Nostr notes by BTCSRB

Because that chain would be wiped out because if BIP-110 chain ...

2026-02-23T17:51:54Z

In reply to nevent1q…ghkl
_________________________

Because that chain would be wiped out because if BIP-110 chain accumulates more proof-of-work, legacy chain would suffer deep reorg and see all its blocks orphaned. Its an one way street.

At first minority hash should make blocks generation slow which ...

2026-02-23T16:01:31Z

In reply to nevent1q…38gw
_________________________

At first minority hash should make blocks generation slow which then drives the fees up, when mining on BIP-110 chain becomes more profitable, more hashrate migrates to BIP-110 chain which should raise the price and security of that chain.

So better for miners to switch sooner rather than later in order ...

2026-02-22T16:25:54Z

In reply to nevent1q…my09
_________________________

So better for miners to switch sooner rather than later in order to avoid chain split.

Also if minority hash on BIP-110, fees on that chain are going to skyrocket due to slowly generating blocks so mining on it could actually become more profitable than mining on legacy chain. If hashrate migrates to BIP-110 chain due to higher profitability, price of that coin could continue to rise together with block rewards, creating positive feedback loop.

He is sounding like Shinobi, probably even worse. Shinobi was at ...

2026-02-22T16:18:31Z

In reply to nevent1q…626k
_________________________

He is sounding like Shinobi, probably even worse. Shinobi was at least capable to write some good articles in the past.

Sorry, not making deals with shitcoiners.

2026-02-21T21:08:21Z

In reply to nevent1q…0v0c
_________________________

Sorry, not making deals with shitcoiners.

I've slain so many heroes these past few months that my heart ...

2026-02-21T16:46:12Z

In reply to nevent1q…5xez
_________________________

I've slain so many heroes these past few months that my heart has no more room left for all those graveyards. :(

Odell didnt have problem welcoming "Andy" Back on Citadel ...

2026-02-21T16:01:57Z

In reply to nevent1q…5xez
_________________________

Odell didnt have problem welcoming "Andy" Back on Citadel dispatch and now he is accusing you for working for Thiel lol.

Who is "Andy" Back then? You welcomed him at Citadel ...

2026-02-21T15:55:14Z

In reply to nevent1q…dass
_________________________

Who is "Andy" Back then? You welcomed him at Citadel Dispatch.

#nevent1q…saqa

2026-02-21T15:26:00Z

In reply to nevent1q…humd
_________________________

quoting nevent1q…saqa
The fact that something is "within consensus" doesn't mean that it can't change Bitcoin fundamentals for the worse. FAFO-ing with mempool policy can also have terrible long-term consequences just like FAFO-ing with consensus can. That's why I think that this is perhaps the most important lesson we can learn from this war.

Gaslighting like "but it doesn't change consensus, what's all the fuss about?" simply doesn't hold water.

The OP_return limit was proverbial "Chesterton fence". ...

2026-02-21T14:49:04Z

In reply to nevent1q…3jhc
_________________________

The OP_return limit was proverbial "Chesterton fence". Google it bud.

#nevent1q…saqa

2026-02-21T14:46:02Z

In reply to nevent1q…c0nf
_________________________

quoting nevent1q…saqa
The fact that something is "within consensus" doesn't mean that it can't change Bitcoin fundamentals for the worse. FAFO-ing with mempool policy can also have terrible long-term consequences just like FAFO-ing with consensus can. That's why I think that this is perhaps the most important lesson we can learn from this war.

Gaslighting like "but it doesn't change consensus, what's all the fuss about?" simply doesn't hold water.

The fact that something is "within consensus" doesn't ...

2026-02-21T14:26:20Z

In reply to nevent1q…xy5h
_________________________

The fact that something is "within consensus" doesn't mean that it can't change Bitcoin fundamentals for the worse. FAFO-ing with mempool policy can also have terrible long-term consequences just like FAFO-ing with consensus can. That's why I think that this is perhaps the most important lesson we can learn from this war.

Gaslighting like "but it doesn't change consensus, what's all the fuss about?" simply doesn't hold water.

Odell should watch your discussion with @nprofile…3hw8. Can ...

2026-02-21T14:20:30Z

In reply to nevent1q…hh4p
_________________________

Odell should watch your discussion with knutsvanholm (nprofile…3hw8). Can learn a lot from you and the way how to discuss things in honest objective manner and without personal attacks.

You keep repeating that BIP-110 is an attack on Bitcoin because ...

2026-02-21T14:17:24Z

In reply to nevent1q…sn5k
_________________________

You keep repeating that BIP-110 is an attack on Bitcoin because its only goal is to reorg the chain and permanently discard a week's worth of transactions?! That the idea is to destroy trust in BTC so that Luke and Mechanic can take control; you claim they’ll blackmail miners into supporting BIP-110, or else they’ll flood the blocks with "illicit material."

Well, excuse me pal, but Core should have thought about that when they were increasing the OP_RETURN limit without consulting the wider community or analyzing the long-term consequences!

But then you say BIP-110 won't ever succeed!

And not for a single moment do you consider that miners might actually support it specifically to prevent a reorg and total chaos?!

As if miners are just going to wait for a chain split to happen and then buckle under blackmail a week later? They wont even think for a single second about complying in time and prevent the whole shitshow in the first place?

Anyway, who are you to tell us what software we are going to run on our nodes? You really can not do any better than calling node runners "a mob"?

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/lymokmv8rd2a9epfgorsh/

2026-02-08T23:14:37Z

In reply to naddr1qq…96kv
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/lymokmv8rd2a9epfgorsh/

"Fiat-pećina": alegorija o monetarnoj obmani ...

2026-02-08T23:14:09Z

"Fiat-pećina": alegorija o monetarnoj obmani

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/lymokmv8rd2a9epfgorsh/

Izumom Bitkoina, Satoši nas je oslobodio okova "Fiat-pećine". Konstruisao je alternativu našem modernom monetarnom sistemu zasnovanom na krađi. Oni koji su skeptični prema lažnoj stvarnosti — senkama na zidu — vide svetlost Bitkoina i biraju da je prate ka izlazu iz pećine. Sijajući snažno u daljini, Bitkoin razotkriva obmanu "Fiat-pećine" i osvetljava istinu o monetarnom sistemu.

quoting
naddr1qv…30la

Originalni tekst na soundmoneysoundlife.com.

Autor: Džekson

22.10.2022

Poslovična zečja rupa Bitkoina je putovanje istine i samospoznaje.

Pravo prolaza u monetarnu istinu koja nas oslobađa ne samo finansijski, već i u svim aspektima naših života.

U najjednostavnijem smislu, Bitkoin je peer-to-peer (od osobe do osobe) digitalni novac, kao što je navedeno u originalnom Belom papiru. To je čvrst novac sa apsolutno fiksnom ponudom i nepromenljivim pravilima. Distribuirani i decentralizovani registar transakcija bez posrednika od poverenja koji je sličan fizičkom papirnom novcu. Međutim, države i centralne banke ne mogu obezvrediti Bitkoin koji je moguće poslati gotovo trenutno širom sveta. Ne postoje pojedinci ili entiteti koji odlučuju ko može koristiti Bitkoin. To je najinkluzivnija i najpravednija monetarna mreža ikada stvorena. Novi globalni sistem za čuvanje, slanje i merenje vrednosti bez potrebe za odobrenjem bilo koje treće strane od poverenja.

Bitkoin je monetarna revolucija koja će trajno promeniti finansijski sistem i sve aspekte našeg života. Novac čini osnovu naše civilizacije, tako da uz promenu monetarnog sistema možemo očekivati i monumentalne promene u globalnoj ekonomiji, dok nastavljamo sa usvajanjem ove mlade tehnologije.

U ovom trenutku se ne može u potpunosti razumeti uticaj Bitkoina na svet ali je jasno da će on opstati. Kroz taj proces se može zaključiti da je Bitkoin mnogo više od "peer-to-peer sistema elektronskog novca", kao što je navedeno u originalnom Belom papiru.

Duboko istraživanje Bitkoina i istorije novca najbolje podseća na Platonov "Mit o pećini".

Bitkoin nas izbavljuje iz "Fiat pećine"

Platonov "Mit o pećini" je alegorija koja počinje sa opisom zatvorenika u pećini koji su, još od detinjstva, vezani lancima za zid, nesposobni da se pomere, dok zure u prazan zid ispred sebe.

Iza njih gori vatra koja prigušenom svetlošću obasjava prazan zid. U pećini su i tamničari koji ispred vatre nose objekte i lutke u obliku „ljudi i drugih živih bića“, bacajući senke na prazan zid. Zvuci razgovora tamničara odjekuju zidovima pećine.

Zatvorenici posmatraju senke na zidu slušajući glasove tamničara. Senke na zidu predstavljaju stvarnost zatvorenika. Oni veruju da je to "pravi svet". Ali to će se uskoro promeniti.

Jedan zatvorenik se oslobodio lanaca. Ustajući sa zemlje, on se osvrće po pećini i vidi vatru kako gori iza njega. U početku je vatra previše blještava za njegove oči koje nikada nisu videle direktnu svetlost, pa on pada u iskušenje povratka u svoju dotadašnju stvarnost.

Ipak, on pokušava da se izbavi iz pećine idući prema blještavijoj svetlosti u daljini. Konačno, zatvorenik stiže do izlaza iz pećine gde ga je dočekalo blistavo sunce. Ono je mnogo sjajnije od bilo čega sa čim se do tada suočio i u početku biva oslepljen.

Kako se oči zatvorenika prilagođavaju novom okruženju, ukazuje mu se spoljašnji svet, stvarnost. Nakon što je proveo život u pećini, ni on sam više nije siguran povodom svega toga. Njegove prethodne ideje o stvarnosti su dovedene u pitanje tokom njegovog izlaska na površinu.

Zaprepašćen i zbunjen, on tumara oko pećine, istražujući novo okruženje ispunjeno životom, lepotom i čudesima. Posmatra drveće, ptice, jezerca i sunce. Zatvorenik konačno shvata da je bio zatočenik celog života i da je njegovo postojanje unutar pećine bila puka iluzija.

Nakon ovog ogromnog otkrića stvarnog sveta, on je primoran da se vrati u pećinu kako bi podelio istinu sa ostalima. Želi da im objasni da su ceo život proveli kao zatvorenici i da van pećine postoji čitav svet koji je mnogo nadmoćniji od života unutar nje. Da su njihovi životi bili tek senke na zidu.

Nakon povratka u pećinu zatvorenik, naviknut na sunčevu svetlost, ne vidi dobro u mraku. Konačno, kada je došao do ostalih zatvorenika sa namerom da im prenese vesti, oni su uvereni da je oslobođeni zatvorenik poludeo ili da je povređen pošto nije u stanju da vidi u pećini. Ne želeći da i sami budu povređeni na taj način, ipak odlučuju da je sigurnije ostati unutra. Čak reaguju i nasilno, preteći da će ga ubiti ako pokuša da ih izvede iz pećine.

Ostali zatvorenici ostaju u pećini, kako bi proživeli ostatak života kao zatočenici u "stvarnosti" stvorenoj za njih.

Alegorija o pećini opisuje iluzije svih vrsta, a naš monetarni sistem nije nimalo drugačiji. U ovom tekstu detaljno istražujemo istoriju novca, a to je neophodno da bismo razumeli suštinske probleme sa kojima se danas kolektivno suočavamo.

Vlade i centralne banke nas putem kontrole novca drže kao zatvorenike. „Fiat-pećina” je postojanje ispunjeno skretanjem pažnje i manipulacijom. Vladajuća klasa se bogati manipulišući novcem tako što isisava bogatstvo produktivnih članova društva poput vas i mene.

Fokusirani na novinske naslove o „aktuelnim temama”, pokvareni politički sistem i besmislene distrakcije, ne uspevamo da uvidimo koren društvenih bolesti – fiat novac.

Dakle, šta je tačno "Fiat-pećina"?

Baš kao i zatvorenici koje Platon opisuje, rođeni smo kao zarobljenici u „Fiat-pećini”. Na našu „stvarnost” od malih nogu utiču škole, mediji, korporacije i vlade. Ove institucije su podstaknute pokvarenim novcem koji izdaju centralne banke – fiat novcem.

Još kao decu su nas učili važnosti ovca, kao i da nam je potreban za preživljavanje i da je dobro zaraditi što je više moguće novca. Uprkos rasprostranjenosti novca u modernom društvu, nikada nas nisu naučili šta je zapravo novac, zašto je on neophodan i kako novac danas funkcioniše.

Iako svi jurimo za novcem, nikada nismo izdvojili vreme da ga zaista razumemo.

Kako odrastamo, naši životi postaju sve užurbaniji sa sve dužom listom obaveza, a senke na zidu, poput politike ili konzumerizma, sve više nam odvlače pažnju.

Živimo u stvarnosti koja je stvorena za nas, a ne od strane nas. Zbog inflacije, koju ćemo detaljnije istražiti kasnije, život postaje neprekidno vrzino kolo, koje nam tokom godina iscrpljuje dušu. Život postaje sve skuplji, a primanja mnogih ljudi ne prate njihove troškove.

Manipulacija novcem nas nesvesno deli, dok mislimo da nam se kvalitet života pogoršava zbog one druge političke partije. Osećamo da nešto nije u redu sa sistemom koji smo nasledili i vremenom postajemo ogorčeni i obespravljeni.

Uvučeni smo u politiku kako bismo izrazili svoje frustracije. Nadamo se da će glasanje za nove predstavnike doneti promenu koju želimo da vidimo u svetu.

Kad bismo samo mogli da smenimo te ljude koji uništavaju moj život i našu zemlju! Odlučujemo da promene moramo sprovesti na glasačkim mestima i kroz politički sistem. Moramo ih smeniti, mislimo. Potrebno nam je ograničenje mandata. Moramo skloniti pohlepne političare sa vlasti. To će popraviti sve.

Međutim, dvopartijski sistem je ključni deo „Fiat-pećine”. Tamničari "Fiat-pećine" pomeraju Magarca i Slona ispred vatre.

Naši identiteti postaju vezani za naše političko opredeljenje. Iako se određene promene mogu postići na glasačkom mestu, to ne rešava koren korupcije – fiat novac. Politika je senka bačena na zid koja nam odvraća pažnju sa istine.

Uprkos našim naporima na izborima, države nastavljaju da propadaju. Postajemo frustrirani nedostatkom promena i ishoda koje želimo da vidimo u svojoj zemlji.

Postajemo sve podeljeniji i ubeđeniji da su ljudi iz druge političke partije krivi za to što smo jadni, frustrirani i iscrpljeni.

To i jeste željeni ishod tamničara „Fiat-pećine”. Politički sistem je veštačka podela koja ne uspeva da se pozabavi korupcijom monetarnog sistema koji je zapravo uzrok današnjih svetskih finansijskih problema. Tamničari žele da budete fokusirani na dvopartijski sistem. Žele da mrzite zatvorenika koji je okovan pored vas.

Kada bismo uspeli da se oslobodimo okova i izađemo iz „Fiat-pećine”, uvideli bismo tu lažnu stvarnost. Politički sistem i svet koji poznajemo zapravo su puke senke na zidu.

Neki slučajno, a drugi namerno, uviđaju obmanu i manipulaciju u „Fiat-pećini”. Počinju da preispituju stvarnost koju su živeli i svet koji ih okružuje.

„Fiat-pećina” je jednostavno iluzija stvorena od strane pokvarenog novca koji nam kroz inflaciju krade bogatstvo dok nam istovremeno odvlači pažnju drugim problemima i neumerenim konzumerizmom.

Ukoliko se zapitate „šta je novac?”, stvarnost će početi da vam se razotkriva.

Kroz tu prizmu možemo bolje razumeti ovu lažnu stvarnost – „Fiat-pećinu”.

Kratka istorija korupcije novca

Detaljna analiza istorije novca prevazilazi okvire ovog članka, mada ćemo se osvrnuti na kratak sažetak. Ukoliko želite da saznate više, toplo preporučujem knjige „The Bullish Case for Bitcoin” i „Bitkoin Standard”.

Istorija novca se može sažeti kao čovekov pokušaj da što efikasnije skladišti, razmenjuje i meri plodove svog rada.

Pre pojave novca, za razmenu dobara koristila se trampa (npr. zemljoradnik bi dao svoje povrće u zamenu za meso od stočara). Međutim, kako se civilizacija širila i kako se javljao nedostatak podudarnosti želja (coincidence of wants), trampa je postala nepraktična. Osoba koja je proizvodila jaja želela je odeću, ali osoba koja je pravila odeću nije želela jaja.

Sistem trampe imao je i druge nedostatke u smislu sredstva za očuvanje vrednosti pošto su mnoga od tih dobara bila kvarljiva. Povrće se moglo čuvati samo određeni broj dana. Krave su mogle biti ukradene ili uginuti od bolesti. Odeća je mogla da propadne.

Tako se novac pojavio kao posredničko dobro za prenos vrednosti kroz prostor i vreme. To je omogućilo pojedincima da trguju bez potrebe da direktno žele robu one druge strane. Takođe je omogućilo ljudima da sačuvaju svoj novac, akumuliraju ga i grade bogatstvo tokom vremena.

Mnogi predmeti su korišćeni kao novac kroz istoriju, uključujući, ali ne ograničavajući se na: stoku, so, školjke, Rai kamenje, staklene perle i, naravno, zlato i srebro. Važno je napomenuti da je slobodno tržište određivalo šta će se koristiti kao novac, a ne državni dekret. Tržišni odabir novca se vremenom sužavao na sve ređa, oskudnija dobra kako bi se vrednost (kupovna moć) bolje očuvala kroz vreme.

Kroz proces selekcije na slobodnom tržištu, ljudi su se opredelili za plemenite metale kao najpoželjniji oblik novca. Oni su postali opšteprihvaćeni i korišćeni u mnogim civilizacijama jer su najbolje vršili funkciju šest ključnih svojstava novca: oskudnost, deljivost, trajnost, prenosivost, proverljivost i zamenljivost.

Oskudnost: Teško se proizvodi i do njega se teško dolazi.

Deljivost: Može se lako podeliti na manje jedinice i grupisati u veće.

Trajnost: Nije podložan kvarenju i ne može se lako uništiti.

Prenosivost: Lako se transportuje.

Proverljivost: Lako je potvrditi da je stvaran (autentičnost).

Zamenljivost: Sve jedinice su iste i međusobno zamenljive.

Od svih gore navedenih osobina, najvažnija je oskudnost. Novac mora biti oskudan da bi očuvao vrednost kroz vreme, što nam omogućava da akumuliramo bogatstvo i planiramo na duge staze. Ovo je korisno ne samo za nas i naše porodice, već i za civilizaciju u celini. Ako novac nije oskudan i ako se njegova ponuda može lako povećati, neko će uvek pronaći način da to uradi u svoju korist, što ćemo detaljnije istražiti kasnije.

Naši preci su dobro razumeli važnost oskudnosti, zbog čega su i izabrali plemenite metale za novac.

Plemeniti metali su korišćeni hiljadama godina i taj sistem je dobro funkcionisao. Zlato je bilo „najčvršći” oblik novca – pri čemu „čvrsto” znači da je njegovu ponudu najteže uvećati. Istorijski gledano, zalihe zlata su se povećavale za otprilike 2% godišnje pošto su za njegovo pronalaženje, iskopavanje i preradu neophodni značajno vreme i kapital. Ta stopa godišnje inflacije od 2% je uglavnom bila usklađena sa ekonomskim rastom kroz istoriju, pa su cene stoga bile stabilne.

Zanimljivo, zar ne? Cene su bile stabilne. Danas svi znamo da su cene značajno porasle u poslednje dve godine zbog toga što su vlade i centralne banke povećale ponudu novca. U SAD, Federalne rezerve (FED) i američka vlada povećali su novčanu masu za 6.4 triliona dolara, što je povećanje od 42% između marta 2020. i kraja 2021. godine. Nije ni čudo što je danas sve skuplje.

Vraćajući se nazad kroz istoriju, plemeniti metali su vremenom počeli da se kuju u novčiće. Prvi novčić je iskovan u Lidiji, na teritoriji današnje Turske, 700. godine pre nove ere. Kovanice su predstavljale unapređenje monetarne tehnologije jer su svi novčići bili istovetni, čime je eliminisana potreba za merenjem težine i proverom autentičnosti metala. U tom trenutku uspostavljena je zamenljivost (fungibility) – osobina međusobne razmenljivosti.

Idući dalje ka Rimskom carstvu, kovanice su postale standard. Jedan od novčića u opticaju bio je denarijus, srebrni novčić koji se koristio za svakodnevne transakcije.

Tokom postojanja Carstva, carevi su kovali novčiće sa svojim likom — to je bila zvanična kovanica za koju su svi koji su trgovali tom valutom znali da je legitimna. Međutim, stvari su krenule opasnim tokom kada je država uspostavila monopol nad novcem, odnosno, kada je samo država mogla da kuje novac.

Obezvređivanje valute od strane careva bila je uobičajena praksa u Rimskom carstvu kako bi bogatili sebe i finansirali rashode bez direktnog povećanja poreza. Obezvređivanje novca se ovde definiše kao radnja ili proces smanjenja kvaliteta ili vrednosti nečega, što su oni činili mešanjem plemenitih metala sa metalima manje vrednosti, poput bakra ili nikla, kako bi napravili iste novčiće, ali sa manjim sadržajem zlata ili srebra.

Tokom 200 godina, sadržaj srebra u denarijusu spao je sa preko 90% na manje od 5%. Kroz ovaj proces obezvređivanja novca izdavano je više novčića sa manjim sadržajem plemenitog metala, što je dovelo do rasta cena u Carstvu. Dakle, uvećavanje ponude novca je skriveni oblik krađe od onih koji drže tu valutu (u korist onih na vlasti). Štampa se (ili kuje) više novca u korist male grupe ljudi, čime se obezvređuje ušteđevina svih ostalih. Zvuči poznato?

Istoričari često navode obezvređivanje valute kao jedan od značajnih faktora koji su doprineli propasti Rimskog carstva. Rastuće cene usled obezvređivanja novca (inflacije) remetile su ekonomske signale, čineći koordinisanje privrednih aktivnosti znatno težim. Neprestana manipulacija novcem na kraju je dovela do društvenog kolapsa pošto su mnogi ljudi videli kako im je ušteđevina uništena, što ih je izvelo na ulice.

Kao što ćemo istražiti u nastavku, korupcija u današnjem finansijskom sistemu u velikoj meri podseća na korupciju iz vremena Rimskog carstva.

U nastavku ćemo ispitati nastanak modernog finansijskog sistema, posledice fiat novca i iluziju političkog sistema. Kao što ćemo videti, uprkos tome što je čovečanstvo milenijumima napredovalo ka sve „čvršćim” oblicima novca, danas imamo fiat novac. Reč fiat potiče iz latinskog i znači „neka bude” (odluka ili dekret). Fiat novac je valuta koju je proglasila država i koja nema pokriće u nekoj robi, poput zlata.

Iako danas širom sveta postoji 76 centralnih banaka, a prva među njima bila je Banka Amsterdama osnovana 1609. godine, fokusiraćemo se na Federalne rezerve (FED). FED je centar trenutnog monetarnog sistema i stoga će biti u središtu naše pažnje.

Konstrukcija "Fiat-pećine"

Pre nego što je nastao fiat monetarni sistem, postojao je zlatni standard. I zlatni novčići i zlatne poluge korišćeni su kao novac, pošto je ovaj sjajni žuti metal izabran za tu ulog.

Kako se trgovina širila, kako na domaćem tako i na međunarodnom nivou, prenosivost zlata (tj. lakoća nošenja ili transporta) postala je nedovoljna, uprkos tome što je zlato imalo najbolja monetarna svojstva. Zbog toga su, na primer u Sjedinjenim Državama, banke počele da izdaju papirne valute (priznanice) sa pokrićem u zlatu. Pojedinci i preduzeća mogli su da deponuju svoje zlato i dobiju papirnu priznanicu koja je bila zamenljiva za zlato. Ove priznanice su se lako transportovale i razmenjivale među ljudima.

Neke banke su odlučile da iznevere poverenje svojih klijenata i počele su da izdaju više priznanica nego što su posedovale zlata u sefu – što danas nazivamo „bankarstvo sa delimičnim (frakcionim) rezervama” (fractional reserve banking). Za razliku od bankarstva sa punim rezervama, ovo jednostavno znači da je banka izdavala više novca nego što je imala u rezervama. Ovaj postupak bio je falsifikovanje, odnosno ekspanzija ponude novca (inflacija), u ovom slučaju – papirnih priznanica.

Bankarstvo sa delimičnim rezervama nije predstavljalo samo falsifikovanje, već je izazivalo i probleme kada bi ljudi pokušali da podignu svoj novac. „Juriš na banke” (bank runs) je uobičajena pojava kada vlada ekonomska neizvesnost i kada ljudi žele da preuzmu svoje zlato umesto da drže papirne priznanice. Kada bi svi deponenti otišli u banku u isto vreme, a banka ne bi imala dovoljno zlata za sve priznanice, neki ljudi ne bi došli do svog novca jer su banke stvorile previše papirnog novca.

Oscilacije u ponudi novca usled bankarstva sa delimičnim rezervama stvarale su periode naglih uspona i naglih padova ekonomije (booms and busts). Mnogi ljudi nikada ne bi povratili zlato koje su deponovali. U tom trenutku, falsifikovanje novca trebalo je da bude zabranjeno zakonom, ali bankari su imali drugačiji plan.

Godine 1910. održan je tajni sastanak na ostrvu Džekil (Jekyll Island) u Džordžiji. Učesnici su bili afirmisani bankari sa Volstrita i evropski finansijeri. Kao što je detaljno opisano u knjizi „The Creature from Jekyll Island”, svrha sastanka bila je osmišljavanje plana za kontrolu ponude novca u Sjedinjenim Državama. Bankari su shvatili da će morati da se udruže sa političarima kako bi stvorili bankarski kartel – centralnu banku.

Prema rečima autora G. Edvarda Grifina, osnivanje Federalnih rezervi držano je u tajnosti jer bi „da se saznalo da su se suparničke frakcije bankarske zajednice udružile, javnost bila upozorena na mogućnost da bankari kuju zaveru radi postizanja sporazuma o ograničavanju trgovine – što je, naravno, upravo ono što su i radili”.

Iako ovo može zvučati kao teorija zavere, to je otvoreno priznato u zvaničnim izvorima „Istorije Federalnih rezervi”: „Sastanak i njegova svrha bili su strogo čuvana tajna, a učesnici nisu priznali da se sastanak dogodio sve do 1930-ih. Ipak, plan napisan na ostrvu Džekil postavio je temelje za ono što će na kraju postati sistem Federalnih rezervi”.

G. Edvard Grifin objašnjava pet ciljeva osnivanja Federalnih rezervi:

Zaustavljanje rastuće konkurencije novijih banaka u zemlji;

Dobijanje prava (franšize) za stvaranje novca ni iz čega u svrhu pozajmljivanja;

Preuzimanje kontrole nad rezervama svih banaka, kako one neodgovorne ne bi bile izložene odlivu valute i jurišima na banke;

Prebacivanje neizbežnih gubitaka kartela na teret poreskih obveznika;

Ubeđivanje Kongresa da je svrha svega toga zaštita javnosti.

Tri godine nakon sastanka, 23. decembra 1913. godine, usvojen je Zakon o Federalnim rezervama (Federal Reserve Act). Zanimljivo... baš pred Božić, kada su ljudi na odmorima – skoro podjednako lukavo kao i okupljanje na ostrvu Džekil. Zakon o Federalnim rezervama je „omogućio uspostavljanje Banaka Federalnih Rezervi, obezbeđivanje elastične valute, obezbeđivanje sredstava za ponovni otkup menica, uspostavljanje efikasnijeg nadzora nad bankarstvom u Sjedinjenim Državama i druge svrhe”. Rađanje Federalnih rezervi stvorilo je finansijski sistem zasnovan na bankarstvu sa delimičnim rezervama.

Osnivanje Federalnih rezervi nije odmah značilo i stvaranje fiat monetarnog sistema kakav imamo danas. Iako je centralna banka uspešno uspostavljena, zakon je zahtevao da Federalne rezerve drže zlato u vrednosti od 40% od ukupnog iznosa izdatih dolara. Pojedinci i preduzeća su i dalje imali mogućnost da zamene dolare za zlato po fiksnoj ceni od 20.67 dolara. Međutim, njihovo formiranje bilo je epohalno za vladajuću klasu bankara i političara koji su preuzeli kontrolu nad monetarnim sistemom. Federalne rezerve su od tada imale monopol na izdavanje novca.

Štamparija novca, mehanizam koji utvrđuje „Fiat-pećinu”, bila je stvorena.

Uspostavljanje Federalnih rezervi dalo je vladajućoj klasi monopol na stvaranje novca, omogućavajući im da povećavaju njegovu ponudu u sopstvenu korist. Kroz osnivanje FED-a, inflacija je postala utkana u sam monetarni sistem – sa stalnim kratkoročnim oscilacijama, ali dugoročnim trendom rasta količine novca u opticaju. Kako se novčana masa vremenom širila, ušteđevina običnih ljudi je bivala uništena, jer je njihovo parče „novčane pite” postajalo sve manje, dok su se bogatili oni koji su mogli da usmere izdavanje novog novca u svoju korist. Povećanje količine novca bez odgovarajućeg povećanja proizvodnje dobara i usluga rezultira višim cenama. Srećom, u to vreme pojedinci i preduzeća su još uvek mogli da čuvaju svoje bogatstvo u zlatu kako bi se zaštitili od sve većeg broja dolara, ali to će se ubrzo promeniti.

Kao što je ranije napomenuto, u trenucima ekonomskih previranja dolazilo je do juriša na banke. Ljudi su hrlili u banke sa svojim papirnim novcem, želeći da ga zamene za zlato. Velika depresija nije bila izuzetak; zlato je nekontrolisano napuštalo bankarski sistem.

Kao odgovor na odliv zlata iz banaka, 5. aprila 1933. godine, predsednik Frenklin D. Ruzvelt izdao je Izvršnu naredbu 6102 (Executive Order 6102).

„Sva lica su dužna da do 1. maja 1933. godine ili pre tog datuma bilo kojoj banci članici Federalnih rezervi, njenoj filijali ili agenciji predaju sav zlatni kovani novac, zlatne poluge i zlatne sertifikate koje poseduju.”

Ukoliko bi kod nekoga bilo pronađeno zlato u posedu, kazna je iznosila 10.000 dolara ili deset godina zatvora ili i jedno i drugo.

Izvršna naredba 6102 ukinula je pravo naroda da poseduje pravi novac – zlato. Da bi izbegli zatvorsku kaznu, ljudi su morali da predaju svoje zlato državi po zvaničnom kursu od 20.67 dolara po unci. Više nije postojao način na koji bi pojedinci mogli da se zaštite od obezvređivanja valute uzrokovanog bankarstvom sa delimičnim rezervama.

Sledeće godine, Sjedinjene Države su donele Zakon o zlatnim rezervama iz 1934. godine (Gold Reserve Act of 1934), kojim je dolar devalviran tako što je cena zlata podignuta sa 20.67 na 35 dolara po unci.

Da budemo potpuno jasni: država je ljudima silom oduzela pravo da štede u „čvrstom” novcu, a zatim je već sledeće godine obezvredila njihovu papirnu ušteđevinu.

Određivanjem nove cene zlata, država je dobila mogućnost da stvori više dolara, čime je dodatno povećala novčanu masu. Ovaj čin američke vlade nije se razlikovao od postupaka rimskih careva koji su kovanjem novčića od zlata i srebra pomešanih sa manje vrednim metalima poput bakra - stvarali više novca za sebe.

Nakon Drugog svetskog rata, lideri razvijenih nacija sastali su se u Breton Vudsu u Nju Hempširu 1944. godine, kako bi stvorili novi međunarodni finansijski sistem. Bretonvudski sistem bio je strukturiran sa američkim dolarom u središtu. Pre i tokom Drugog svetskog rata, mnoge zemlje su slale svoje zlato u SAD kako bi ga zaštitile od sukoba u Evropi. Pošto su SAD posedovale zlato, američki dolar je bio direktno vezan za zlato po ceni od 35 dolara po unci, a sve ostale fiat valute bile su vezane za dolar.

Bretonvudski sistem je funkcionisao neko vreme, sve dok evropske nacije nisu poželele da vrate svoje zlato (repatrijacija). Francuska je posebno bila zabrinuta zbog američke potrošnje tokom 1960-ih, uglavnom zbog Vijetnamskog rata i programa „Veliko društvo” (Great Society Plan). Američki dug je naglo skočio i pojavile su se sumnje da SAD poseduju dovoljno zlatnih rezervi da pokriju toliku potrošnju.

Nakon što je američki blef razotkriven, 15. avgusta 1971. godine, predsednik Nikson je odlučio da „zatvori zlatni prozor”, što je značilo da je zemljama koje su deponovale zlato u SAD u okviru Bretonvudskog monetarnog sistema njihovo zlato zapravo ukradeno. Predsednik Nikson je za svoju odluku o „privremenoj obustavi konvertibilnosti dolara u zlato” okrivio „međunarodne valutne spekulante”. Međutim, onima koji su obraćali pažnju bilo je jasno da je ovo bio bankrot SAD u pogledu obaveza iz Bretonvudskog sistema. Zbog masovnih planova potrošnje u koje su se SAD upustile, stvoreno je daleko više dolara nego što je bilo zlata u rezervama.

Zarobljenici monetarnog sistema

Odluka Niksonove administracije da „privremeno” prekine vezu dolara sa zlatom uvela nas je u fiat monetarni sistem koji danas postoji na globalnom nivou.

Svaki naredni korak od osnivanja Federalnih rezervi zapravo je vodio našem civilizacijskom nazadovanju. Uprkos naporima naših predaka da bogatstvo čuvaju u što „čvršćem” novcu, kroz partnerstvo korumpiranih političara i bankara, primorani smo da koristimo fiat novac pod pretnjom državnog nasilja.

Fiat novac je bio pravi blagoslov za vladajuću klasu. Državni monopol na novac dao im je odrešene ruke da manipulišu novčanom masom kako bi se obogatili na naš račun.

Kroz proces devalvacije fiat valuta, „Fiat-tamničari” nas drže kao zarobljenike u „Fiat-pećini”. Fiat novac ne uspeva da ispuni funkciju efikasnog čuvara vrednosti – što je jedna od ključnih uloga novca – upravo zbog neprestanog štampanja sve veće količine novca. Kao što je prikazano na grafikonu ispod, od osnivanja Federalnih rezervi, kupovna moć dolara opala je za 99%.

Vladajuća klasa nastavlja da isisava bogatstvo štediša, finansijski nas slabeći i stvarajući društveni očaj i beznađe. Ne uspevajući da razumemo da smo zatvorenici monetarnog sistema, postajemo gnevni na političke senke na zidu.

Oni koji imaju sreće da im zarada raste brže od stope inflacije mogu stvoriti ušteđevinu; međutim, ta ušteđevina mora biti uložena u rizičnu imovinu kao što su akcije, obveznice ili nekretnine u nadi da će se bogatstvo sačuvati. Naravno, uz ove investicije idu i rizici, a finansijske krize se dešavaju sve češće i sve silovitije.

Kada se te finansijske krize pojave, mnogi ljudi paniče i prodaju svoju imovinu ispod cene, gubeći bogatstvo. Pored toga, ove krize na kraju bivaju korisne za vladajuću klasu, jer se uvek štampa još više novca koji se „baca” na problem. Suočen sa oporezivanjem i štampanjem novca, običan čovek iz svake krize izlazi sve siromašniji, dok vladajuća klasa akumulira sve veće bogatstvo.

Kroz neprestano obezvređivanje novca i transfer bogatstva, vremenom, „Fiat-tamničari” nastavljaju da uvećavaju svoju moć, dok zatvorenici postaju još više finansijski okovani.

Finansijske krize: transfer bogatstva u ruke "Fiat-tamničara"

Hajde da bacimo pogled na Veliku finansijsku krizu iz 2008. godine kao primer.

Kao odgovor na „Dot Com” balon 2001. godine, Federalne rezerve su spustile referentnu kamatnu stopu (Fed Funds rate) sa 6% u 2001. na 1% do 2003. godine. Usled veštački niskih stopa koje je postavio FED, potražnja za nekretninama je naglo porasla pošto su svi želeli da se zadužuju po ovim istorijski niskim stopama. Jeftini krediti i labavi standardi pozajmljivanja doveli su do rekordne potražnje za nekretninama, posebno u domenu subprime kreditiranja. Ovi visokorizični hipotekarni krediti pakovani su u rizične proizvode Vol strita. Kada su kamatne stope počele da rastu, cene nekretnina su krenule prema dole, a mnogi ljudi su imali promenljive kamatne stope. Dakle, cene su padale dok su rate na kredite rasle. Na kraju je jedan subprime zajmodavac bankrotirao, a za njim su ubrzo usledili i mnogi drugi.

Kada je balon konačno pukao, Vol strit ste spasili (bail out) vi – poreski obveznici. Ali nisu ih spasili samo porezi. Pored potrošnje, Federalne rezerve su uvele tzv. kvantitativno popuštanje (Quantitative Easing - QE), što je otmen izraz za štampanje novca. Kroz QE, FED (ili bilo koja centralna banka) stvara novac ni iz čega i kupuje dug vlade SAD od "primarnih dilerskih banaka", kao što je JP Morgan, kako bi kamatne stope održao veštački niskim – u ovom slučaju na 0%.

Dublja analiza monetarne politike kao što je QE prevazilazi okvire ovog članka; međutim, važno je razumeti da su Federalne rezerve, veštačkim spuštanjem kamatnih stopa, stvorile balon u vrednosti imovine nakon Velike finansijske krize. To je jednostavno zato što se vrednost imovine obračunava na osnovu kamatnih stopa, poznatih i kao diskontnih stopa, a veštačko snižavanje tih stopa će veštački podići vrednost imovine. Tako su cene imovine rasle po bržoj stopi nakon finansijske krize 2008. godine što je u odnosu na realnu ekonomiju, koja je u to vreme prilično stagnirala, nesrazmerno povećalo bogatstvo vlasnika imovine.

Na kraju, spasavanje banaka 2008. godine i neprestano sprovođenje politike kvantitativnog popuštanja nakon Velike finansijske krize predstavljali su transfer bogatstva od poreskih obveznika i šire srednje i niže klase (koji ne poseduju mnogo imovine) ka bankarima, političarima i vlasnicima kapitala. Ove politike su obezvredile dolar i produbile jaz u bogatstvu.

Ponovo, 2020. godine sa pojavom COVID-19 virusa, vlada SAD i Federalne rezerve naštampale su preko 6 triliona dolara, što je povećanje novčane mase od 40%. Prema pisanju časopisa Forbs: „Broj milijardera na 35. Forbsovoj godišnjoj listi najbogatijih ljudi na svetu eksplodirao je na neviđenih 2.755 — što je za 660 više nego pre godinu dana. Zajedno, oni vrede 13.1 triliona dolara, što je skok u odnosu na listu iz 2020. godine koja je "vredela" 8 triliona dolara.”

Iako svaki čitalac ima različit nivo stručnosti u poznavanju finansijskih tržišta, suština je sledeća: monetarni sistem kakav danas postoji favorizuje one koji ga kontrolišu.

Senke na zidu: dvopartijski sistem

Mnogi ljudi su bili frustrirani spasavanjem Vol strita 2008. godine, naročito „levo orijentisani” pokret "Okupirajte Vol strit" (Occupy Wall Street), i to s punim pravom. Međutim, većina nas je obmanuta mišljenjem da su problemi sa kojima se suočavamo, poput finansijskih kriza, krivica određene političke partije. Uprkos glasanjima na izborima tokom godina, „tamničari” nastavljaju da uvećavaju svoje bogatstvo. Prema podacima CNBC-a, „najbogatijih 1% posedovalo je rekordnih 32.3% nacionalnog bogatstva krajem 2021. godine”.

Da iskoristimo našu raniju analogiju: dvopartijski politički sistem je na mnogo načina samo iluzija – senke na zidu pećine.

Izvor - Moj prijatelj, Dejvid.

Istina je da je monetarni sistem korumpiran. „Fiat-tamničari” nastavljaju da pljačkaju našu ušteđevinu kroz inflaciju i oporezivanje, dok nam istovremeno govore da su za to krivi zatvorenici pored nas. Sistem ide u korist onih koji kontrolišu novac i onih koji su najbliži mestu njegovog stvaranja. Nemoralni fiat monetarni sistem, zasnovan na obezvređivanju valute, pitanje je koje prevazilazi stranačke podele. Protivno ljudskoj prirodi, "Fiat-tamničari" su nam nametnuli novac koji nije oskudan – naprotiv, daleko od toga.

Iako se određene promene mogu sprovesti kroz politički sistem, on je uglavnom samo fasada. „Fiat-tamničari” žele da nam kroz politički sistem odvuku pažnju. Sve dok oni kontrolišu novac, kontrolisaće i nas.

Možda će vas iznenaditi saznanje da su centralne banke, poput Federalnih rezervi, zapravo komunistički entiteti. U "Komunističkom manifestu", Karl Marks i Fridrih Engels navode „petu tačku” komunizma: „centralizacija kredita u rukama države, preko nacionalne banke sa državnim kapitalom i ekskluzivnim monopolom”.

U samom centru onoga što bi trebalo da bude „kapitalistička zemlja”, nalazi se komunistička institucija – centralna banka. Ne postoji način da se prevaziđu obmana i korupcija „Fiat-pećine” bez popravljanja monetarnog sistema.

Čak nas je i jedan od Očeva osnivača, Tomas Džeferson, upozorio na monetarnu obmanu u našem današnjem sistemu:

Ako američki narod ikada dozvoli privatnim bankama da kontrolišu izdavanje njihove valute, prvo putem inflacije, a potom i deflacije, banke i korporacije koje će niknuti oko njih lišiće narod svake imovine, sve dok se njihova deca ne probude kao beskućnici na kontinentu koji su njihovi očevi osvojili... Verujem da su bankarske institucije opasnije po naše slobode od stajaćih vojski... Moć izdavanja novca treba oduzeti bankama i vratiti je narodu, kome ona s pravom i pripada.

Za kraj, korupcija novca finansirala je korupciju svega ostalog. „Fiat-tamničari” nas drže okovane putem inflacije i primoravaju nas da ostanemo fokusirani na senke na zidu.

Izvor - Moj prijatelj, Dejvid.

Ipak, u daljini sija jarka svetlost. Vidite li izlaz iz pećine?

U dosadašnjem delu teksta smo detaljno opisali razvoj fiat monetarnog sistema koji smo opisali kao konstrukciju "Fiat-pećine". Razmotrili smo kako "Fiat-pećina" pogoduje „Fiat-tamničarima” — vladi i centralnim bankarima — kroz obezvređivanje novca, dok smo mi lažno obmanuti i fokusirani na politički sistem. Međutim, objasnili smo i da se bez oslobađanja okova fiat novca nikada nećemo izvući iz "Fiat-pećine".

Prešli smo dugačak put na našem dosadašnjem putovanju. Na početku smo objasnili Platonovu Alegoriju pećine i kako se ona može iskoristiti za definisanje monetarnih sistema prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Zatim smo pokrili istoriju novca, svojstva „zdravog” novca (sound money), fiat finansijski sistem i uveli pojam "Fiat-pećine".

Kroz ovo proučavanje novca iz prošlosti, shvatili smo da je ljudima potreban novac koji će sačuvati njihovo bogatstvo kroz vreme (tj. za generacije koje dolaze) i kroz prostor (tj. da se može slati bez poteškoća). Uprkos naporima ljudi da svoju štednju čuvaju u što „čvršćem” novcu, naučili smo da je naš trenutni fiat monetarni sistem zasnovan na pljački i obmani.

Kako bismo zaključili ovaj serijal, govorićemo o novom monetarnom sistemu u nastajanju — Bitkoinu. Kao što ćemo detaljno objasniti, Bitkoin nas oslobađa od obezvređivanja valute koje nas drži kao zarobljenike u "Fiat-pećini". Ova nova tehnologija "zdravog" novca najaviće sledeći period ljudskog procvata, jer će ljudi biti oslobođeni svojih okova, slobodni da izađu iz "Fiat-pećine".

Satoši Nakamoto: naš vodič prema svetlosti

Satoši Nakamoto, pseudonimni tvorac Bitkoina, objavio je Bitcoin Whitepaper 31. oktobra 2008. godine na mejling listi posvećenoj kriptografiji.

Bitkoin je imao skromne početke. U početku je budio interesovanje samo u zabačenim delovima interneta, poput sajferpankova i libertarijanaca. Međutim, više od decenije nakon objavljivanja „Whitepaper-a”, Bitkoin je očarao milione ljudi širom sveta.

Satošijeva motivacija za stvaranje Bitkoina proistekla je prvenstveno iz opasnosti i korupcije fiat monetarnog sistema. Prepoznao je da centralne banke i vlade iznova izneveravaju naše poverenje obezvređivanjem valute u sopstvenu korist, a na našu štetu. Na kraju krajeva, „Whitepaper" je objavljen 2008. godine, u jeku Velike finansijske krize.

Bitkoin mreža je puštena u rad 3. januara 2009. godine. U kodu „Genesis” bloka – prvog bloka u Bitkoin blokčejnu – bio je utisnut sledeći tekst:

„The Times 03/Jan/2009 Chancellor on brink of second bailout for banks.”

Utiskivanjem tog naslova iz londonskog Tajmsa, Satoši je jasno izrazio svoju nameru prilikom stvaranja Bitkoina. Naime, želeo je da pruži alternativu fiat finansijskom sistemu. Pošto je i sam bio zatvorenik „Fiat-pećine”, Satoši je razumeo da je korupcija novca od strane država i banaka kriva za mnoge naše društvene nedaće.

„Ključni problem sa konvencionalnom valutom je svo poverenje koje je neophodno da bi ona funkcionisala. Centralnoj banci se mora verovati da neće obezvrediti valutu, ali istorija fiat valuta je puna kršenja tog poverenja. Bankama se mora verovati da će čuvati naš novac i prenositi ga elektronski, ali one ga pozajmljuju u talasima kreditnih balona sa jedva delićem u rezervi. Moramo im poveriti svoju privatnost, verovati im da neće dozvoliti kradljivcima identiteta da isprazne naše račune. Njihovi ogromni operativni troškovi čine mikroplaćanja nemogućim.” – Satoši Nakamoto

Izumom Bitkoina, Satoši nas je oslobodio okova "Fiat-pećine". Konstruisao je alternativu našem modernom monetarnom sistemu zasnovanom na krađi. Oni koji su skeptični prema lažnoj stvarnosti — senkama na zidu — vide svetlost Bitkoina i biraju da je prate ka izlazu iz pećine. Sijajući snažno u daljini, Bitkoin razotkriva obmanu "Fiat-pećine" i osvetljava istinu o monetarnom sistemu.

Monetarna istina

Kroz ovaj serijal smo detaljno ispratili istoriju novca, koja pokazuje da je zlato odnelo prevagu nad ostalim oblicima novca zahvaljujući svojoj oskudnosti i drugim monetarnim svojstvima. Novac je biralo slobodno tržište, a ne birokrate i političari svojim dekretima. Međutim, danas imamo fiat novac koji kontrolišu „Fiat-tamničari”. Oni manipulišu kamatnim stopama i novčanom masom u sopstvenu korist, nazivajući to „monetarnom politikom”.

Federalne rezerve i druge centralne banke manipulisale su kamatnim stopama držeći ih veštački niskim, naročito nakon Velike finansijske krize. Kao što smo ranije napomenuli, nekonvencionalne monetarne politike, poput kvantitativnog popuštanja (QE), oborile su kamatne stope i naduvale cene imovine. Pored toga što su cene imovine rasle nesrazmerno u odnosu na realnu ekonomiju, ekspanzija novčane mase je njih učinila bogatima, a nas zadržala kao zatvorenike. Suština je u tome da pravila, odnosno „monetarnu politiku”, menjaju "Fiat tamničari" i to uvek u svoju korist.

Bitkoin je digitalna, distribuirana i decentralizovana mreža. To je mreža računara koji komuniciraju jedni sa drugima, bez ijedne strane koja vrši kontrolu. To je peer-to-peer monetarna mreža za čije funkcionisanje nije potrebno poverenje u centralne banke ili vlade. To je monetarna mreža zasnovana na razmeni vrednosti za vrednost (value-for-value), koja počiva na koordinaciji, a ne na prisili.

Umesto pravila koja samovoljno uspostavljaju i menjaju „Fiat-tamničari”, monetarna politika Bitkoina je utkana u sam kod. Radi se o otvorenom kodu (open-source), što znači da svako može da ga analizira i vidi pravila i okvir po kojem Bitkoin funkcioniše. Ova pravila „Fiat-tamničari” ne mogu eksploatisati.

Ta pravila su uspostavljena onog trenutka kada je Bitkoin pušten u rad 2009. godine. Najvažnije pravilo od svih je fiksno ograničena ponuda: nikada neće postojati više od 21 milion bitkoina.

Kako je to moguće? Jednostavno, tako je zapisano u kodu. Raspored izdavanja bitkoina prati četvorogodišnji ciklus. Svake četiri godine, količina novih bitkoina koji se puštaju u opticaj smanjuje se za polovinu. Ovaj unapred utvrđeni raspored nastaviće se sve do 2140. godine, kada će biti izrudaren poslednji bitkoin. U trenutku pisanja ovog teksta, novembra 2022. godine, izrudareno je približno 19 miliona bitkoina.

Za razliku od fiat novca, koji ima promenljivu i „normalnu” stopu inflacije usled politike „Fiat-tamničara” da neprestano povećavaju novčanu masu, stopa inflacije Bitkoina opada i na kraju će iznositi 0%.

„Bitkoin je prvi digitalni sistem koji nameće oskudnost bez ikakvih posrednika i on je prva imovina poznata čovečanstvu čija je nepromenljiva ponuda i raspored izdavanja u potpunosti poznat unapred.” – Jan Pricker, Inventing Bitcoin.

Bitkoin je monetarna istina zato što je apsolutno oskudan. Pravila sistema su fiksna i ne zavise od hirova „Fiat-tamničara”. 21 milion bitkoina zauvek. Bitkoin je takođe monetarna istina jer je otporan na cenzuru. Svaka transakcija je izraz vrednosti i istine.

Kako počinjemo da cenimo istinu Bitkoina, shvatamo da je fiat novac, zapravo, obmana. Budući da je fiat monetarna politika stalno promenljiva i lako podložna korupciji, u njoj ne postoji objektivna istina.

Oslobađanje iz "Fiat-pećine"

Kako se suočavamo sa obmanom fiat novca i istinom o Bitkoinu, postajemo radoznali da saznamo više. Informacije predstavljene u ovom serijalu mogu u početku biti zaslepljujuće i zbunjujuće, slično vatri u pećini kada se zatvorenik tek oslobodi okova; ipak, nastavite da pratite svetlost.

Izvor - Moj prijatelj, Dejvid.

Bitkoin je oslobođenje od "Fiat-pećine". 21 milion zauvek. Bitkoin je najčvršći novac ikada stvoren, čvršći od zlata i, naravno, od fiata. Zahvaljujući oskudnosti Bitkoina, možemo početi da čuvamo i uvećavamo svoju štednju. Ne postoje „Tamničari” koji mogu manipulisati novčanom masom. Opadajuća stopa izdavanja bitkoina, uparena sa sve većim usvajanjem, omogućava dugoročno stvaranje bogatstva. Bitkoin nas, kao novac koji je imun na obezvređivanje, emancipuje.

Još više ohrabruje to što Bitkoin ne diskriminiše. Na kraju krajeva, svi smo mi nekada bili zatvorenici fiat monetarnog sistema; zar nismo svi isti? Bitkoin je inkluzivna monetarna mreža. Nisu potrebne provere kreditne sposobnosti, KYC („Upoznaj svog klijenta”) procedure, niti mere za sprečavanja pranja novca da bi se napravio Bitkoin novčanik. Svako može početi da menja svoj fiat novac za Bitkoin.

Bitkoin ne samo da pruža imovinska prava za svih 8 milijardi ljudi, već je i otporan na cenzuru. Dok počinjemo da skidamo okove "Fiat-pećine" i štedimo u Bitkoinu, ne možemo ponovo biti zarobljeni i utamničeni. Slično fizičkom gotovom novcu, u Bitkoin transakciji nema posrednika. Međutim, Bitkoin nije fizički keš. On je bolji. Može se poslati širom sveta, trenutno i bez ičije dozvole. To je prava sloboda. Nije potrebna ničija dozvola.

Bitkoin ozbiljno pretenduje da postane sledeći pojavni oblik „zdravog” novca (sound money). Prateći stope zlata, Bitkoin je digitalni zdravi novac koji pojedincima omogućava uspostavljanje finansijskog suvereniteta.

Neprijateljstvo pećine

Baš kao i oslobođeni zatvorenik u Alegoriji o pećini, onog trenutka kada i sami izađemo iz "Fiat-pećine" i iskusimo monetarnu istinu i osnaživanje koje donosi Bitkoin, osećamo snažnu potrebu da to podelimo sa drugima. To je uzbudljiv trenutak.

Znali smo da nešto duboko nije u redu sa svetom ali nam nikada nije bilo sasvim jasno šta je to zapravo. Kroz proučavanje monetarne istorije, otkrilo nam se da je fiat novac koren mnogih društvenih nedaća i ljudske patnje.

Nakon našeg otkrića, ponovo ulazimo u pećinu. Želimo da oslobodimo one koje volimo. Želimo da ih informišemo o onome što smo naučili – da je monetarni sistem korumpiran i da nas drži kao zarobljenike kroz obezvređivanje valute.

Želimo da im kažemo: „Ne verujte senkama na zidu! Nisu drugi zatvorenici krivi! "Fiat-pećina" je stvorila lažnu stvarnost kroz distorziju novca. "Fiat-tamničari" su manipulisali vašim emocijama kroz manipulaciju novcem. Oni korumpiraju monetarni sistem u svoju korist, a na vašu štetu. Vi ste zatvorenici!”

Ali, baš kao što je opisano u Alegoriji, nailazimo na skepticizam, osudu, pa čak i neprijateljstvo.„To je Ponzi šema!” „To je gubljenje energije!” „To će isušiti okeane!” „Bitkoin je za kriminalce!”

Naše uzbuđenje se pretvara u razočaranje; shvatamo da je većina ljudi uljuljkana u svojoj stvarnosti. Nisu spremni da se suoče sa istinom. Nisu voljni da dovedu u pitanje stvarnost koja je stvorena za njih.

Ipak, ako uspemo da skinemo okove makar jednom zatvoreniku, opet je bilo vredno truda.

Izvor - Moj prijatelj, Dejvid.

Popravite novac, popravićete svet

Da bismo zaključili ovaj serijal, želeo bih da podelim rezime i završne misli.

Izgradnja "Fiat-pećine" započela je osnivanjem Federalnih rezervi 1913. godine, a utvrđena je, najznačajnije, 1971. godine, kada su SAD ukinule vezu dolara sa zlatom. U ovom fiat monetarnom sistemu, „Fiat-tamničari” obezvređuju valutu, pljačkajući nas, zatvorenike. Pažnju nam odvlače senke na zidu pećine, poput dvopartijskog sistema i drugih podela. Neki zatvorenici su uspeli da pobegnu tokom godina, ali smo uglavnom dozvoljavali da ovi akti krađe i obmane prođu neprimećeno.

Dozvolili smo zlonamernim, obmanjujućim i nasilnim „Fiat-tamničarima” da nam nametnu papirni novac svojim dekretima. Nasuprot kolektivnim naporima čovečanstva da identifikuje najčvršći novac za čuvanje svoje životne ušteđevine, tamničari su propisali papirni novac koji nema pokriće ni u čemu osim u njihovoj obmani i nasilju.

Postali smo zatvorenici "Fiat-pećine"

Do 2009. godine nije postojalo pravo rešenje za bekstvo iz tamnice fiat novca; međutim, izumom Bitkoina dobili smo način da se zaštitimo od pljačke „Tamničara”. Možemo izabrati da svoju životnu ušteđevinu čuvamo u čvrstom novcu koji se ne može obezvrediti, cenzurisati niti konfiskovati.

Možemo postati suvereni pojedinci, finansijski slobodni, kroz apolitičan, neutralan i čvrst novac koji od nas ne zahteva da verujemo ljudima koji se iznova pokazuju nedostojnim našeg poverenja. Bitkoin nas izvodi iz "Fiat-pećine", lažne stvarnosti zasnovane na mržnji i krađi.

Čvrsto verujem da je koren mnogih problema sa kojima se zajednički suočavamo, kao braća i sestre širom sveta, upravo fiat novac. Obnova zdravog novca, onog kojim se ne može manipulisati i koji je apsolutno oskudan, omogućiće nam da ponovo procvetamo.

Popravite novac, popravićete svet.

Hvala vam na čitanju. Mnogo ljubavi.

Dobra žena S03E13 - Bitkoin za početnike (2012) - HRVATSKI ...

2026-01-24T14:25:57Z

Dobra žena S03E13 - Bitkoin za početnike (2012) - HRVATSKI PREVOD

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/a0oe2uxpd8eeqrjozpfte

Prvo spominjanje Bitkoina u nekoj televizijskoj seriji desilo se 15. januara 2012. godine tokom treće sezone serije "Dobra žena (engl. The Good Wife)" u epizodi "Bitkoin za početnike (Bitcoin for Dummies)". Cena Bitkoina je tog dana iznosila oko 7 američkih dolara...

quoting
naddr1qv…4d2f

Prvo spominjanje Bitkoina u nekoj televizijskoj seriji desilo se 15. januara 2012. godine tokom treće sezone serije "Dobra žena (engl. The Good Wife)" u epizodi "Bitkoin za početnike (Bitcoin for Dummies)". Cena Bitkoina je tog dana iznosila oko 7 američkih dolara.

"Dobra žena" američka je televizijska serija koja se emitovala na televiziji CBS od 22. septembra 2009. do 8. maja 2016. godine. Serija se fokusira na Alisiju Florik, suprugu državnog advokata koja se vraća svojoj pravnoj karijeri nakon događaja javnog seksualnog i političkog korupcijskog skandala vezanog za njenog muža.

U epizodi "Bitkoin za početnike" Alisija brani uhapšenog advokata koji se nalazi u sporu sa Ministarstvom finansija i koji tvrdi da je pravni zastupnik osobe koja je stvorila novu onlajn-valutu...

Dobra žena S03E13 - Bitkoin za početnike ("Bitcoin for Dummies" - IMDB)

<iframe id="odysee-iframe" style="width:100%; aspect-ratio:16 / 9;" src="https://odysee.com/%24/embed/%40BTCSRB%3Ac%2FDobra.Zena.S03E13.Bitkoin.za.pocetnike%3A6?r=32P6yNykZsUFqw7JehL3q61e4R42mVQF" allowfullscreen></iframe>

WTAF I've played the same, especially CIV & RTW!

2026-01-24T14:24:48Z

In reply to nevent1q…xljc
_________________________

WTAF I've played the same, especially CIV & RTW!

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/qkvxnlufadq7s6jpxfodu/

2026-01-19T22:51:07Z

In reply to naddr1qq…u9a6
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/qkvxnlufadq7s6jpxfodu/

Džo Hol je otputovao u Lugano kako bi istražio kako se odvija ...

2026-01-19T22:50:21Z

Džo Hol je otputovao u Lugano kako bi istražio kako se odvija tamošnji Bitkoin-eksperiment, kao i kako izgleda život u ovom švajcarskom gradu koristeći isključivo Bitkoin kao sredstvo plaćanja. ⚡️

quoting
naddr1qv…sf0w

Bitkoin-novinar Džo Hol je posetio švajcarski grad Lugano koji se prethodnih godina pokazao kao lider u plaćanjima Bitkoinom i kriptovalutama. Džo je istražio gradsku "Školu Bitkoina" i intervjuisao poznata imena poput Adama Beka i Paola Ardoina. Takođe je želeo da se uveri da li je zaista moguće preživeti u Lugano plaćajući isključivo Bitkoinom.

Uputstvo za automatski prevod na srpski jezik:

kliknite na ikonicu ⚙️

zatim kliknite na Titlovi

kliknite na "Automatski prevod" na samom dnu padajućeg menija

pronađite "srpski" jezik

<iframe width="600" height="400" src="https://www.youtube.com/embed/8KFFc6CythU?cc_load_policy=1&cc_lang_pref=en&hl=sr" title="Can You Live on Bitcoin in Switzerland? | Cointelegraph Documentary" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe>

Danas su nam naši prijatelji iz @nprofile…qykd-a ponovo ...

2026-01-18T22:51:27Z

Danas su nam naši prijatelji iz bitchamler (nprofile…qykd)-a ponovo pokazali kako u praksi izgleda život na Bitkoin standardu, ovoga puta kroz kupovinu "Wolt" poklon-kartice na Bitrefill (nprofile…4jst)-u.

quoting
naddr1qv…fjee

Pre nekoliko meseci pisali smo o servisu Bitrefill kao vodećoj platformi koja omogućava kupovinu poklon-kartica putem Bitkoina. Takođe smo pisali i o dolasku srpske branše Wolta na Bitrefill i velikim mogućnostima koje ova platforma nudi, naročito u kombinaciji sa slobodarskim novcem kakav je Bitkoin.

Danas su nam naši prijatelji iz Bitchamlera, nakon prošlonedeljnog prikaza kupovine avio-karata, ponovo demonstrirali kako zapravo izgleda život na Bitkoin standardu kroz pazarenje Wolt poklon-kartice na Bitrefillu, aktiviranje sredstava na Wolt aplikaciji i naručivanje pice (a šta drugo?)).
<iframe width="600" height="400" src="https://www.youtube.com/embed/UOZKHahG9Aw" title="Wolt Delivery Paid with Bitcoin!" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe>
Posebno bismo želeli da preporučimo istraživanje ostalih opcija na srpskom Woltu, a pre svega Wolt Market gde možete pronaći daleko raznovrsniji izbor proizvoda i usluga od poručivanja hrane iz restorana (prehrambeni proizvodi, pića, apoteka, kućna hemija, elektronski uređaji itd).

Uz malo kreativnosti i organizacije - bez dinara u džepu i uz dobar Bitkoin novčanik - život na BTC Standardu u Srbiji polako postaje realnost.

E-novac: Misterija bitkoina (2024) - SRPSKI PREVOD ...

2026-01-11T20:19:45Z

E-novac: Misterija bitkoina (2024) - SRPSKI PREVOD

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/nt1duqdaejzeudp7dlvgx/

Reditelj Kalen Hobak zaranja u jednu od najdugotrajnijih misterija sa visokim ulozima u tehnologiji i finansijama: poreklo Bitkoina i identitet njegovog anonimnog tvorca Satošija Nakamota.

quoting
naddr1qv…4c5w

Reditelj Kalen Hobak zaranja u jednu od najdugotrajnijih misterija sa visokim ulozima u tehnologiji i finansijama: poreklo Bitkoina i identitet njegovog anonimnog tvorca Satošija Nakamota. Više od decenije nakon Satošijevog nestanka, Bitkoin sada preti remećenjem svetskog finansijskog poretka prisiljavajući nacije da preispitaju samu prirodu novca jer Satoši potencijalno može postati najbogatija osoba na svetu. Poznat po otkrivanju tajnih supkultura i pokreta putem digitalne forenzike, Hobak se upoznaje sa ključnim igračima, otkriva do sada neviđene tragove i na duhovit način razotkriva haotično poreklo i iznenadan uspon Bitkoina. (titlovi.com)

Money Electric: The Bitcoin Mystery - IMDB

<iframe id="odysee-iframe" style="width:100%; aspect-ratio:16 / 9;" src="https://odysee.com/%24/embed/%40BTCSRB%3Ac%2FE-novac--Misterija-bitkoina-%282024%29---SRPSKI-PREVOD%3A6?r=32P6yNykZsUFqw7JehL3q61e4R42mVQF" allowfullscreen></iframe>

Kako kupiti avio-karte putem Bitkoina: bitcointravel.com ✈️ ...

2026-01-10T23:32:44Z

Kako kupiti avio-karte putem Bitkoina: bitcointravel.com ✈️

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/f0kfwll0hucnw5hs4bshz

"BitcoinTravel" je inovativni startap i onlajn turistička agencija sa sedištem u El Salvadoru koja posluje isključivo sa Bitkoinom kao načinom plaćanja. Kao "Bitcoin-only" platforma, "BitcoinTravel" predvodi decentralizovani turizam i podržava globalno usvajanje Bitkoina.

U saradnji sa bitchamler (nprofile…qykd) ⚡️

quoting
naddr1qv…5f85

BitcoinTravel je inovativni startap i onlajn turistička agencija sa sedištem u El Salvadoru koja posluje isključivo sa Bitkoinom kao načinom plaćanja. Kao "Bitcoin-only" platforma, BitcoinTravel predvodi decentralizovani turizam i podržava globalno usvajanje Bitkoina.

Naš prijatelj sa Reddita BTCMotika (aka Bitchamler) je kupio avionske karte putem sajta BitcoinTravel i prenosimo njegova iskustva - kako putem teksta, tako i putem prigodnog videa koji je napravio.

"Veliko hvala našim prijateljima iz El Salvadora što su napravili BitcoinTravel, servis koji nam omogućava u Srbiji da kupimo avio karte bilo gde u svetu koristeći Bitcoin. Ovo čini potrošnju Bitcoina praktičnom i stvarnom – nije samo držanje.

Mnogi misle da je trošenje Bitcoina iracionalno, ali nije. Pravo pitanje nije da li trošiti Bitcoin, već kako ga mudro trošiti. Držanje Bitcoina je pametno, ali isto tako je i korišćenje kada ima smisla. Pametnim trošenjem Bitcoina podržavamo ekosistem, održavamo servise i jačamo zajednicu. Trošenje Bitcoina ne sprečava rast – ono podstiče usvajanje, razvija alate i osigurava da kada fiat propadne, Bitcoin bude upotrebljiv svuda. Svaka transakcija doprinosi mreži i pomaže biznisima koji prihvataju Bitcoin da napreduju.

Ako želite realan primer, upravo sam kupio avio kartu koristeći Bitcoin, pažljivo budžetirajući i čineći iskustvo edukativnim. Trošenje Bitcoina je deo života kroz Bitcoin standard – radi se o praktičnosti, slobodi i podršci mreži."
<iframe width="600" height="400" src="https://www.youtube.com/embed/dEAZbOH7uwI" title="We Will Pay with Bitcoin - How I Bought a Plane Ticket with Bitcoin" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe>

Još malo o bitcointravel.com (preuzeto i prevedeno sa vebsajta agencije)...

Šta "Bitcoin-only" znači za BitcoinTravel.com?

Koncept "Bitcoin-only" znači da se sve transakcije na našoj platformi izvršavaju isključivo u Bitkoinu. Ovo ne samo da garantuje brza i sigurna plaćanja, nego takođe eliminiše zavisnost od fiat valuta i drugih kriptovaluta.

Prednosti "Bitcoin-only" koncepta

Globalna i prekogranična plaćanja: zaboravite na valutne konverzije. Bitkoin funkcioniše u celom svetu bez posrednika.

Bezbednost i transparentnost: svaka transakcija je nepromenljiva i zapisana na Bitkoin blokčejnu.

Niske naknade: zahvaljujući našoj integraciji sa Lightning mrežom, naše naknade su minimalne što svakome omogućava pristupačnu uslugu.

Podrška decentralizovanoj ekonomiji: time što prihvatamo samo Bitkoin, jačamo usvajanje Bitkoina kao glavnu valutu globalne trgovine.

BitcoinTravel.com i posvećenost isključivo Bitkoinu

U BitcoinTravel.com smo dizajnirali iskustvo koje odražava suštinsku prirodu Bitcoina:

Rezervacije letova i hotela: Nudimo najbolje globalne cene za one koji žele da putuju plaćajući isključivo Bitkoinom.

Finansijska sigurnost: Vaša plaćanja su sigurna, nepromenljiva i potpuno decentralizovana.

Brze transakcije: Naš sistem koristi brzinu Lightning mreže, obrađujući vaša plaćanja trenutno.

Ovaj pristup nam omogućava da služimo putnicima koji cene finansijsku nezavisnost i jednostavnost koju samo Bitkoin može da ponudi.

Zašto odabrati platformu Bitcoin-only platformu?

Odabir Bitcoin-only koncepta znači pridruživanje globalnom pokretu koji veruje u:

Ekonomsku slobodu: Bitkoin ne kontroliše nijedan centralni entitet.

Transparentnost: Transakcije su proverljive i javne na blokčejnu.

Održivost: Sa nižim naknadama i optimizovanim procesima, promovišemo efikasniji ekonomski model.

Na tržištu zasićenom tradicionalnim metodama plaćanja i drugim kriptovalutama, naša ekskluzivnost kao Bitcoin-Only platforme čini nas jedinstvenim i revolucionarnim izborom.

Budite deo Bitcoin-only revolucije uz BitcoinTravel.com

Naša posvećenost je jasna: da transformišemo industriju putovanja kroz prihvatanje Bitkoina kao jedinog načina plaćanja. Na BitcoinTravel.com, vi ne samo da rezervišete svoja putovanja; vi podržavate viziju transparentnije i decentralizovanije finansijske budućnosti.

Da li ste spremni da iskusite turizam bez granica, siguran i 100% Bitcoin-only? Posetite nas na www.bitcointravel.com i budite deo globalne promene sa svakim putovanjem.

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/b9ii4xlsumin3tn0we-cx

2026-01-10T19:16:23Z

In reply to naddr1qq…hvdh
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/b9ii4xlsumin3tn0we-cx

"Inconfiscable" - dokumentarac o Bitkoinu (2025) - SRPSKI ...

2026-01-10T13:13:40Z

"Inconfiscable" - dokumentarac o Bitkoinu (2025) - SRPSKI PREVOD

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/wb8cd_t2keny-tsbkrgyv/

"Inconfiscable" je dokumentarac koji stiže u trenutku dok Bitkoin dostiže rekordne istorijske vrednosti i dominira globalnim narativima. Uz učešće stručnjaka poput Huana Rodrigeza, poznatog Jutjubera, i Adrijana Bernabeua, autora bestselera, postavlja se pitanje: da li je Bitkoin revolucionarni preokret ili najveća prevara našeg vremena?

quoting
naddr1qv…m23q

"Inconfiscable" je dokumentarac koji stiže u trenutku dok Bitkoin dostiže rekordne istorijske vrednosti i dominira globalnim narativima. Uz učešće stručnjaka poput Huana Rodrigeza, poznatog Jutjubera, i Adrijana Bernabeua, autora bestselera, postavlja se pitanje: da li je Bitkoin revolucionarni preokret ili najveća prevara našeg vremena?

Inconfiscable - IMDB

Uputstvo za automatski prevod na srpski jezik:

pritisnite ikonicu ⚙️

zatim kliknite na "Titlovi"

kliknite na "Automatski prevod" u padajućem meniju

pronađite "srpski" jezik

<iframe width="600" height="400" src="https://www.youtube.com/embed/j7aDrASitxc?cc_load_policy=1&cc_lang_pref=en&hl=sr" title="🎞️INCONFISCABLE: Cómo proteger tu patrimonio portátil y secreto | Documental sobre Bitcoin" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe>

Istina o kubanskoj Bitkoin revoluciji: kako zapravo izgleda? ...

2026-01-09T21:26:16Z

Istina o kubanskoj Bitkoin revoluciji: kako zapravo izgleda? (2023) - SRPSKI PREVOD

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/dsptfb-a4daihbsaujohg/

Krećemo na uzbudljivo putovanje do živopisnih obala Kube na koje nas vodi Džo Hol. Tokom putovanja, Džo je istraživao usvajanje Bitkoina i ekonomske promene koje transformišu zemlju. Otkrivamo kako su se stanovnici Kube okrenuli decentralizovanoj valuti, koristeći njen potencijal kao sredstvo razmene. Nacija koja je nekada bila izolovana, sada koristi Bitkoin i kripto kako bi se povezala sa globalnom ekonomijom pod sopstvenim uslovima.

quoting
naddr1qv…f249

Krećemo na uzbudljivo putovanje do živopisnih obala Kube na koje nas vodi Džo Hol. Tokom putovanja, Džo je istraživao usvajanje Bitkoina i ekonomske promene koje transformišu zemlju. Otkrivamo kako su se stanovnici Kube okrenuli decentralizovanoj valuti, koristeći njen potencijal kao sredstvo razmene. Nacija koja je nekada bila izolovana, sada koristi Bitkoin i kripto kako bi se povezala sa globalnom ekonomijom pod sopstvenim uslovima.

Uputstvo za automatski prevod na srpski jezik:

kliknite na ikonicu ⚙️

zatim kliknite na Titlovi

kliknite na "Automatski prevod" na samom dnu padajućeg menija

pronađite "srpski" jezik

<iframe width="600" height="400" src="https://www.youtube.com/embed/UPp0Xbk4bFo?cc_load_policy=1&cc_lang_pref=en&hl=sr " title="The Truth Behind Cuba's Bitcoin Revolution | What it Really Looks Like" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe>

Human B: Putovanje kroz zečju rupu Bitkoina (2021) - SRPSKI ...

2026-01-09T12:06:43Z

Human B: Putovanje kroz zečju rupu Bitkoina (2021) - SRPSKI PREVOD

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/qyn8lfefrlqe7n6jqv7zc

Na planeti postoji izum čiji će značaj sve više rasti. I dalje je malo onih koji u potpunosti shvataju razmere tog izuma. "Human B" je film o putovanju spoznaje kroz zečju rupu Bitkoina.

quoting
naddr1qv…ax43

Na planeti postoji izum čiji će značaj sve više rasti. I dalje je malo onih koji u potpunosti shvataju razmere tog izuma. "Human B" je film o putovanju spoznaje kroz zečju rupu Bitkoina.

Želite li da zaronite još dublje u zečju rupu Bitkoina? "HUMAN B" ima veb sajt:

humanb-film.com

Human B (2021) - IMDB

Uputstvo za automatski prevod na srpski jezik:

pritisnite ikonicu ⚙️

zatim kliknite na Titlovi

kliknite na "Automatski prevod" na samom dnu padajućeg menija

pronađite "srpski" jezik

<iframe width="600" height="400" src="https://www.youtube.com/embed/RFSBWrAllzw?cc_load_policy=1&cc_lang_pref=en&hl=sr" title="Human B | Die Reise in den Bitcoin-Kaninchenbau (english subtitles)" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe>

Ovo je nekomercijalni film i finansira se donacijama. Cenimo vašu podršku!

BTC: bc1q437384almzqcvzwdfqq37ztc40x63vyhpq67nh Lightning: strongsmell37@walletofsatoshi.com PayPal: paypal.me/cinemuckfilm

Alternativno, film je dostupan i na Vimeo & Bitcoin.tv:

vimeo.com/658711759 bitcointv.com/w/q6ouxAbteSkAGmLfkxV4r7

©2021 Cinemuck Film Produktion. cinemuck.de

U drugoj epizodi @nprofile…qykd-a Toni i Braca pokušavaju da ...

2026-01-08T00:12:28Z

U drugoj epizodi bitchamler (nprofile…qykd)-a Toni i Braca pokušavaju da pristupe hard-disku koji su pronašli u Dunavu dok se istovremeno upoznaju sa čarima svog novog "Blockstream Jade" hardverskog novčanika na kome će čuvati sredstva zarađena od "Bitchamler" projekta.

Tokom epizode ćemo naučiti i u čemu je razlika između "on-chain" i "Lightning" transakcija, koje vrste Bitkoin novčanika postoje, šta je to "watch only" novčanik, kao i kako u praksi izgleda "peer-to-peer" razmena Bitkoina za dinare.

quoting
naddr1qv…8npe

U drugoj epizodi Bitchamlera Toni i Braca pokušavaju da pristupe hard-disku koji su pronašli u Dunavu dok se istovremeno upoznaju sa čarima svog novog Blockstream Jade hardverskog novčanika na kome će čuvati sredstva zarađena od Bitchamler projekta.

Tokom epizode ćemo naučiti i u čemu je razlika između on-chain i Lightning transakcija, koje vrste Bitkoin novčanika postoje, šta je to "watch only" novčanik, kao i kako u praksi izgleda peer-to-peer razmena Bitkoina za dinare.
<iframe width="750" height="500" src="https://www.youtube.com/embed/454YyXz7KHA" title="BitChamler Ep 2 How Do We Verify Trust – Bitcoin on an Old Hard Drive?" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe>
Prva epizoda serijala Bitchamler: Freedom on the River

Pročitajte prethodni tekst o projektu Bitchamler na našem sajtu.

Doprinesite odmah putem BTC Lightninga (bitchamler@geyser.fund)

Opis videa (kopirano sa youtube.com)

While magnet fishing, we found a hard drive from 2010. Could there be Bitcoin on it?

Through all of this, we’re learning and having fun together. Every support for our project means a lot. Like, comment, and share. We’ll make sure to record everything that someone tries to hide and show things as they truly are. Bitcoin gives us all a boost.

BitChamler Crew:

Braca,Toni, Steva, Stoja, Aca, Nataša, Joca, Škipi, Slavko

Series creators: BitChamler crew

Series credits

Cinematography: Antonio Toni Andrić, Bratislav Braca Vasilić, Dejan Škipina

Drone: Filip Antić

Editing: Aleksandar Vesić

Music: Bratislav Braca Vasilić, Stevan Masnec, Antonio Toni Andrić

Sound: Antonio Toni Andrić

Special thanks

Students in blockade at the Faculty of Dramatic Arts

Outboard motor service Adam, Zemun

Paint shop Color 7, Zemun

Sports society – Danube marina

Bitcoin community in Serbia: BTCSRB

Bitcoin community in the Balkans: dvadesetjedan

Crypto exchange: ECD.rs

Fast Food: PARK 28, New Belgrade

🌍 Join the mission: geyser.fund/project/bitchamler

⚡ Donate instantly via Lightning: bitchamler@coinos.io

📲 Follow BitChamler on Nostr:

bitchamler (npub197d…mk00)

📷 Follow us on Instagram: instagram.com/bitchamler/profilecard/

🌍 Pridruži se misiji: geyser.fund/project/bitchamler

⚡ Doniraj odmah putem Lightning mreže: bitchamler@coinos.io

📲 Prati BitChamler na Nostr-u:

bitchamler (npub197d…mk00)

🎥 More videos / Više videa: • Bitchamler - Bitcoin Boat

⚠️ Disclaimer / Odricanje od odgovornosti:

This video is for informational and educational purposes only.

It is not financial advice. Always do your own research before making financial decisions.

Ovaj video je isključivo informativnog i edukativnog karaktera.

Nije finansijski savet. Uvek sami istražite pre nego što donesete finansijsku odluku.

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/zbebyprkyfuxu_ajhwjpt/

2025-12-10T21:37:09Z

In reply to naddr1qq…usmj
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/zbebyprkyfuxu_ajhwjpt/

Do ovog izvanrednog eseja iz 2006. godine koji svima ...

2025-12-10T21:34:10Z

In reply to nevent1q…36lg
_________________________

Do ovog izvanrednog eseja iz 2006. godine koji svima preporučujem da pročitaju (jer verujte da se ne bih toliko iscimao da ga prevedem da ga ne smatram izuzetno poučnim, a istovremeno čitljivim i lako razumljivim štivom) sam došao čitajući jedan drugi stari tekst istog autora (pod drugačijim pseudonimom) o BTC koji je sadržao link ka ovom tekstu i koji je bio nastavak ovog eseja. Zato sam i preveo ovaj prvi esej da bi se mogao lakše razumeti nastavak koji se direktno tiče Bitkoina, a koji sutra počinjem da prevodim.

Uglavnom, autor se tri godine pre nastanka Bitkoina bavi potencijalnim kolapsom globalnog finansijskog sistema, kao i ponovnom monetizacijom zlata i mnoge ideje o kojima je on razmišljao se danas mogu itekako primeniti još efikasnije na Bitkoin (Nešov ekvilibrijum itd). Čak je u nekoliko navrata bio dovoljno objektivan i priznao nedostatke zlata uz ponuđeno rešenje koje omogućava internet da se kreiraju bezbedna elektronska potraživanja na pravo zlato u trezorima (pominjao je i eGold). I priznao je da postoji mogućnost nastanka neke nove tehnologije koja bi mogla od zlata da preotme njegov status.

"Možda je najveći problem to što sve te manjkavosti metalnog novca podstiču uvođenje papirnih novčanica koje se u svakom trenutku na zahtev mogu unovčiti za pravi metal. Nažalost, izdavaocu novčanica tada postaje veoma lako da odštampa više novčanica nego što ima pokrića u metalu.

Sve ove probleme rešava internet. Kod savremenog zlatnog standarda ili drugog monetarnog sistema zasnovanog na plemenitim metalima, nema razloga da se ‘novac’ sastoji od bilo čega drugog osim bezbednih elektronskih potraživanja na tačno određenu težinu alociranih plemenitih metala. Sam metal trebalo bi da ostane u nezavisno revidiranim trezorima.

...

Gledano unazad, remonetizacija zlata 1980. nije imala nikakve šanse. Ono što zlatni entuzijasti tog doba nisu uočili jeste da je fizička valuta bilo koje vrste, papirna ili zlatna, već bila relikt prošlosti. Zlato se nije moglo takmičiti sa dolarom jer nije postojala mogućnost da se čuva ili prenosi elektronski.

...

Zapravo, cene plemenitih metala stabilizovaće se tek kada - ili potpuno trijumfuju nad veštačkim valutama ili budu potpuno poražene od njih — bilo zahvaljujući nekoj novoj finansijskoj tehnologiji koja trajno onemogućava obezvređivanje, bilo prinudnim ukidanjem slobodne trgovine plemenitim metalima.

Na kraju, zlato je demokratija. Cenu zlata ne određuju LBMA ili Comex. Određuju je mišljenja svih ljudi koji imaju ušteđevinu. Kada biste mogli da kupite uncu zlata za $1, svi drugi bi takođe kupovali koliko god mogu. Kada biste mogli da zamenite uncu zlata za vilu u Portofinu, gotovo svi bi prodavali koliko god su u mogućnosti. Trenutna cena zlata se nalazi negde između — a sve što je određuje jeste mišljenje javnog mnjenja. Naravno, mišljenja ljudi imaju onoliko težine koliko je velika njihova ušteđevina, ali takvo je slobodno tržište.

I dolar je demokratija. Zahvalimo predsedniku Dalas FED‑a, Ričardu Fišeru, na izrazu ‘valuta zasnovana na veri’. Kao što smo videli, sav novac, prirodan ili veštački, zasniva se na veri. Zlato je drugačije samo zato što ga niko ne može štampati. Cena zlata nikada neće pasti na nulu zato što se zlato koristi za zubne krunice i oblaganje vodovodnih armatura. Cena dolara nikada neće pasti na nulu jer je dolar napravljen od kvalitetnog papira i finih vlakana koja se mogu reciklirati. Ali sve ostalo je vera."

Sekcije eseja:

- Analiza teorije igara i Nešovog ekvilibrijuma

- "Levitirajući" kolekcionarski predmeti

- Novac u stvarnom svetu

- Obezvređivanje i investiranje

- Politika novca

- Državno naoružanje protiv zlata

- Naoružanje koje zlato ima protiv države

- Faktor srebra

- Plan za strukturnu remonetizaciju

Ok, posle nedelju dana rada da se pohvalim svojim najvećim ...

2025-12-10T21:33:54Z

Ok, posle nedelju dana rada da se pohvalim svojim najvećim prevodilačkim poduhvatom (naravno uz pomoć AI).

Izvanredan esej iz 2006. godine, tri godine pre nastanka Bitkoina, koji govori o neminovnom krahu globalnog finansijskog sistema i mogućnosti i načinima ponovnog prelaska na zlatni standard. Iako je prošlo gotovo 20 godina, mnogi koncepti spomenuti u tekstu važe i danas ali se mogu još efikasnije primeniti zahvaljujući Bitkoinu koji je superiorniji oblik novca od zlata.

nostr:naddr1qvzqqqr4gupzp068cx0p2akuys8csumkx623se5yynvynkrr5de2hn7l3npay4emqq2h5sj9vfu4q5ntt9r827r4tas55jzhffc8gj4gkps

Prevod izvanrednog teksta za orange-pillovanje autora ...

2025-12-03T12:09:11Z

Prevod izvanrednog teksta za orange-pillovanje autora Gigi (nprofile…tf6v)

quoting
naddr1qv…q4k5

Originalni tekst na dergigi.com.

Autor: Gigi

27.04.2020

Pišem ovo pismo zato što sam ubeđen u dve stvari: (1) naš sadašnji novac je suštinski slomljen, (2) korišćenje boljeg novca će dugoročno koristiti posebno vama — ali i društvu uopšte — na duži rok.

Novac je osetljiva tema — većina ljudi ne voli da priča o njemu, bilo zato što ga imaju malo i postiđeni su, bilo zato što ga imaju mnogo i uplašeni su. Još je manje onih koji znaju bar nešto o prirodi našeg novca, što je prilično šokantno — ipak je novac ključni alat naše civilizacije.

Svet se drastično promenio u poslednjih par decenija, kao i svet novca. Bojim se, međutim, da se suštinska priroda našeg monetarnog sistema nije promenila nabolje. Sama činjenica da vlade širom sveta stvaraju trilione (sa velikim T) dolara ni iz čega svedoči o tome koliko je naš monetarni sistem odvojen od stvarnosti.

Nadam se da će ovo pismo posejati seme za bolju budućnost. Bolju budućnost za vas lično — i bolju budućnost za sve nas. Delimično vam pišem zato što sam zabrinut zbog onoga što tek dolazi. Ipak, osećam nadu, jer ovoga puta imamo izlaz — imamo Plan B.

Plan B

Do sada ste verovatno već čuli za Bitkoin. To je ime koje se odomaćilo, često se pominje u glavnim medijima, na televiziji (gledam u vas, CNBC) i spominje se u pop-kulturi (Simpsonovi, Gospodin Robot, Silicijumska dolina, Štreberi, Uvod u anatomiju, Porodični čovek i opet Simpsonovi). Šta god da znate ili mislite da znate o Bitkoinu — ima tu više nego što se na prvi pogled čini.

Iako se o Bitkoinu dosta govorilo u mejnstrim medijima, i dalje postoji veliko nerazumevanje toga šta je Bitkoin i kakva će biti njegova uloga u svetu. Ipak, delom zahvaljujući sve neodgovornijim monetarnim intervencijama FED-a i sličnih institucija, čak se i mejnstrim narativ počinje menjati.

Bitkoin više nije sinonim za kriminal i „darknet“ novac. Danas on sve više postaje sinonim za čvrst novac, zaštitu od postojećeg sistema, glas za slobodu, drugačiji pogled na svet.

Ako ovo čitate, a još uvek nemate Bitkoin, možda bi trebalo da razmislite o tome da ga nabavite u nekoj meri. Nikada nije bilo lakše nego danas doći do malo satošija (sićušnih delova Bitkoina) i tako postanete rani korisnici budućeg globalnog novca.

Upozoravam vas: neću vam objašnjavati kako Bitkoin funkcioniše. Neću vam pričati ni o njegovoj fascinantnoj istoriji, ni o njegovom tajanstvenom tvorcu, ni o briljantnom dizajnu, kriptografiji i teoriji igara koja stoji iza njega. Neću govoriti ni o ekonomskim teorijama, ni o monetarnim svojstvima, ni o istoriji novca. Postoji mnogo izvora koji sve to detaljno obrađuju. Na kraju krajeva, ovo bi trebalo da bude pismo, a ne knjiga.

Međutim, baš zato što mi je stalo do vas, govoriću vam jednu stvar, iznova i iznova: počnite da sakupljate satošije što je pre moguće.

Sakupljajte satošije počevši od danas

Možda mislite da kasnite na žurku, da je brod već otplovio. Grešite. Još uvek je rano. Bitkoin će nastaviti svoj put, rasti u veličini i vrednosti, proždiraće državne fiat valute koje danas vladaju svetom.

Kako znam da je i dalje rano? Pa, iako je većina ljudi danas čula za Bitkoin, veoma mali broj ga zaista poseduje ili koristi. Dalje, ako uporedimo tržišnu kapitalizaciju Bitkoina sa drugim oblicima imovine i/ili novca, vidi se da Bitkoin još uvek ima ogroman prostor za rast.

U trenutku dok ovo pišem, tržišna kapitalizacija Bitkoina je oko 137 milijardi dolara. Ukupna tržišna kapitalizacija zlata je oko 9 triliona dolara (otprilike 65 puta veća od Bitkoina). Tržišna kapitalizacija nekretnina na globalnom nivou iznosi oko 228 triliona dolara (otprilike 1664 puta više).

Bitkoin može da preuzme deo ove vrednosti (u slučaju nekretnina) ili čak celu (u slučaju zlata), usput demonetizujući ove i druge vrste imovine. Još jednom: i dalje smo u ranoj fazi.

"Nalazimo se u procesu preračunavanja sveta kroz satošije." - Bitcoin Tina

Naravno, kupovina i čuvanje bitkoina nisu jednostavni. Lako je „upucati se u nogu“. Lako možete biti prevareni. Moguće je i da zauvek izgubite pristup svom Bitkoinu. Zato, jedno upozorenje: edukujte se i opredelite se za oprezniji pristup.

Nažalost, ja nisam imao svog „Bitkoin lika“ koji je razumeo šta se dešava. Nisam imao tog jednog prijatelja koji bi mi rekao „veruj mi, samo kupi malo Bitkoina“ — ili još bolje: „veruj mi, samo kupuj pomalo i redovno.“

Zato bih sada voleo da ja budem taj "Bitkoin lik" za vas. Evo šta bih vam rekao, kao prijatelj: „počnite da sakupljate satošije, danas.“ Ako već to radite, super. Ako ne, počnite da sakupljate. Nije toliko teško!

Zašto je Bitkoin neophodan

Nama, kao društvu, više je potreban Bitkoin nego što smo mi potrebni Bitkoinu. Novac je suštinski alat za svaku saradnju velikih razmera. On je merni uređaj, rešenje problema trampe, sredstvo za čuvanje bogatstva kroz prostor i vreme i još mnogo toga. Ukratko: novac je neophodan da bi jedno složeno društvo uopšte moglo da funkcioniše.

Međutim, niz finansijskih kriza i skorašnji događaji oko izvesne virusne epidemije jasno su pokazali da je naš novac, u svojoj suštini, pokvaren.

"Suštinski problem sa konvencionalnom valutom jeste ogromna količina poverenja koja je neophodna da bi ona funkcionisala. Centralnoj banci se mora verovati da neće obezvrediti valutu, ali istorija fiat valuta prepuna je kršenja tog poverenja." - Satoši Nakamoto

Virus nas nije samo podsetio na krhkost ljudskog života, već je ogolio i krhkost naših lanaca snabdevanja i drugih globalnih sistema. Posebno je istakao apsurdnost našeg finansijskog i monetarnog sistema. U roku od nekoliko dana prešli smo sa štampanja milijardi na trilione, zatim na predloge o kovanju platinastih novčića nominalne vrednosti od trilion dolara, pa sve do neograničenog kvantitativnog popuštanja i „beskonačnog novca“. Ekonomisti i političari govore o spasavanju ekonomije, o ubrizgavanju likvidnosti, o kvantitativnom popuštanju, o reverznim sporazumima, o (ponovnom) spasavanju onih koji su „preveliki da bi propali“ — o tome kako čine sve što je u njihovoj moći da prolongiraju neizbežni kolaps, da još jednom odlože rešavanje problema za neko buduće vreme.

Iako njihov žargon zvuči fensi, posledice su jednostavne: jedan od ključnih alata naše civilizacije je iskrivljen i poremećen. Hiperinflacija je ono što se događa kada se taj alat, pod stalnim pritiskom, konačno slomi.

Sa hiperinflacijom ili bez nje, posledice po pojedinca uvek su iste: novac koji štedite biva obezvređen, a njegova kupovna moć umanjena. Nije ni važno da li vam novac leži ispod dušeka ili na bankovnom računu.

"Svet je poludeo i sistem je slomljen." - Rej Dalio

Kako Rej Dalio elokventno objašnjava: naš monetarni sistem zasnovan na dugu je u svojoj suštini pokvaren. Bitkoin to ispravlja. Ispravlja zato što nije zasnovan na dugu. Ispravlja zato što ima strogo ograničenu ponudu. Ispravlja zato što se ne može proizvoljno stvarati; zato što ne postoje "čuvari sistema", nema centralnih autoriteta koji bi ga mogli iskvariti.

Bitkoin je protivotrov za savremenu monetarnu teoriju. Neophodan je da bi se popravio korumpirani svet fiat novca.

Najbolji novac koji smo ikada imali

Monetarna svojstva Bitkoina osmišljena su da suštinski budu superiorna u odnosu na sve druge oblike novca. Izuzetno je prenosiv, savršeno oskudan, visoko deljiv, lako proverljiv, postojan, zamenljiv i izvanredno otporan na cenzuru. Kako moj prijatelj voli da kaže: Bitkoin su komadići super-zlata koji lete unutar nezaustavljivog Pejpala. To je najbolji novac koji smo ikada imali.

Ovakva svojstva Bitkoinu ne dodeljuje nijedan centralni autoritet. Ona prirodno izviru iz samog sistema, što je činjenica podjednako lepa koliko je i važna. Stoga je Bitkoin narodni novac: za ljude, od ljudi. Niko ga ne kontroliše; svako može proveriti njegovu autentičnost i koristiti ga.

"Kupujte zemlju. Takvu robu više ne proizvode." - Vil Rodžers

Vil Rodžers je imao dobru ideju: oskudnost ima vrednost. Ipak, kao sredstvo za čuvanje vrednosti, Bitkoin je u mnogim aspektima superiorniji od zemlje (kao i zlata, uostalom). Nijednu drugu imovinu ne možete „magično“ preneti preko interneta ili drugih komunikacionih kanala. Bitkoin ima najveću koncentraciju vrednosti od svih oblika imovine, budući da se radi o čistoj informaciji. Možete imati Bitkoin u vrednosti od milijardu dolara samo u svojoj glavi, zadržavajući svoje bogatstvo čak i ako vas skinu do gole kože.

Iako o Bitkoinu postoji mnogo zabluda, sledeće su verovatno najrasprostranjenije:

Bitkoin je preskup

Bitkoin je stara tehnologija

Bitkoin je previše komplikovan

Bitkoin je rizičan i spekulativan

Bitkoin će biti zamenjen drugim novčićem

Hajde ukratko da prođemo kroz svaku od ovih zabluda.

Bitkoin je previše skup: Naprotiv! Ne dozvolite da vas pristrasnost tipa „treba mi ceo koin“ prevari. Bitkoin je i dalje veoma jeftin. Ipak, ako tako razmišljate, u dobrom ste društvu. Ljudi su mislili da je Bitkoin preskup još od njegovog nastanka. Uvek će vam delovati preskupo ako vam je pogled na stvari i dalje ukorenjen u fiat novcu.

Bitkoin je stara tehnologija: Pre svega, Bitkoin je monetarna, a ne tehnološka inovacija. Njegov cilj je da zameni monetarnu osnovu našeg društva — on nije sledeća viralna aplikacija za vaš pametni telefon. Drugo, Bitkoin se poboljšava i razvija velikom brzinom. Praktično je nemoguće ispratiti sve što se dešava na svim frontovima.

Bitkoin je previše komplikovan: Priznajem, Bitkoin nije baš lak za razumevanje. (Ali nije ni tradicionalni finansijski sistem.) Srećom, kao i kod svih drugih složenih tehnologija, za korišćenje nije potrebno potpuno razumevanje. Da jeste, verovatno ne biste mogli da koristite svoj pametni telefon, internet ili da vozite auto. A što se samog korišćenja tiče, Bitkoin svakim danom postaje sve jednostavniji. Baš kao što korišćenje interneta pre par decenija nije bilo naročito lako, tako i korišćenje Bitkoina danas može ponekad biti izazovno.

Bitkoin je rizičan i spekulativan: Ne spekulišite. Ostanite skromni i počnite da štedite satošije. Ako vam ni to nije dovoljno, šta kažete na činjenicu da je portfolio sa 5% Bitkoina i 95% keša nadmašio akcije kako po riziku, tako i po prinosu svake godine u poslednjih 6 godina? I dalje previše rizično?

Bitkoin će biti zamenjen nekim drugim novčićem: Bitkoin je neprikosnoveni kralj i jedini ozbiljan kandidat za digitalnu oskudnost. Ima najbolje mrežne efekte, najveću likvidnost i ubedljivo najviši nivo bezbednosti. Ništa mu ne može prići i ne želim da trošim nimalo digitalnog mastila pominjući druge novčiće po imenu. Sve što imam da kažem o kopijama Bitkoina je sledeće: ne dirajte ih. Iako je zov sirena šitkoina teško ignorisati, zovu se šitkoini s razlogom. Bitkoin se ne može kopirati. To je izum nastao tokom jedinstvenog sticaja okolnosti u okruženju u kom pobednik uzima sve.

"Postoji Bitkoin i postoji šitkoin". - Voren Dejvidson

Šitkoini su slepa ulica. Ne krećite tim putem. Tamo vas ne očekuje ništa osim bola i patnje.

Zašto je sakupljanje satošija superiorno

U ovom trenutku, jedan američki dolar će vam kupiti 14.488 satošija. Potrošite 70 dolara i postali ste satoši-milioner. Bitkoin jeste skup. Satošiji su jeftini.

Kao što je već pomenuto, Bitkoin je veoma deljiv. Opet, ne dozvolite da vas pristrasnost prema jedinici (unit bias) zavara: Bitkoina ima dovoljno za svakoga. Pokušaj kupovine velike količine Bitkoina obično vodi ka pokušaju tempiranja tržišta. Sakupljanje satošija uklanja taj psihološki pritisak. Još bolje: postoji mnogo servisa koji vam omogućavaju automatizaciju procesa štednje u satošijima. Podesite jednom i zaboravite, a vaš štek raste automatski. Nema potrebe da brinete o savršenom trenutku, nema paničnog proveravanja cene, nema izloženosti menjačnicama.

Svi znamo staru izreku: „Najbolje vreme da posadite drvo bilo je pre 20 godina. Drugo najbolje vreme je sada.“ Isto važi i za sakupljanje satošija — samo što Bitkoin nije postojao pre 20 godina. Sada je star nešto više od 11 godina, a u globalnu svest je ušao tek pre par godina.

"Najbolji trenutak za kupovinu Bitkoina bilo je pre 10 godina. Drugi najbolji trenutak je sada."

Poenta je sledeća: nemojte kriviti sebe zato što trenutno imate 0% svog portfolija u Bitkoinu. Nije kasno da se pokrenete sa nulte tačke. Ponovo: nije kasno. Još uvek je rano. Trenutno je još uvek moguće menjati drugi novac za Bitkoin. U budućnosti ćete verovatno morati da ga zarađujete. Razmislite ovako: ako se nastavi putanja na kojoj se nalazi Bitkoin, nikada neće postojati loš trenutak da svoju fiat valutu razmenite za Bitkoin.

Bitkoin je igra akumulacije. Kada to jednom shvatite, sakupljanje satošija postaje očigledna strategija. Neelastična ponuda i relativno mala tržišna kapitalizacija čine Bitkoin volatilnijim od drugih oblika imovine. (Iako je, u poređenju sa skorašnjim kretanjima na tradicionalnim tržištima, Bitkoin relativno stabilan.) Štednja u satošijima vam omogućava da ignorišete volatilnost tržišta. Fokus je na pasivnoj akumulaciji, a ne na trgovanju.

"Bitkoin je novi oblik novca koji je digitalan i nezavisan od svetskih vlada i korporacija. Teško ga je zapleniti, blokirati ili obezvrediti inflacijom, a lako ga je poslati bilo gde u svetu. To je najbolji novac koji smo ikada imali. Kako sve više ljudi bude to shvatalo, cena bi trebalo da raste." - Mat Odel

Ako pogledate sa dovoljno velike udaljenosti, postaje očigledno da se cena Bitkoina vremenom kreće prema gore. Postoje razlozi da verujemo da će se taj trend nastaviti. Čak i uz taj uzlazni trend, cena Bitkoina će verovatno ostati volatilna još neko vreme. Moj savet: ignorišite cenu. Pokrenite se sa nulte tačke. Da li i dalje posedujete nula satošija? Dosta zabušavanja — počnite sa sakupljanjem!

Nekoliko stvari koje treba imati na umu:

Nemojte trgovati

Pokrenite se sa nulte tačke

Podesite automatski DCA (dollar-cost-averaging)

Svi misle da su zakasnili

Možete kupiti samo delić Bitkoina

Treće strane od poverenja su bezbednosne rupe

Vreme provedeno na tržištu je važnije od tempiranja tržišta

Postoji zlato i postoji zlato za budale - držite se podalje od šitkoina

Možda mislite da nemate dovoljno novca da biste počeli sa sakupljanjem satošija. Čisto sumnjam. Ako ovo čitate, verovatno ste na nivou 4 i možete odvojiti dolar ili dva dnevno. Zapamtite: za par dolara možete kupiti na desetine hiljada satošija. Postoje i posredni načini za gomilanje satošija, kao što su kešbek servisi koji vam vraćaju novac u satošijima. Takođe se možete otarasiti neke loše navike i početi sa štednjom tako ušteđenog novca u satošijima. Dve muve jednim udarcem itd.

Satošiji su i dalje smešno jeftini. Kladim se da će uskoro doći vreme kada više nećete moći da dobijete na desetine hiljada satošija za 1 dolar. Kupovna moć dolara stalno opada; kupovna moć Bitkoina je istorijski rasla. Ipak, čak i ako cena Bitkoina nastavi drastično da raste, verovatno ćete još neko vreme moći da dođete do par satošija za 1 dolar ili manje.

Skeptični ste, kapiram. I ja sam bio skeptičan. Trebalo mi je mnogo vremena da shvatim o čemu se zapravo radi kada je Bitkoin u pitanju. Još mi je duže trebalo da dovoljno poverujem u ovaj magični internet novac da bih ga zaista kupio. A posle toga, prošlo je određeno vreme dok nisam prestao sa trgovanjem i počeo da akumuliram. Nadam se da ću vam uštedeti puno vremena i nerviranja time što ću vam preneti sledeće: počnite da sakupljate satošije. Što ranije počnete i što više automatizujete postupak, to bolje.

Nakon svega rečenog, jedno upozorenje:

Nikada nije bilo bolje vreme da počnete da štedite u Bitkoinu. Postoji mnogo servisa koji vam omogućavaju da automatski pretvarate određenu sumu svoje lokalne valute u Bitkoin svake nedelje, meseca ili čak svakog dana. Suzdržaću se od konkretnih preporuka, jer bi neki od ovih servisa vrlo brzo mogli da zastare. Koji je servis najbolji za vas, na vama je da otkrijete. Kontaktirajte svog najbližeg „Bitkoin lika“. Ako on ne zna šta znači „sakupljanje satošija (stacking sats)“, onda nađite boljeg Bitkoin lika. (A ako se ispostavi da sam ja taj lik, slobodno mi se javite.)

„Posedovanje Bitkoina je jedna od retkih asimetričnih opklada u kojoj ljudi širom sveta mogu da učestvuju.“ - Vidžaj Bojapati

Iako je Bitkoin ulaganje u budućnost, ja ga ne doživljavam nužno kao spekulativnu investiciju. Takođe ga ne vidim kao imovinu koju treba jednog dana prodati za dolare, evre ili jene. Kako mim kaže: kada budeš spreman, nećeš morati da prodaješ svoj Bitkoin.

Kada budete spremni, spremni ste

Razmenjivanjem svog fiat novca za Bitkoin prelazite iz sistema koji je po prirodi nestabilan u sistem koji je antifragilan. To je osiguranje vaše imovine i glas za bolji, pošteniji temelj društva. Verujem da Bitkoin još uvek ima ogroman potencijal za rast. Tako da - što pre počnete sa izlaganjem ovom novom obliku novca, to ćete biti bolje pripremljeni da profitirate od njegove rastuće kupovne moći. Drugim rečima: želite da počnete sa sakupljanjem satošija što je pre moguće. Ipak, takođe verujem da ćete razumeti Bitkoin tek onda kada budete spremni za to. Shodno tome, verujem i da će prvi delići Bitkoina pronaći svoj put do vas onog trenutka kada vi budete spremni da ih primite. „Možete dovesti konja do vode, ali ga ne možete naterati da pije“, kako kaže poslovica.

Shvatićete da posedovanje Bitkoina zahteva ličnu odgovornost: moraćete sami da istražujete, da naučite kako se koristi i čuva na siguran način, kao i da mnoge stvari radite sami – stvari koje je do sada za vas obično obavljala neka treća strana. Ništa u životu nije besplatno, a slobode koje ti Bitkoin pruža dolaze po cenu lične odgovornosti.

U svakom slučaju, Bitkoin je spreman kad i ti. Neće nestati i niko neće moći da vas spreči da ga nabavite ako ste spremni da to uradite. U tome i jeste lepota Bitkoina: uvek će biti tu za vas, bez obzira na to da li ćete ga koristiti ili ne.

Naravno, Bitkoin je čudna zverka. Složen je, naporan za razumevanje, možda čak i malo zastrašujuć. Međutim, što se pre sprijateljite sa tim čudnim stvorenjem, to ćete biti bolje osposobljeni za budućnost. A verujem da je najbolji način da se sprijateljite sa njim taj da počnete da sakupljate satošije. Kao što je jedan mudri starac jednom rekao: „Samo kupi Bitkoin, nije to tako teško.“

Odricanje od odgovornosti: Ovo bi trebalo da se podrazumeva ali, bojim se, moram da kažem eksplicitno: ovo nije finansijski savet. Ovo nije investicioni savet. Napisao sam ovo pismo da bih imao nešto pri ruci kada mi se prijatelji ili porodica jave sa pitanjima o Bitkoinu. Objavio sam ga zato što sam mislio da bi i drugima mogao biti koristan. Ako me ne znate iz stvarnog života, ja sam za vas samo neki random lik s interneta. Mogu isto tako da budem i pas. Ponašajte se u skladu s tim.

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/q62uxrix3lkoq93rocl_i/

2025-10-26T17:32:15Z

In reply to naddr1qq…9qec
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/q62uxrix3lkoq93rocl_i/

Članak iz 1921. godine koji je objavio New York Tribune ...

2025-10-26T17:31:34Z

Članak iz 1921. godine koji je objavio New York Tribune prikazuje Fordovu ideju „energetske valute“, novca zasnovanog na stvarnoj proizvodnji energije. Danas ima kultni status među Bitkoinerima koji u njemu vide rani nagoveštaj Bitkoina kao decentralizovane, energetski utemeljene valute.

"Prema valutnom sistemu koji predlažemo, standard bi predstavljao određenu količinu energije utrošene tokom jednog časa, koja bi bila jednaka jednom dolaru. To je jednostavno stvar razmišljanja i računanja u drugačijim pojmovima od onih koje nam je nametnula međunarodna bankarska grupa, na koju smo se toliko navikli da mislimo kako ne postoji nijedan drugi poželjan standard.“ - Henri Ford

quoting
naddr1qv…wtpd

Članak iz 1921. godine koji je objavio New York Tribune prikazuje Fordovu ideju „energetske valute“, novca zasnovanog na stvarnoj proizvodnji energije. Danas ima kultni status među Bitkoinerima koji u njemu vide rani nagoveštaj Bitkoina kao decentralizovane, energetski utemeljene valute.

Originalni tekst na loc.gov.

Autor: New York Tribune

04.12.1921

Ford bi zamenio zlato energetskom valutom i zaustavio ratove

Izjavljuje da, ukoliko mu vlada ustupi postrojenje Masl Šouls (Muscle Shoals), može dokazati uspeh plana da prirodna bogatstva postanu osnova svetskog novca

FLORENS, Alabama, 03. decembar - Henri Ford i Tomas A. Edison stigli su ovde danas kako bi pregledali fabriku nitrata u Masl Šoulsu, za koju postoji predlog proizvođača automobila iz Detroita da je preuzme od vlade, a gospodin Ford je gotovo odmah objavio i cilj svog velikog novog projekta. Taj cilj se ne sastoji u tome da zaradi novac, ni da najpre obezbedi zaposlenje za milion ljudi koji su trenutno bez posla, niti da pretvori Jug u industrijski centar. Njegov cilj, rekao je, jeste da zauvek okonča sve ratove.

Henri Ford očekuje da izgradnjom najveće elektrane na svetu, ovde na reci Tenesi, eliminiše zlato kao osnovu svetskog bogatstva i da ga zameni nečim drugačijim — jedinicama energije. A time bi, kako je rekao, ratovi prestali jer je zlato uzrok ratova.

„Vrlo je jednostavno kada to analizirate“, rekao je gospodin Ford. „Uzrok svih ratova je zlato. Mi ćemo svetu pokazati dve stvari: prvo, da je to izvodljivo, a drugo, da je poželjno zameniti zlato kao osnovu novca nečim drugim — neiscrpnim svetskim prirodnim bogatstvom.“

„Skoro svi na svetu, osim novina i bankara, shvataju da je civilizacija ušla u novu eru. Novine to ne vide, a međunarodni bankari ne žele da vide — to bi značilo promene u svetskim finansijama, a bankari se uvek protive promenama.“

„Postoji grupa međunarodnih bankara koji danas kontrolišu najveći deo svetskih zaliha zlata. Bez obzira na to kojoj zemlji kao pojedinci tvrde da pripadaju, svi igraju istu igru — da zlato koje već imaju zadrže u svojim rukama i da pribave što je moguće više novog.“

„Za međunarodne bankare podsticanje, započinjanje i vođenje rata nije ništa drugo do stvaranje aktivnog novčanog tržišta — poslovna transakcija. Ako se različite države tih međunarodnih grupa bankara nalaze u međusobnom ratu — to njima ništa ne znači. Nije važno ko izgubi rat, pošto je odobreno mnogo zajmova — zlatni sistem uvek pobeđuje. Mladići od osamnaest do trideset godina ratuju i bivaju osakaćeni ili ubijeni, a internacionalisti su bezbedni i napreduju.“

„Pre deset godina sam rekao da nameravam da uložim svaku trunku svog razuma i energije u zaustavljanje ratova. Nikada ništa nisam mislio ozbiljnije od toga — i zato želim Masl Šouls. Vidim način koji bi, ako se može ostvariti, učinio više za okončanje ratova nego hiljadu godina agitacije.“

„Suštinska pogubnost zlata u njegovoj povezanosti sa ratom leži u činjenici da se ono može kontrolisati. Ako se ta kontrola prekine — rat prestaje. A jednostavan način da se razbije kontrola ovih međunarodnih bankara, način da se zauvek okonča njihova eksploatacija čovečanstva, jeste uklanjanje zlata kao osnove svetskih valuta.“

„Vojni inženjeri kažu da će za završetak velike brane biti potrebno 30 miliona dolara. Ali Kongres je trenutno štedljiv i nije raspoložen da prikuplja novac putem oporezivanja. Uobičajena alternativa su tridesetogodišnje obveznice sa kamatom od 4 odsto. Sjedinjene Države, najveća vlada na svetu, koje žele da obezbede tih nezgodnih 30 miliona dolara kako bi završile jedno veliko javno dobro, prinuđene su da se obrate prodavcima novca.“

„Ali vaš plan bi mogao da poremeti svetski monetarni sistem i da prouzrokuje neizmernu štetu“, zamerili su gospodinu Fordu.

„Ne nužno; nimalo. Ne moramo ništa ukidati. Ne moramo čak ni ukidati zlatni standard. Dovoljno je prosto zaboraviti da nešto poput zlatnog standarda uopšte postoji i, kad god vladi zatreba novac za neki veliki, koristan i isplativ javni poduhvat, umesto da se razmišlja o obveznicama koje su preopterećene kamatom, neka se razmisli o otkupljivoj valuti bez kamate.“

„Ali da li ste osmislili standard vrednosti?“ — upitali su gospodina Forda.

„Da, osmislili smo ga. Biće spreman onda kada Kongres bude želeo da čuje više o ovom planu. Standardni američki dolar trenutno vredi otprilike dvadeseti deo jedne unce zlata. Prema valutnom sistemu koji predlažemo, standard bi predstavljao određenu količinu energije utrošene tokom jednog časa, koja bi bila jednaka jednom dolaru. To je jednostavno stvar razmišljanja i računanja u drugačijim pojmovima od onih koje nam je nametnula međunarodna bankarska grupa, na koju smo se toliko navikli da mislimo kako ne postoji nijedan drugi poželjan standard.“

"Ali kako će sve ovo zaustaviti rat?"

Najavljuje izuzetan uspeh

„Jednostavno tako što će se, ako se ovaj plan isproba ovde u Masl Šoulsu, pokazati tako ogromnim i neverovatno uspešnim da američki narod više nikada neće pristajati na izdavanje obveznica sa kamatom za domaće javne projekte. Kada vladi bude potreban novac, pribaviće ga izdavanjem valute zasnovane na njenom trajnom prirodnom bogatstvu. Druge zemlje, videvši naš uspeh, učiniće isto. Funkcija prodavaca novca tada će nestati.“

„Šta god da se desi sa ovim predlogom, učiniću sve da nijedan finansijski špekulant ne zaradi na Masl Šoulsu — čak i ako budem morao sam da otkupim sve obveznice.“

Fordov plan podrazumeva završetak brane u Masl Šoulsu, u izvesnom smislu, praktično besplatno. Gospodin Ford kaže da bi Sjedinjene Države trebalo da izdaju valutu u iznosu od 30 miliona dolara i na taj način plate izgradnju brane, ali bi uveo nekoliko značajnih razlika između valute Masl Šoulsa i one sa uobičajenim zlatnim pokrićem u Trezoru Sjedinjenih Država.

Nova jedinica vrednosti

Prvo, gospodin Ford predlaže da se ova valuta emituje samo do određenog, unapred utvrđenog iznosa i za tačno određenu svrhu — a to je završetak brane u Masl Šoulsu.

Drugo, on predlaže da se valuta Masl Šoulsa zasniva na potpuno novoj jedinici vrednosti. "U ovoj reci postoji najbolje moguće pokriće na svetu — ona je sposobna da obezbedi milion konjskih snaga“, rekao je gospodin Ford. „Ovde je već neizmerno dugo. Biće ovde sve dok bude kiše i planina sa kojih se kiša sliva u reku“, nastavio je detroitski milioner. „Ta energija stvara bogatstvo i neprolazna je. Sada se postavlja pitanje: šta je sigurnije — ta moć i njen razvoj ili nekoliko burića zlata potrebnih da se kreira 30 miliona dolara? Ova lokacija, sa svim svojim energetskim potencijalima, trajaće još dugo nakon što zgrada Trezora bude pretvorena u gomilu ruševina.“

"Uveren sam da upravo na ovom pokriću možemo zasnovati valutu Masl Šoulsa."

„A šta je sa jedinicom vrednosti?“ — upitali su ga.

„To će se razraditi onda kada Kongres bude želeo da o tome čuje“, odgovorio je. „Prema sistemu energetske valute, standard bi bio određena količina energije proizvedene tokom jednog sata koja bi bila jednaka jednom dolaru. Ovde se jednostavno radi o računanju u drugačijim pojmovima od onih koje su nam nametnuli međunarodni bankari.“

„Jedina razlika između ovog valutnog plana i plana izdavanja obveznica radi finansiranja razvoja leži u tome što se, po mom predlogu, neće morati plaćati nikakva kamata trgovcima novcem sa Vol strita koji ne čine ništa da izgrade branu. Ti ljudi ničim to ne zaslužuju, a prema ovom planu neće ništa ni dobiti.“

„Strane zemlje ne bi trebalo da imaju primedbe na prihvatanje novca zasnovanog na Masl Šoulsu, jer je Masl Šouls nacionalno, a ne međunarodno pitanje, i taj bi se novac koristio samo u našoj zemlji.“

Stavovi gospodina Forda o tome kako će Kongres gledati na njegov revolucionarni predlog izraženi su snažno i odlučno.

Pored veoma popularne "Giftoncard Multibrand" ...

2025-10-25T15:22:47Z

Pored veoma popularne "Giftoncard Multibrand" poklon-kartice, platforma
Bitrefill (nprofile…4jst) sada pruža mogućnost kupovine Wolt poklon-kartice, tako da je danas u Srbiji za usluge poručivanja hrane moguće platiti Bitkoinom! ⚡

quoting
naddr1qv…86e3

Pre nekoliko meseci pisali smo o servisu Bitrefill kao vodećoj platformi koja omogućava kupovinu poklon-kartica putem Bitkoina i drugih kriptovaluta..

Pored veoma popularne Giftoncard Multibrand poklon-kartice, Bitrefill sada pruža mogućnost kupovine Wolt poklon-kartice, tako da je danas u Srbiji usluge poručivanja hrane moguće platiti Bitkoinom!

Wolt je tehnološka kompanija poznata po platformi za dostavu hrane i robe. Putem Wolt platforme, kupci imaju mogućnost porudžbine hrane i drugih artikala iz restorana ili prodavnica, kao i opciju preuzimanja svoje porudžbine preko kurirskih partnera koji sarađuju sa platformom.

Wolt poklon-karticu je na Bitrefillu moguće kupiti kako on-chain Bitkoinom, tako i putem Bitkoin Lightning mreže. U ponudi su kartice sa sredstvima u iznosu od 2000 i 5000 dinara.

Kako do Wolt poklon-kartice?

Proces plaćanja Bitkoin (Lightning-om) je veoma jednostavan.

Izaberite vašu poklon-karticu zajedno sa željenom vrednošću.

Popunite potrebna polja da biste nastavili sa plaćanjem.

Izaberite željenu kriptovalutu i pošaljite odgovarajući iznos na dostavljenu adresu ili skenirajte QR kod putem vašeg mobilnog novčanika.

Kada plaćanje bude izvršeno, Wolt promo-kod će vam biti dostavljen za nekoliko trenutaka, a takođe ćete dobiti i kopiju putem imejla.

Kako iskoristiti Wolt poklon-karticu?

Preuzmite *Wolt* aplikaciju i instalirajte je na Vašem pametnom telefonu

Otvorite aplikaciju i idite na opciju Profil

Unesite promo-kod u odgovarajuće polje

Naručite šta god želite iz restorana ili prodavnica - promotivni kod će važiti sve dok ne potrošite celokupan iznos

Poklon-karticu nije moguće razmeniti za gotovinu

U slučaju krađe ili gubitka poklon-karticu nije moguće zameniti

Častite nekoga besplatnim ručkom i za to platite Bitkoinom!

Prva epizoda dokumentarnog serijala "Bitchamler - Freedom on ...

2025-09-13T10:32:14Z

Prva epizoda dokumentarnog serijala "Bitchamler - Freedom on the River" našeg @ton_ide dostupna je na sajtu u sekciji Dokumentarci. 🚣‍♂️⚡️

Serijal bitchamler (nprofile…qykd) - Epizoda 1: "Freedom on the River"
https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1757757594239/

Pročitajte prethodni tekst o projektu Bitchamler na našem sajtu:

Upoznajte BitChamler - projekat koji rečni otpad pretvara u Bitkoin!
https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1755344778610

quoting
naddr1qv…vthl

BitChamler je spontana inicijativa koja kombinuje čišćenje okoline sa usvajanjem Bitkoina. Koristimo pecanje magnetom i druge alate za izvlačenje metalnog otpada iz reka, recikliramo ga i pretvaramo prihod u Bitkoin. Kroz ovaj humanitarni rad, takođe stvaramo jednostavan i pristupačan način za edukaciju ljudi o Bitkoinu.

Inicijativa BitChamler je nastala je iz potrebe da se spoji lična odgovornost prema prirodi sa ekonomskom edukacijom kroz Bitkoin. Verujemo da nas fiat sistem gura u potrošačku trku bez kraja dok nas Bitkoin uči štednji strpljenju i dugoročnom razmišljanju.

U vremenu kada se čovečanstvo suočava sa ekološkim izazovima verujemo da decentralizovana tehnologija poput Bitkoina može poslužiti kao osnova za održivije ponašanje, kako prema planeti, tako i prema sopstvenim životima.

Nadamo se da će naš primer pokrenuti i druge jer pravi pokret počinje malim koracima. Ako svako od nas pronađe način da doprinese prirodi, zajednici i znanju uz alat kao što je Bitkoin, budućnost može biti ne samo slobodnija već i čistija.

Pročitajte prethodni tekst o projektu Bitchamler na našem sajtu.
<iframe width="750" height="500" src="https://www.youtube.com/embed/jr8qKpocH9M" title="BitChamler Ep 1 Freedom on the River" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe>
Doprinesite odmah putem BTC Lightninga (bitchamler@geyser.fund)

Opis videa (kopirano sa youtube.com)

BitChamler Ep 1 Freedom on the River. A journey from scrap to sats, where ecology meets freedom on the rivers of Serbia. The first step in our story of self-organization, activism and the orange pill.

We clean rivers, pull out scrap metal, and convert it into Bitcoin.

BitChamler Crew:

Braca,Toni, Steva, Stoja, Aca, Nataša, Joca, Škipi, Slavko

Series creators: BitChamler crew

Series credits

Cinematography: Antonio Toni Andrić, Bratislav Braca Vasilić, Dejan Škipina

Drone: Filip Antić

Editing: Aleksandar Vesić

Music: Bratislav Braca Vasilić, Stevan Masnec, Antonio Toni Andrić

Sound: Antonio Toni Andrić

Special thanks

Students in blockade at the Faculty of Dramatic Arts

Outboard motor service Adam, Zemun

Paint shop Color 7, Zemun

Sports society – Danube marina

Bitcoin community in Serbia: BTCSRB

Bitcoin community in the Balkans: dvadesetjedan

Crypto exchange: ECD.rs

Fast Food: PARK 28, New Belgrade

🌍 Join the mission: geyser.fund/project/bitchamler

⚡ Donate instantly via Lightning: bitchamler@coinos.io

📲 Follow BitChamler on Nostr:

bitchamler (npub197d…mk00)

📷 Follow us on Instagram: instagram.com/bitchamler/profilecard/

🌍 Pridruži se misiji: geyser.fund/project/bitchamler

⚡ Doniraj odmah putem Lightning mreže: bitchamler@coinos.io

📲 Prati BitChamler na Nostr-u:

bitchamler (npub197d…mk00)

🎥 More videos / Više videa: • Bitchamler - Bitcoin Boat

⚠️ Disclaimer / Odricanje od odgovornosti:

This video is for informational and educational purposes only.

It is not financial advice. Always do your own research before making financial decisions.

Ovaj video je isključivo informativnog i edukativnog karaktera.

Nije finansijski savet. Uvek sami istražite pre nego što donesete finansijsku odluku.

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1756468941487

2025-08-29T22:17:38Z

In reply to naddr1qq…rtkg
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1756468941487

Zanimljiva stvar je da su se finansijska tržišta tradicionalno ...

2025-08-29T22:16:19Z

Zanimljiva stvar je da su se finansijska tržišta tradicionalno kretala eksponencijalno zbog suštinske prirode kredita i složene kamate (compounding interest). Bitkoin je drugačiji. Bitkoin se nalazi u fazi usvajanja.

quoting
naddr1qv…mqu0

Originalni tekst na porkopolis.io.

Autor: Met Mežinskis

Ostali izvori na engleskom jeziku:

Giovanni Santostasi - Medium

Harold Christopher Burger - Blog

The Bitcoin Power Law - grafikon na bitbo.io

Power Law Quantile Regression - grafikon na bitcoingoodfiatbad.com

The power trend (stepenski trend)

Grafikon koji sam prvi put objavio i koji prikazuje kako cena Bitkoina prati liniju trenda u skladu sa zakonom stepena (power law), objavljen je 2018. godine. Moje razmišljanje je inspirisano čuvenim objavama na BitcoinTalk-u autora Trololola iz 2014. godine. U svom ranom modelu, on je primetio da se cena Bitkoina uklapa u logaritamsku regresiju. Međutim, kako su godine prolazile, postalo je očigledno da je Bitkoin prirodno težio ka stepenskoj regresiji sa vrlo dobrim uklapanjem.

<blockquote class="twitter-tweet"><p lang="en" dir="ltr">This is the current trend, as of today, 31-Dec-2018, 3,650 days into <a href="https://twitter.com/hashtag/bitcoin?src=hash&ref_src=twsrc%5Etfw">#bitcoin</a>'s life. The estimated power trendline based on all-time known, prior pricing data today hits $7,775. <a href="https://t.co/IG9YgI9Et2">pic.twitter.com/IG9YgI9Et2</a></p>— Matthew Mežinskis (@1basemoney) <a href="https://twitter.com/1basemoney/status/1079744848163414024?ref_src=twsrc%5Etfw">December 31, 2018</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script>

Ulazne vrednosti (inputs)

Često raspravljam o četiri osnovna tipa statističkih regresija koje postoje: linearne, logaritamske, eksponencijalne i stepenske (power). Odnos zakona stepena (power law) ogleda se u sledećoj formuli:

U našem slučaju, y je cena Bitkoina, odnosno zavisna promenljiva koju rešavamo, odnosno regresiramo: trend linija. Varijabla a je koeficijent preseka (intercept coefficient), a b je koeficijent nagiba (slope coefficient). Ova dva koeficijenta mogu se izvesti bilo kojim statističkim računarskim programom nakon unosa podataka o ceni Bitkoina, a neće svi dobiti potpuno isti odgovor. Moji najnoviji koeficijenti prikazani su ispod grafikona. Nezavisna varijabla x je vreme; u našem slučaju, dani od genesis bloka 3. januara 2009. godine.

Grafikon

Desethiljaditi dan Bitkoina pada na dan 21. maj 2036. godine. Ovaj model projektuje do kraja tog meseca.

Interaktivna verzija grafikona dostupna je na sajtu porkopolis.io

Percentilni opsezi prikazani oko stepenskog trenda (crna linija) su slični tipičnim standardnim devijacijama (σ - sigma) koje se koriste u statistici. Međutim, ova analiza ne pretpostavlja Gausovu/normalnu raspodelu (bell curve). Finansije nisu Gausova/normalna raspodela. Opsezi su izračunati kao percentili; to jest, procenat vremena u kojem se cena kreće unutar određenih umnožaka (multiples) ispod ili iznad regresione linije. Između crvenih opsega na 2.5-om i 97.5-om percentilu nalazi se 95% opservacija (blizu 2-sigme (dva standardna odstupanja)). Između plavih opsega na 16.5-om i 83.5-om percentilu nalazi se 67% opservacija (blizu 1-sigme (jedno standardno odstupanje)). Ponovo, finansije nisu normalna raspodela. Stoga, pretpostavljeni opsezi od 1 i 2 sigme nisu podjednako udaljeni od linije trenda niti međusobno.

Kvalitet uklapanja (koeficijent determinacije), ili *R na kvadrat (R²)*, u gornjem odnosu je vrlo jak, iznad 95%.

*Napomena: Od januara 2025. godine, prilagodio sam opsege percentila ka konzervativnijem pristupu. Umesto merenja istorijskih cenovnih umnožaka (historical price multiples) iznad/ispod istorijske "power" regresione linije od samog njenog nastanka (i pokretanja percentila nakon toga), sada merim istorijske cenovne umnoške iznad/ispod stepenske regresione linije u odnosu na njene koeficijente izvedene u tom trenutku. Kako se istorijska "power" linija trenda pomerila naniže tokom vremena, prethodni pristup težio je precenjivanju gornjih percentila.*

Log-log grafikon

Postoji jednostavan način da se utvrdi da li nešto u prirodi sledi zakon stepena. Na grafičkom prikazu, ako su i zavisna promenljiva (cena) i nezavisna promenljiva (vreme) obe prikazane na logaritamskoj skali (y-osa i x-osa respektivno), tada sama linija trenda postaje prava linija.

Ovo je potpuno isti grafikon kao onaj iznad, samo su obe ose iscrtane na logaritamskoj skali (log-log), a x-osa je definisana kao broj dana proteklih od Genesis bloka:

Interaktivna verzija grafikona dostupna je na sajtu porkopolis.io

Zašto Bitkoin sledi zakon stepena, to je fascinantno pitanje. Izgleda da se uverljiv odgovor nalazi u činjenici da prihvatanje Bitkoina prati stepensku krivu (power curve), pa isto važi i za kretanje cene, gde se ponuda i potražnja neprestano poklapaju, dok planeta otkriva ovaj siguran, digitalni bazni novac.

Još jedan način posmatranja stvari

Zapamtite, x-osa se ne meri po datumima, već po danima. U ovom slučaju, merim dane od Genesis bloka 3. januara 2009. (dan 0). Ovo nam pokazuje da se cena (usvajanje) Bitkoina nalazi u odnosu sa brojem dana od kada je nastao. Ovaj odnos se ogleda u stepenskom (power) trendu, koji nije linearan.

Ova tabela pokazuje kako se ovaj odnos cene Bitkoina i vremena njegovog postojanja manifestuje na proporcionalan način. Svaki red u ovoj tabeli pokazuje koliko je vremena potrebno da se linija trenda udvostruči. Sada, ako zatim izmerimo povećanje broja dana (Increase in time to double (days)) koje je prikazano u svakom redu, dolazimo do proporcionalnog povećanja vremena. Poslednja kolona.

Drugim rečima: Za svakih ~13% povećanja broja dana u životu Bitkoina, cena (prihvatanje!) trenda se udvostručuje. Nije važno odakle počinjemo taj korak. Ovako funkcionišu stepenske krive (power curves). Ovo je veoma uzbudljiva, živa ilustracija načina na koji mreža raste.

Kažeš da ovo predviđa budućnost?

Ne. Modeli u našim životima se svuda koriste za smernice i osnove, tako da ni ovde nije drugačije. Zanimljiva stvar je da su se finansijska tržišta tradicionalno kretala eksponencijalno zbog suštinske prirode kredita i složene kamate (compounding interest). Bitkoin je drugačiji. Bitkoin se nalazi u fazi usvajanja.

Još jedna napomena o modelima i 'predviđanjima'. U mom radu, kada posmatram budućnost sa bilo kojim modelom, uvek sam napominjao da je reč 'predviđanje' jednostavno statistička. Iako regresioni modeli 'predviđaju' trend, čak i ako postoji jaka podudarnost, nema mnogo više za reći od toga. Trend bi mogao da funkcioniše kao koristan vodič ili bi se mogao prekinuti. Ostalo su verovatnoće.

Kako se dalje razvija?

Regresiona analiza sa jednom (nezavisnom) promenljivom je takođe korisna, ne samo zato što je jednostavna, već i zato što će se prilagođavati sa svakim novim unetim podatkom. U našem slučaju, to je svaki dan. Ako je u ponoć po UTC vremenu najnovija cena ispod linije trenda, povući će liniju trenda prema dole. Ako je najnovija cena iznad linije trenda, povući će je prema gore.

Dakle, kako se ova linija trend razvijala tokom godina? Da li je zaista bila korisna?

Za sada, da. Često sam o tome govorio na svom kanalu: dugoročna linija power trenda za Bitkoin se drži na relativno stabilnom nivou još od 2016. godine.

Da biste razumeli ovu poslednju izjavu, bacite pogled na poslednju kolonu u ovoj tabeli. Da li se ta cena nalazi donekle blizu današnje cene?

Uživo verzija ove tabele nalazi se na sajtu porkopolis.io

Povezano istraživanje

Nekoliko meseci pre nego što sam objavio svoj zaključak 2018. godine, dr Đovani Santostazi objavio je grafikon koji prikazuje regresiju zakona stepena (power law) cene Bitkoina kao funkciju broja dana od Genesis bloka. Godine 2014. objavio je odnos između rasta adresa u Bitkoin sistemu i rasta cene koji se takođe nalaze u međusobnom power law odnosu. On nastavlja da razvija ovu teoriju kroz niz faktora.

Zapratili smo stranicu @putizobilja i radi se o pravom dijamantu! ...

2025-08-17T21:11:46Z

Zapratili smo stranicu @putizobilja i radi se o pravom dijamantu!

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1755459157547/

Path of Affluence ₿ je entuzijastična stranica na društvenim mrežama koja ima za cilj da menja uverenja u nameri da trijumfuje nad nepravednom "9-5" igrom!

quoting
naddr1qv…5rj8

Nećemo mnogo "razglabati" o ovoj stranici ovde. Svaka reč je suvišna pošto je entuzijazam i trud uložen u sastavljanje odličnih i veoma konciznih tvitova teško nadmašiv. Sa dopuštenjem profila Path of Affluence ₿ delićemo gotovo sav kreativan sadržaj ove stranice u ovom kutku našeg sajta.

26.06.2025

Kada novac više ne vredi ni kao papir na kom je štampan – narod ne čeka spas. Prelazi na Bitcoin. Neke države već su odustale od lokalnih valuta. Kada tradicionalni novac pukne - Blockchain tehnologija preuzima.

🇻🇪 Venecuela

Inflacija: 1.000.000+%. Bolivar? Bacaju ga po ulicama. Ljudi često primaju platu direktno u Bitcoinu ili USDT (kripto $). Transakcije vrše preko Binance menjačnice, Telegrama, WhatsApp-a. Lokalne prodavnice i frizeri primaju BTC.

🇸🇻 El Salvador

Prva država gde je Bitcoin zvanična valuta 2021. godine. Osnovne škole imaju BTC edukativne programe. BTC bankomati, Bitcoin plaža, kafići, McDonald’s – sve funkcioniše na blockchainu.

🇿🇼 Zimbabve

Novčanica od 100 triliona ZWD bezvredna. Ljudi nosili novac u kesama – lakše nego brojati. Danas mnogi koriste BTC za slanje novca, kupovinu SIM kartica, pa čak i goriva.

Još primera?

🇹🇷 Turska – lira pada, narod kupuje BTC

🇱🇧 Liban – banke zamrzavaju štednju, narod usvaja kripto

🇦🇷 Argentina – 300% inflacija, freelanceri traže isplatu u digitalnom novcu

Kripto nekima služi za opklade, drugima kao slamka spasa.

Zašto biraju baš BTC?

✔️ Niko ga ne može "doštampati" – broj je fiksan: 21 milion zauvek

✔️ Ne zavisi od lokalne vlade ili banke – radi globalno 24/7

✔️ Ne treba ti dozvola – za transakcije je potreban samo internet

✔️ Deflacijski

✔️ Svu imovinu prenosiš preko granice lako

27.06.2025

Mnogi i dalje misle da je Bitcoin "voz koji je već prošao" ili da je "kasno da se ulazi". Istina dolazi iz obaveštenosti. Pravi momenat diktira ono što se dešava "iza kulisa" – odnos rizik/nagrada trenutno je odličan.

Zakonska regulativa se konačno definiše - pogotovo u Americi. Najveći pomak je od poslednjih izbora krajem 2024. godine. Veliki igrači sada znaju pravila igre. Kada pravila postanu jasna, ulaze oni koji do sada nisu smeli – banke, klasični i penzioni fondovi, korporacije.

Odobreni su Bitcoin investicioni fondovi u mnogim državama. Wall Street je dobio zeleno svetlo da ubacuje milijarde u Bitcoin legalno i jednostavno. Pristup Btc sada dobijaju institucije koje barataju dobrim delom svetskog kapitala.

BlackRock, Fidelity, MicroStrategy, Ark Invest, JPMorgan – svi su već u igri. Zašto kupuju na istorijskom maksimumu? Zar Bitcoin ne puca ciklično? Zar "zaključavaju" novac iako će morati da čekaju godinama samo da bi se tržište oporavilo?

Ne biti izložen Bitcoinu je danas posebna vrsta oportunitetnog rizika. Kada najveći igrači svi uzmu po parče kolača - stvara se šok potražnje i cena će skakati. Ceo sistem šalje jedinstven signal. Da li su ti naoštrena čula?

29.06.2025

Sve što radiš u životu nalazi se negde na skali rizika. Čak i tvoj 9–5 posao koji ti deluje kao sigurica. Najboljem savetu iz vremena naših roditelja istekao je rok.

Veži se samo za jednu struku, posao i firmu, živi do sledeće plate bez uštede i nadaj se da neće biti otpuštanja, gašenja sektora ili AI automatizacije do penzije. Još samo 40 godina. Ne pokreći biznis jer većina propada. Investicije nemaju smisla ako nisi insajder.

Jedan e-mail te briše iz sistema: nema plate, benefita, plana B. To nije sigurnost – to je zavisnost prerušena u rutinu. Problem je u nesvesnom riziku – kada misliš da sve držiš u šaci, a u stvarnosti neko drugi vuče konce. Svaka kriza (bar jednom u 10 godina) to potvrdi.

Nisu te učili da praviš strategije. Učili su te da slediš proceduru. Poslušnost se nagrađuje - dok ne postaneš višak. Zbog toga je rizik kojim možeš da upravljaš povoljniji od onog kom si samo prepušten. Izostanak rizika nećeš pronaći.

Najveću sigurnost danas imaš ako

✔️ ulažeš u imovinu koja generiše novac

✔️ znaš kako da gradiš i naplatiš nove veštine

✔️ imaš više izvora prihoda

✔️ širiš konekcije/stičeš online prisustvo (social estate)

✔️ imaš fond za nepredviđene troškove

✔️ neguješ mentalnu otpornost

30.06.2025

Zlato je 5.000 godina bilo najbolji način da sačuvaš vrednost. Ne rđa, ne propada, teže se pronalazi. U digitalno doba, zlato je ažurirano na zlato v2.0 - po svim karakteristikama superiorni Bitcoin. Oba predstavljaju "robu" bez izdavača, a ne "hartije od vrednosti".

Novac je generalno alat za prenos energije (rad/trud/vrednost) kroz vreme i prostor. Kako bi sačuvao zarađeno, potrebno ti je da se ta monetarna energija skladišti bez gubitaka. Treba ti da ponuda robe u kojoj je držiš bude apsolutno ograničena, da nema curenja energije.

Zlato to ne ispunjava. Sa povećanjem tehnološke efikasnosti rudarenja i otkrivanjem novih ruda, ponuda zlata postaje razvodnjena. Naučnici su čak u laboratoriji pomoću nuklearne transmutacije stvorili zlato iz žive i platine. Skupo je i nepraktično - ali možda ne i zauvek?

Rudarenje novih Bitcoina limitirano je kodom, kao i ukupan broj koji će se naći u ponudi - tačno 21 milion. Distribucija i čuvanje zlata zahtevaju posrednike i poverenje. Bitcoin je stvoren da radi bez preduslova za poverenje u druge ljude - dovoljno je verovati matematici.

Rudarenje zlata je energetski, materijalno i logistički zahtevno. Do generisanja Bitcoina dolazi se rešavanjem kriptografskih problema. Taj rad nije vezan za fizički resurs, što omogućava decentralizovanu mrežu rudara - tamo gde je pristupačnije ili ima viška kapaciteta.

Za male svakodnevne transakcije zlato je potpuno tromo, nelikvidno i nepraktično. Kod Bitcoina, milioni svakodnevnih transakcija se već odigravaju na brzoj i jeftinoj Lightning mreži. Slanje novca je postalo ekvivalentno slanju poruke - dešava se momentalno.

Zlato se tek u velikim količinama ne transportuje lako. Bitcoin se prenosi brzinom mreže, bez obzira na količinu. Autentičnost zlata moraš proveravati - falsifikati su na svakom koraku. Autentičnost tvog Bitcoina zna svaki čvor na mreži.

Bitcoin je najstrože ograničen monetarni resurs ikada. On nije konkurencija valutama. On je konkurencija vremenu. Ako zlato uprkos manama "čuva vrednost" kroz vekove – Bitcoin ima potencijal da je čuva kroz civilizacije. To je jedini "zdrav" novac koji imamo. Vredi pažnje.

03.07.2025

Poznati slogan berze je "Važnije je koliko dugo si na tržištu nego kada si kupio." Uobičajeno je da samo nekoliko najprofitabilnijih dana u godini čine najveći deo ukupnog godišnjeg rasta. Jedini način da ih zasigurno ne propustiš je da budeš "investiran" tokom cele godine.

Iza slogana krije se i najmoćniji finansijski alat: "složena kamata" odnosno "kamata na kamatu". Prva (negativna) asocijacija su kreditne kartice i neotplaćanje istih na vreme. Neka od sada prva asocijacija bude eksponencijalni rast investicije.

10% prinosa godišnje ne zvuči kao puno - ekvivalentno množenju iznosa*1,1. Ukoliko proširimo vremenski horizont investicije na N godina na kraju dobijamo iznos*1,1^N (eksponencijalna funkcija). N veće = period investicije duži = eksponencijalna funkcija strmija.

Na ovaj način, investiranjem u najpoznatiji fond S&P500 za oko 7god. očekuje se dupliranje inicijalne investicije. Međutim ako uloženi iznos nije ogroman i dalje nećeš nešto revolucionarno postići i promeniti sebi život tim dupliranjem? Upoznaj Bitcoin.

Kompanija Michaela Saylora "Strategy" predstavila je predikcije daljeg rasta Bitcoina usled nastavka značajnog tržišnog prihvatanja. Bez obzira na tačnost predikcije u budućnosti, moć složene kamate kroz taj primer prikazana je veličanstveno.

Prema predikcijama, prinos bi se sa oko 50% godišnje postepeno smanjivao ka 20% tokom narednih 12 godina. To je okvirno period "Bitcoin groznice" – kada svi žele svoj udeo pre nego što se izrudari 99% ukupne ponude (od 21M ₿).

Početna investicija (pod pretpostavkom da nećeš u međuvremenu dodavati novac) se pomnoži sa (1,5 * 1,475 * 1,45 * 1,425 * 1,4 * 1,375 * 1,35 * 1,325 * 1,3 * 1,275 * 1,25 * 1,225) i uvećanje za 12god. je oko 40x. "Krenuo sam na vreme" > "nemam dovoljan kapital da krenem". 5k € -> 200k € npr.

Najviše utiču prve godine sa najvećim prinosom. Ukoliko se svakog meseca dodatno ulaže - brojevi postaju vrtoglavi. Ne mora se ispuniti baš ova predikcija, ali Bitcoin je svakako kodiran za rast i deflacijski. Treba porazgovarati sa Vašim odabranim AI oko ovoga. 🤭

20.07.2025

Kažu ti da je "mala inflacija dobra, gura ekonomiju napred". Šta ako je to mit? Pa onda si opljačkan. Šta ako inflacija ne podstiče bogatstvo već ga samo preraspoređuje? Kapital sklizne od običnih građana u ruke onih koji mogu dizati cene brže od inflacije.

U maloj količini ona bi trebalo da služi kao mazivo za sistem zasnovan na dugovima: smanjuje trenje, ali ne pokreće motor. Teorija se bazira na tome da ako očekuješ rast cena nećeš štedeti već ćeš trošiti i investirati - ekonomija prosperira.

Međutim, inflacija sama po sebi NE STVARA ništa novo: ni fabrike, ni znanje, ni resurse. Realni pokretači rasta su: produktivnost, inovacije, štednja koja se vremenom ulaže u proizvodnju. Ukoliko novac kruži brže bez stvaranja nove vrednosti – presipamo iz šupljeg u prazno.

Monetarne akrobacije kratkoročno mogu delovati kao da stimulišu sistem - dugoročno uništavaju kupovnu moć. Kada cene rastu, a plate ne prate inflaciju po nužnosti već dobroj volji - bukvalno si sve siromašniji. Ako plata poraste za neku prosečnu inflaciju, da li smo na 0?

Treba preračunati ličnu inflaciju jer svi trošimo novac na različite proizvode i usluge (sa različitim indeksima poskupljenja). Rast cena takođe ne čeka tvoju povišicu "jednom godišnje". U trenutku kada je preračunavaš inflacija se već dogodila i uticala na kupovnu moć.

Zašto onda centralne banke "ciljaju" inflaciju od 2%? Ona topi dugove. Države i banke prve dobijaju novokreirani novac i troše ga pre gubitka vrednosti. Oči su zamazane: brojevi rastu, BDP nominalno raste, akcije skaču. A ti? Moraš trčati brže samo da bi bio na istom mestu.

Tu je i fraza "bez inflacije bi došla deflacija i ljudi bi prestali da troše". A da li bi ljudi zaista prestali da troše osim u periodima velike neizvesnosti kada ih ne bi "podsticala" ni inflacija? Nema empirijskih dokaza za to u periodima zdrave deflacije usled napretka.

Kada stvoriš veću količinu/bolje proizvode ili iste proizvode jeftinije, da li prestaješ da ih kupuješ jer iščekuješ da će biti još jeftiniji? Novi modeli uređaja - bolje funkcije - povoljniji - bolji standard, ali ti to ne želiš već ćeš čekati? Pročitaj objave o Bitcoinu.

27.07.2025

Struktura vlasnika Bitcoina se menja iz korena pred našim očima. Oni koji danas kupuju - ne planiraju da prodaju pri prvom skoku. Čak 75% Bitcoina u opticaju kupci drže duže od 155 dana. Potražnja raste - ponuda se suši. Ali prema Google pretragama - interesovanje nisko.

2017 - tržištem dominiraju mali investitori - često kupuju i prodaju, prateći euforiju.

2021 - influenseri pokreću tržište, brzi profit guraju reklamirani nasumični tokeni, pozajmljeni novac i investicione poluge (10x, 50x).

2025 - grade se rezerve, zaštita od inflacije.

Dnevno se izrudari 450 novih Bitcoina. Investicioni fondovi kupe mesečnu ponudu od 13500 Bitcoina za nedelju dana. Istovremeno, sve više kompanija svakodnevno odlučuje da deo svojih keš rezervi drži u Btcu. Ponuda na menjačnicama sve manja, a neće dozvoliti da im ponestane.

Moraće da dižu cenu. Rast trenutno ne dolazi od euforije i "pumpanja cene". Rast dolazi od nestašice i lavine potražnje. Kupci sve ređe prodaju. Institucije žele rezerve, a ne brzi profit. Od malih investitora ostaju oni koji veruju dugoročno. Menjačnice poseduju sve manje.

Ne moraš biti raketni inženjer kako bi video da se istovremeno dešavaju i šok ponude i šok potražnje. Ljudi se iznenade što kupuješ sada, po najvišim cenama. Osnovna logika sugeriše da će to biti "niske cene u budućnosti". Indikator za kupovinu je sada čista matematika.

Postoji fraza "svako uzima Bitcoin po ceni koju zaslužuje". Običan čovek se neće ponovo zainteresovati dok cene ne dostignu nove nivoe koji zvuče pompezno. 500k, 1M $? Do tada neće biti Google pretraga. U trenutku kada cene ponovo budu "zvučne" propustio si značajan rast.

Ljudi i dalje smatraju da ni sa 5-10-100x rastom investicije neće promeniti svoj život. "Premali početni kapital". Moć složene kamate to demantuje. Čak i minimalnim dodatnim mesečnim ulaganjima iskorišćava se snaga "kamate na kamatu". Prepreka je u umu, ne u finansijama.

03.08.2025

Tvoj novac u banci nikada nije bio zaista tvoj. Zakonski, on sleduje banci. Ti postaješ poverilac, a oni tvoji dužnici. Plata na računu? Automatski si je pozajmio. Banka je slobodno koristi, sve dok ne potražiš isplatu duga. Oročenje prolongira taj trenutak.

Banka ne čuva tvoj novac u sefu. Koristi ga. Pozajmljuje dalje sopstveni dug. Investira. Trguje. Tvoj račun je samo interni zapis koliko ti duguju. Banke rade po modelu "frakcionih rezervi". Samo mali deo tvog novca zaista imaju u gotovini - ostalo je uloženo.

Potpuno legalno. Ako banka propada ne možeš samo "izvaditi svoj novac". Nemaju ga kod sebe. U Srbiji su depoziti do 50k € osigurani, što je zakonska mera države i garancija da će ti novac biti vraćen. Ne garantuju, doduše, da će isplata biti odmah a ne na rate - godinama.

Jedan zanimljiv zakonski mehanizam je "spašavanje banaka" odnosno umanjenje obaveza banke prema poveriocima u vanrednim situacijama. Već se dogodilo 2013. na Kipru i putem "ograničenja pristupa" 2015. u Grčkoj, 2019. u Libanu... "Nepovoljni kursevi", "nametanje taksi" itd.

Većina ljudi ne želi samostalno da čuva svoj novac. To bi značilo da bi imali potpunu odgovornost za sopstvenu imovinu. Lakše je "verovati banci". Ako nešto krene po zlu: ukradu ti karticu, uneseš podatke na sajtu koji je prevara - imaš kome da se žališ. Umanjio si rizik?!

Komfor dolazi po ceni kontrole. Kada je sve u redu - sistem funkcioniše, "ključeve" si dao nekom drugom. Kada dođe kriza - možda ti nikada ne budu vraćeni. "Nisu tvoji ključevi, nije tvoj novac." Ova rečenica zvuči poznato, zar ne?

Mantra je Bitcoina - monetarnog sistema koji ti omogućava pravo vlasništva nad novcem, bez posrednika. Nije isto što i "slamarica" ili zlato ispod dušeka. Njihova ponuda može da se razvodnjava i time obezvređuje. Ako ništa drugo, makar rasporedi novac u više banaka.

10.08.2025

Kada tvoj uložen trud donosi nesrazmerne rezultate - koristiš finansijsku polugu. Kao dete na klackalici koje se naginje nazad i lakše podiže prijatelja. Arhimed je rekao "Dajte mi oslonac i dovoljno dugačku polugu i pomeriću svet". Postoji 7 nivoa, većina zaglavi na prvom.

Nivo 1: Vreme

Klasičan posao po satu ili plati. Najlakši za dostići, ali najteži za građenje slobode. Imaš samo 24h u danu, bez obzira koliki si radoholičar. Ogroman rizik jer u slučaju psiho/fizičke onemogućenosti da radiš u nekom periodu, prepušten si (ne)milosti države.

Nivo 2: Rezultat

Plaćen si po vrednosti koju isporučiš. Ne plaćaju tvoje prisustvo, ali i dalje potreban aktivni rad. Zanat, prodajne provizije, frilenserski projekti. Potencijal zarade je veći i možeš samostalno podizati "cenu". Prihod i dalje prestaje ukoliko ti ne radiš.

Nivo 3: Sistemi i procesi

Uspostavljaš standardizovane procedure koje ti omogućavaju više rezultata za isto vreme. Produktivnost ti raste bez dodatnih ljudi.

Nivo 4: Ljudi

Angažuješ druge. Koristiš tuđe vreme i veštine, da povećaš kapacitet i učinak. Biznis radi i bez tebe.

Nivo 5: Brend/publika

Imaš distribuciju koja radi bez dodatnog troška. Sa zajednicom si izgradio poverenje. Tvoja poruka i preporuka imaju domet.

Nivo 6: Tehnologija

Automatizacija, softver, digitalni proizvodi, veštačka inteligencija. Alat ili kod koji opslužuje milione.

Nivo 7: Kapital

Novac radi bez tvog aktivnog učešća. Investiraš u imovinu koja raste, isplaćuje prinos ili stvara prihod. Akcije, obveznice, nekretnine, investicioni fondovi, Bitcoin... Nivo otvara vrata složenoj kamati koju često spominjem. "Reinvestirano" generiše prihod.

Bitcoin je za mnoge bolji izbor od pokretanja biznisa jer je vrsta "super-poluge":

Kapitalna poluga: ograničena ponuda uz rast

Tehnološka poluga: decentralizovani protokol

Distribuciona poluga: globalna mreža investirora, rudara i programera koji održavaju i promovišu

17.08.2025

Tehnologija je najdeflatornija sila u istoriji. Ona oslobađa čovekov rad, energiju, vreme. Inovacija spušta troškove, donosi višak vrednosti. Deflacija je prirodna posledica. Umesto da čovečanstvo uživa plodove tehnološkog progresa - borimo se da zadržimo kupovnu moć.

Naš sistem novca je linearan i zasnovan na dugu. Banka odobrava kredit, dodatni novac se stvara ni iz čega i sam po sebi nosi dug. Međutim, dug se vraća glavnicom+kamatom. Novac za kamatu nije uvek emitovan. Zbog toga je često potreban novi dug kako bi se stari vratio.

Zaduživanje ne sme stati, to je uslov da sistem opstane. Inflacija prikriva unutrašnju neravnotežu postojećeg sistema. Kao napukla cev koju popravljaš selotejpom - nakon nekog vremena voda savlada selotejp i poteče kroz istu pukotinu. Da li je to i dalje "najbolje rešenje"?

Inflacija nije prirodna osobina novca kao što se u društvu podrazumeva, već alat da se dug servisira. Inflacija - lažna oskudica. Deflacija - realno izobilje. Umesto da tehnologija podigne kvalitet života ljudi, neprestano jurimo: radi više kako bi zadržao ono što već imaš.

Ovaj sukob izvor je mnogih nejednakosti, tenzija i nestabilnosti. Inflacija ne stvara samo ekonomske nejednakosti, već i političke tenzije. Valutni i geopolitički ratovi mogu prerasti u oružane. Rat postaje izgovor za veće štampanje i centralizaciju moći, rešenje za dugove.

Bez inflacije, ratovi bi bili kratki i retki - narod bi odmah video koliki je trošak. Što je lakše sakriti trošak rata kroz novac - inflacijskim finansiranjem sa kamatama koje se obezvređuju, lakše je istrajati u sukobu. Ti u stvari plaćaš dodatni, nevidljiv porez.

Za vreme hiperinflacije, ljudi čim dobiju platu menjaju je u devize, bilo šta što "bolje čuva vrednost". Posmatrajući rast cena, veruješ li da lična inflacija odgovara zvaničnim stopama? Treba ti nešto što "skladišti vrednost", a ne samo "sporije gubi". Sagledaj Bitcoin.

Inicijativa @nprofile…qykd je nastala je iz potrebe da se spoji ...

2025-08-16T16:50:20Z

Inicijativa bitchamler (nprofile…qykd) je nastala je iz potrebe da se spoji lična odgovornost prema prirodi sa ekonomskom edukacijom kroz Bitkoin. Verujemo da nas fiat sistem gura u potrošačku trku bez kraja dok nas Bitkoin uči štednji strpljenju i dugoročnom razmišljanju.

U vremenu kada se čovečanstvo suočava sa ekološkim izazovima verujemo da decentralizovana tehnologija poput Bitkoina može poslužiti kao osnova za održivije ponašanje, kako prema planeti, tako i prema sopstvenim životima.

Projekat BitChamler je posvećen zajednici, samoorganizaciji i delovanju u stvarnom svetu. Ovo je priča o onima koji dolaze, popravljaju ono što je slomljeno i prave promenu bez buke. Ovde nema altkoina, nema hajpa, nema prečica. Samo stvarni životi, blatnjave ruke i misija koju je Satoši ostavio svima nama.

https://primal.net/a/naddr1qvzqqqr4gupzp068cx0p2akuys8csumkx623se5yynvynkrr5de2hn7l3npay4emqqxnzde4x5engdphxuurvvfs4sjy5w

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1754756715178/

2025-08-12T11:09:38Z

In reply to naddr1qq…dcuz
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1754756715178/

Bitkoin je sveobuhvatna tehnološko-društveno-ekonomska ...

2025-08-12T11:09:09Z

Bitkoin je sveobuhvatna tehnološko-društveno-ekonomska transformacija. Radi se o ponovnom osmišljavanju novca iz temelja, nespojivom sa bilo kojim prethodnim konceptima.

Velike društveno-ekonomske promene zahtevaju generacije da bi se ustalile i normalizovale. Stara garda treba da izumre kako bi oni rođeni u novoj paradigmi mogli da preuzmu vođstvo.

Bitkoin je maraton, a ne sprint!

quoting
naddr1qv…vnxc

Originalni tekst na bitcoinmagazine.com.

Autor: Aleksandar Svetski

25.02.2023

Bitkoineri su poznati po precenjivanju brzine kojom će Bitkoin „osvojiti svet“ i postati „široko prihvaćen kao novac“. Dugo sam čvrsto bio deo tog tabora ali sam u poslednje vreme počeo da razmišljam drugačije.

Pre nego što me optužite da sam odustao ili me nazovete kukavicom, molim vas da nastavite sa čitanjem i da zadržite svoje mišljenje dok ne stignete do kraja.

Volim da mislim o tome kako sazrevam u načinu na koji posmatram Bitkoin. Nazovite to umerenošću, strpljenjem ili dozom poniznosti — ali pokušavam da dodam malo realizma, odnosno „nižu vremensku preferenciju“ naspram često prenapumpane percepcije Bitkoina među nekima od nas. Ali, kao što ćete primetiti, mislim da u dužem vremenskom roku niko od nas nije „dovoljno optimističan (bullish enough)“. (Pozdrav CK-u)

Hajde da zaronimo.

Bitkoin je tehnološko-društveno-ekonomska transformacija

Ljudi vrlo brzo projektuju krive prihvatanja tehnologije na Bitkoin. Ali problem je što Bitkoin nije samo tehnologija.

To nije samo pametni telefon, ili računar, ili društvena mreža, ili nova deonica ili hartija od vrednosti, ili novi način plaćanja, ili pretraživač, ili platforma za razmenu poruka, niti bilo koji drugi novi proizvod, aplikacija ili usluga.

Bitkoin je sveobuhvatna tehnološko-društveno-ekonomska transformacija. Radi se o ponovnom osmišljavanju novca iz temelja, nespojivom sa bilo kojim prethodnim konceptima.

Dakle, ne radi se samo o za više redova veličine većoj promeni, već i potpuno drugačijoj promeni u paradigmatskom smislu. To su ogromne prednosti ali i ogromne prepreke.

Prednosti su zbog:

Bitkoin ima najveći mogući potencijal rasta. Pošto je njegova ponuda fiksna, a tržište kojem teži je globalni novac – pod pretpostavkom da će biti mera u odnosu na koju se procenjuje svaka deonica, nekretnina, posao, vozilo, torbica ili bilo koja stvar koja postoji na Zemlji – onda proizilazi da će Bitkoin vremenom postati najlikvidnija i najvrednija "jedinica vrednosti" na Zemlji.

Ako je nekompatibilan sa starim sistemom, onda to zaista jeste promena paradigme. A ako je superioran (što se pokazalo u svakom aspektu koji je važan za novac), onda se neće samo "takmičiti" sa starom gardom, već će je potpuno zameniti. Ovo nije "stvaranje novog tržišta", već transformacija gde "pobednik uzima sve", odnosno transformacija koja fundamentalno "menja prirodu igre". Toliko je velika.

Prepreke su zato što:

Takva transformacija je velika stvar. Put ka globalnom novcu neće biti šetnja parkom, neće proći lako, predstoji suočavanje sa mnogim, mnogim preprekama i to putovanje će biti obeleženo "leševima". Promena je teška čak i tokom najboljih vremena i sa najvoljnijim akterima. Mi nemamo ni jedno ni drugo na našoj strani.

Priroda paradigmatskih promena je takva da ih većina ljudi ne vidi, a čak i kada ih vide, retko ih razumeju. Kod takvih promena je potrebno određeno vreme da bi se dostigla kritična masa (šta god to merilo uopšte značilo) i mnogo, mnogo više vremena da bi se došlo do takozvanog "masovnog prihvatanja". I ne samo to - ljudi ne vole da budu u krivu, a to naročito važi za postojeće igrače sa polugama moći, tako da pored faktora vremena, suočićete se i sa otporom i podsmehom od strane svih.

Obe ove prepreke su stvarne i neophodno ih je prepoznati. Ne možete samo zatvoriti oči i uši, tvitovati kako "Bitkoin ovo popravlja" i pretvarati se da će sve biti u redu samo zato što "cena uvek raste (NgU)". Ne.

Moramo da razumemo da igramo 'najveću igru', kao što bi rekao Džef But, sa najvećim ulozima, za najveće dobitke, protiv najvećih neprijatelja – kako spoljašnjih, tako i unutrašnjih. Borimo se i protiv establišmenta i protiv samih kultura u kojima smo odrastali.

Potrebno je da se dogodi veća promena nego što iko od nas može zamisliti.

Ne govorim ovo kako bih vas obeshrabrio u vezi sa Bitkoinom, niti da bih vas naveo da pomislite: "Prokletstvo – neću doživeti da vidim taj rast", već da bih vas - a) inspirisao da je ovo verovatno veće nego što ste mislili, i b) da bih vam uneo dozu realizma kako biste se mentalno pripremili i prestali sa kratkoročnim igrama. Morate dozirati snagu.

Bitkoin je maraton, a ne sprint.

Teorija tri generacije

Velike društveno-ekonomske promene zahtevaju generacije da bi se ustalile i normalizovale. Stara garda treba da izumre, da se tako izrazim, kako bi oni rođeni u novoj paradigmi mogli da preuzmu vođstvo.

Svaka generacija je sama po sebi promena paradigme i svaka takva uzastopna promena nosi sa sobom potpuno novo razumevanje Bitkoina i odnos prema njemu.

Hajde da ih istražimo...

Generacija 1: faza infekcije

Nalazimo se u prvoj Bitkoin generaciji. Nazovimo je prvim poglavljem ili prvom "erom". Ova era ili generacija trajaće 20 godina i činiće "infektivnu" fazu Bitkoina.

Nazivam je tako jer u ovoj fazi Bitkoin inficira sistem. Radi se o takvom tipu virusa koji se zakači za domaćine koji potom deluju tako da se on širi dalje. Njegov cilj je da inficira ključnu infrastrukturu, ključne umove, ključne poluge moći i ključne sisteme u postojećoj paradigmi. Najpre se mora uvući što je neprimetnije moguće, a zatim ući u neku vrstu simbioze sa domaćinom tokom svog rasta, tako da stalno rastuća grupa domaćina i virus (u ovom slučaju Bitkoin) zajedno imaju koristi.

Već smo videli da se ovo dešavalo.

U ovoj fazi je Bitkoin morao da dokaže da predstavlja nešto što bi neko želeo da razmeni za novac (ili picu). Morao je da pokaže značajan, komercijalni "dokaz koncepta", što je postignuto sa Putem svile (Silk Road). Morao je da prođe kroz ranu fazu monetizacije (Mt. Gox) i da zatim inspiriše čitavu industriju imitatora pošto je ono što je Bitkoin učinio bilo toliko transformativno – to je ono što smo videli sa šitkoinima.

To dovodi do mnogo spekulacija sve dok na kraju ne dostignemo dovoljan nivo zasićenosti u smislu ukupne tržišne kapitalizacije ili likvidnosti kako bismo mogli da pređemo u novu paradigmu.

Trenutno se nalazimo usred ove spekulativne mini-ere prve generacije, odnosno infektivne faze ranog života Bitkoina.

Dok neki od nas koji smo radikalni vidimo i koristimo Bitkoin kao novac i našu obračunsku jedinicu, ostatak sveta ga generalno vidi kao spekulativnu imovinu ili nešto što se "razmenjuje" za više dolara. Postoji razlog zašto postoji korelacija sa tržištima i, mada postoje neki znaci odvajanja, zaista se još uvek nalazimo u ranim danima i ljudi će nastaviti da ga tretiraju kao "rizičnu" imovinu u bliskoj budućnosti.

Neki ljudi to nazivaju "lošim" i tvrde da to odvlači pažnju od onoga što je bilo prvobitno obećanje Bitkoina – ali mislim da promašuju suštinu. Novac pokreće svet i to nikada nije više bio slučaj nego u modernom, materijalnom svetu u kojem živimo.

Stoga, da bi imao najveći uticaj i obezbedio najefikasniju simbiozu, Bitkoin mora biti ekonomska i finansijska životinja. Da bi popravio izopačenost, Bitkoin mora da potčini tu izopačenost, a da zatim polako, poput virusa (ili u slučaju Bitkoina, antivirusa), zarazi domaćine i počne da ih menja.

Snižavanje vremenske preferencije, posledična adaptacija i sazrevanje ponašanja ljudi, često se navode kao primeri ovog efekta. Ako želite da saznate više o tome, pročitajte članak Sajfedina Amusa u "Austrijskom izdanju" Bitkoin Tajmsa (The Bitcoin Times): "Učinimo vremensku preferenciju ponovo niskom".

Dakle, to je to. Prva generacija, vremenski raspon od 20 godina. Već smo prošli 15 godina i sve ide po planu. Imamo još pet godina do sledeće generacije i tokom ovih pet godina videćemo još dva halvinga, ogromnu količinu spekulacije i pravo ubrzanje ka toj likvidnosti, odnosno prema zasićenju tržišne kapitalizacije kao što sam ranije spomenuo.

Istovremeno, iza scene, stvari će se odvijati kako bi se postavila scena za sledeću generaciju. Što nas, naravno, dovodi do...

Generacija 2: faza infrastrukture

Zamislimo da ste rođeni 2009. godine, iste godine kada i Bitkoin.

Odrasli ste i stasali u svetu gde je Bitkoin oduvek postojao. Za vas, kao dete koje odrasta, bilo je sasvim normalno da je novac digitalna stvar, dok vam je složena ideja otvaranja bankovnih računa ili nošenja štampanih novčanica i plastičnih kartica delovala strano i neobično.

Godine 2029, punite 20 godina i spekulacije vam verovatno još uvek nisu na umu. Možda, umesto toga, uviđate da postoji problem koji zahteva rešavanje, a Bitkoin jednostavno posmatrate kao oruđe koje vam pomaže da to učinite.

Važno je imati na umu da je u ovoj fazi cena Bitkoina značajno viša, a volatilnost niža. Stvari poput Lightning mreže su naprednije, uz druge apstraktne slojeve urezane u Bitkoin. Zbog toga, svu ovu ranu infrastrukturu u nastajanju posmatrate kao kutiju sa alatom – ne toliko kao spekulativnu imovinu. Zapravo, možda ćete druge stvari posmatrati na taj način i odlučiti da se kockate sa njima ali s obzirom na to da je - a) Bitkoin sazreo i volatilnost se malo smanjila i - b) toliko servisa sada nudi Bitkoin kao mogućnost finansiranja, odlučujete da je to standard po kome ćete meriti svoje dobitke. On nije više prvenstveno spekulativna imovina.

Isto tako postoji šansa da su vaši roditelji bili Bitkoineri prve generacije i da su vas naučili principima ili ste od njih nasledili Bitkoin, pa ste odrasli obuzeti njime . Dakle, Bitkoin nije samo nešto što je "oduvek postojalo", već je nešto što duboko razumete.

Nijedna od ovih ideja nije preterano nerealna, s obzirom na eru tokom koje ste odrastali. Zamislite kako ćete vi i vaša generacija gledati na Bitkoin i kako ćete ga koristiti. Potpuno drugačije, da.

Zato ja ovu sledeću fazu vidim kao fazu alata ili infrastrukturnu fazu. Tokom ove ere, Bitkoin će konačno preći iz poseda špekulanata u srca, umove i ruke graditelja.

Dvadesetogodišnjaci koji u ovoj eri prikupljaju kapital i razvijaju biznise koristiće Bitkoin, Lightning i druge apstraktne slojeve kao alate koji im daju toliko značajnu prednost u svetu da ćemo videti čitav niz proizvoda i usluga koji integrišu novac u svoje poslovanje, na sličan način kao što je komunikacija ugrađena u sve što danas koristimo.

Podsticaji će se razvijati na takav način da će vam Bitkoin i njegovi apstraktni slojevi davati supermoći ukoliko ih posedujete među svojim alatkama.

Ali… imajte na umu da će tokom većeg dela ove ere prethodna generacija i dalje vući konce. I dalje će postojati kulturni, normativni element koji Bitkoin smatra stranim ili spekulativnim i, uprkos "svemu što se dešava", boriće se da nastave po starom.

Ovu eru će obeležiti sukob novih graditelja i Bitkoinera prve generacije sa jedne strane, protiv preostalih pripadnika elite starog sveta koji još uvek kontrolišu veći deo fiat bogatstva (deonice, obveznice, nekretnine, preduzeća, šitkoini, itd.), sa druge strane. Bitkoineri prve i druge generacije, posebno na početku ove ere, još uvek će biti malobrojniji. Ali naravno, nijedan veliki čovek nikada nije odustao od borbe – bez obzira na izglede.

Kada ovaj period produžimo za 20 godina, do 2049. godine, mislim da niko od nas nije ni približno u stanju da zamisli kakvi će se proizvodi, usluge i infrastruktura razviti iz toga i koliko će se odnos snaga preokrenuti. Što me, naravno, dovodi do…

Generacija 3: faza masovnog prihvatanja

Ovo je generacija masovnog prihvatanja. Ovo je doba kada će deca naše dece dostići zrelost. Oni zaista neće imati pojma o svetu u kojem Bitkoin nije postojao i možda će zapravo dočekati odraslo doba, a da čak ni ne znaju šta je fiat novac.

Kraj ove ere je kada poslednji ostaci naše generacije počnu da izumiru, dok će nestati i ono malo "selotejpa" koji je držao staru infrastrukturu. Grad fiat valute biće napušten i ući ćemo u fazu prave mejnstrim adopcije.

Možda pomišljate: „Nema šanse, čoveče. Desiće se brže jer - pogledajte svu tehnologiju koja će do tada biti izgrađena.“

Ali ja bih se usprotivio: „Naravno, biće tada izgrađeno mnogo tehnologije ali sam prilično siguran da će značajan broj ljudi i dalje oklevati da proda svoje domove, automobile, proizvode ili usluge za nekakav magični internet novac".

Taj broj se hoće značajno smanjiti ali, ako mislite da će vlade, velike korporacije i ljudi koji su uspeli u životu primenjujući jedan metod poslovanja, u potpunosti prihvatiti i verovati novcu starom 40 godina umesto stvarima poput imovine koja postoji hiljadama godina, onda se zavaravate.

Bitkoin jeste mesto gde ćemo završiti ali bogatstvo prvo mora promeniti vlasnike, a to će potrajati. Zbog toga verujem da će se tokom postojanja ove treće generacije desiti faza masovnog prihvatanja. Oni će odrasti u svetu u kojem imamo superiornu finansijsku tehnologiju i ekonomsku infrastrukturu koja će im omogućiti da koriste Bitkoin kao kapital. Najlikvidniju, najšire dostupnu, najznačajniju, najpouzdaniju formu kapitala na raspolaganju.

Prebacimo se u 2069. godinu i sada već možemo govoriti o potpuno drugačijem svetu. Tada Bitkoin zaista dolazi do punog izražaja. To je faza kada se fiat sistem ili raspada, umire ili postaje relikt prošlosti, dok Bitkoin postaje, kako globalni sistem za poravnanje, tako i globalni novac.

To je tačka u kojoj Bitkoin, ili neki apstraktni aplikacioni sloj utisnut u njega, čini sastavni deo skoro svih tehnoloških aplikacija koje koriste ljudi širom sveta.

U ovom trenutku, Bitkoin više nije virus, već se ujedinio sa domaćinom stvorivši novog.

Šta se dešava nakon toga, ne znam. Ali je uzbudljivo razmišljati o tome. Do tada ćemo se nalaziti u veoma novoj paradigmi.

Za decu naše dece

Primetićete iz mog načina izražavanja da se moja sigurnost o tome šta se dešava tokom svake od ovih faza smanjuje kako idemo dalje u budućnost. Prilično sam siguran šta donosi sledećih pet godina i imam određeni nivo uverenja barem za prvu polovinu druge ere, ali nakon toga mogu samo da pretpostavljam i dajem široke naznake o tome šta je verovatno.

To je zato što sam čovek, a ljudi uvek potcenjuju kumulativne (compounding) efekte, dok je Bitkoin podložan kumulativnim efektima više od bilo čega drugog što poznajemo (u najmanju ruku ako govorimo o Bitkoinu kao imovini, ako ne i o drugim stvarima). Sa svakim danom koji prolazi i svakim novim satošijem koji drži svaki novi korisnik, sa svakim novim rudarom koji se uključi, svakim novim trgovcem koji prihvata BTC, svakim novim čvorom koji radi i svakim novim otvorenim Lightning kanalom, Bitkoin se usložnjava i raste.

Niko od nas nije spreman za to kakvo će značenje sve ovo imati kroz tri pune generacije, i nažalost, mnogi od nas to neće doživeti. Ali to je put koji smo izabrali.

Našoj generaciji je dat, kako dar da budemo osnivači novog sveta, tako i prokletstvo života u "svetu klovnova" zbog te privilegije. Iako možda nećemo stvarno uživati u plodovima ovog posla, bićemo generacija koja će ući u istorijske knjige kao ona koja je sve promenila.

Ne znam za vas, ali to je kompromis koji vredi napraviti.

Bitkoineri prve generacije su poput onih koji su postavili kamen-temeljac za katedrale drevnih i feudalnih epoha. Niko od njih nije doživeo završetak tih struktura ali su zauvek ostali upamćeni kao njihovi osnivači.

A ko zna – možda ćemo sa onog sveta gledati dole i diviti se onome što smo učinili, kao što su velikani koji su živeli pre nas posmatrali svoja dela.

Ne znam.

Ono što je važno, i sa time ću vas ostaviti, jeste da shvatite da je Bitkoin višegeneracijski fenomen. To nije Google, Apple, Facebook, Twitter, pametni telefon, PayPal, Visa, deonica ili obična roba. Mnogo je veći od svega nabrojanog zajedno i, zbog toga koliko je sve ovo fundamentalno značajno, biće potrebno vreme da bi ga ljudi prihvatili.

Biće potrebno nekoliko generacija da bi se normalizovao. Tek nakon naše smrti će dostići svoj potencijal — to ne znači da ćemo biti zarobljeni i streljani, već da naša generacija treba da ustupi mesto sledećoj, kao i onoj generaciji posle nje, kako bi se nova paradigma istinski ukorenila. Kada mi odemo, Bitkoin će zaista procvetati.

Nadam se da imate to na umu kada razmišljate o Bitkoinu.

Moramo biti oprezni kada projektujemo tehnološke krive prihvatanja na Bitkoin i pokušavamo ga prepravljati kao rezultat sopstvenog razočaranja. Ono što nije pokvareno ne mora se uvek popravljati ili nadograđivati, i zapravo, najvažnija karakteristika Bitkoina možda upravo i jeste činjenica da se neće menjati ili će se menjati veoma malo u vremenskim okvirima o kojima sam pisao u ovom eseju.

Ako pravila Bitkoinovog konsenzusa ostanu nepromenjena i ako "tik-tak, sledeći blok" bude važilo i tokom narednih tri, četiri ili pet decenija, onda će ljudi prirodno razviti ono što je najvažnije za novi društveno-ekonomski standard i paradigmu: poverenje.

I koliko god Bitkoineri mrzeli tu reč, poverenje je važno — istina je da najviše verujete onome što možete sami verifikovati. Zato će Bitkoin na kraju biti najpouzdaniji monetarni, ekonomski i komunikacioni sistem na Zemlji, posle nekoliko generacija.

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1754490429197/

2025-08-06T15:42:05Z

In reply to naddr1qq…d04l
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1754490429197/

Ovaj zanimljiv slučaj se trenutno nalazi pred Apelacionim sudom ...

2025-08-06T15:34:01Z

Ovaj zanimljiv slučaj se trenutno nalazi pred Apelacionim sudom u Novom Sadu

quoting
naddr1qv…2hms

Originalni novinski članci:

Kako naplatiti usmeno dogovoren dug u bitkoinima - politika.rs, 18.12.2022

Prva sudska presuda zbog kriptovaluta - politika.rs, 11.12.2023

Jedinstvena odluka suda u Subotici - subotica.info, 22.01.2024

„Pala” prva presuda za trgovinu bitkoinima - politika.rs, 09.09.2024

Transakcija bitkoinima pred Apelacionim sudom u Novom Sadu - politika.rs, 11.05.2025

Kako naplatiti usmeno dogovoren dug u bitkoinima

18.12.2022.

Pred sudom u Subotici vodi se spor između dvojice nekadašnjih prijatelja zbog dugovanja u kriptovalutama, a tužba je podneta kada je virtuelni novac dostigao 20 puta veću cenu

Pred Višim sudom u Subotici vodi se, po svemu sudeći, jedinstveni sudski proces u našoj zemlji. Pred sudijom u parničnom postupku, na različitim stranama, našla su se dvojica prijatelja, a povod za to je nesvakidašnji – trgovina kriptovalutama. Činjenice da ovaj novac nije opšteprihvaćeno sredstvo plaćanja, da pravila funkcionisanja platformi za trgovinu bitkoinima nisu jasna i uređena, ali ni pod nadzorom regulatornih tela, ovaj slučaj čine još interesantnijim.

U tužbi koju je u decembru prošle godine podneo protiv Subotičanina Gorana Blagoičevića, Duško Prole iz Novog Žednika naveo je da je 2017. godine, jednom od tada najboljih prijatelja dao 22.700 evra i zamolio ga da mu za taj novac u svojoj digitalnoj menjačnici kupi deset bitkoina i 15.785 golema. Blagoičević, međutim, to nije uradio.

I dok Prole u tužbi tvrdi da postoje svedoci dogovora i kupovine kriptovaluta, Blagoičević navodi da je njegov bivši prijatelj iskonstruisao priču i da mu nikada nije dao pomenuti novac, pa samim tim on nije ni mogao da kupi bitkoine i goleme.

Na kraju tužbe, Prole predlaže sudu da po završetku postupka tuženog Blagoičevića obaveže da mu isplati iznos od 52.718.263 dinara, odnosno vrednost kriptovalute u vreme podnošenja tužbe, iako tako nešto nisu ni ugovorili, što i sam tužilac kaže, ili da mu preda u posed deset bitkoina i 15.785 golema. I pored toga što stranke u postupku nisu ugovorile dug u zahtevanom iznosu, niti ima dokaza da je bitkoin ikada kupljen u ime i za račun podnosioca tužbe (suprotno Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma – prikrivanje identiteta), tužilac pretvara vrednost bitkoina (kada je ona najveća) u dinare i sada potražuje umesto navodno datih 22.700 evra, iznos od 448.000 evra.

Osim što je predmet spora trgovina kriptovalutama koje nisu opšteprihvaćeno sredstvo plaćanja, slučaj je zanimljiv i zbog činjenice da je tužba podneta četiri godine posle navodno nastale obaveze tuženog, odnosno u vreme kada je vrednost bitkoina i golema bila najveća i kada je ona sa 22.700 evra „narasla” na nešto više od 448.000 evra.

Blagoičevićevi advokati Milenko Zarić i Marko Pušica za „Politiku” napominju da tužilac u konkretnom slučaju nije dostavio dokaze na osnovu kojih je utvrdio iznos novca koji njihov klijent, navodno, duguje Prolu. Objašnjavaju da Prole postavljenim tužbenim zahtevom traži da mu Blagoičević preda u posed deset bitkoina, koje ne poseduje, niti ima digitalni novčanik. U tom smislu, navode advokati, biće zanimljiva odluka suda kojom bi se eventualno tuženi obavezao na dugovanu činidbu predaje bitkoina i na koji način je izvršiti, imajući u vidu karakter (virtuelni) stvari. S obzirom na nestabilnost tržišta kriptovaluta, postavlja se i pitanje šta će se desiti ukoliko bitkoin u vreme presuđenja prestane da postoji ili bude beznačajne vrednosti kao što je slučaj sa golemom.

"Osim ovoga, tužilac navodi da je tuženi imao obavezu da čuva navodno kupljene bitkoine dve godine, nakon čega je Prole trebalo da ih preuzme. Pošto tužilac tvrdi da je, na osnovu usmenog dogovora, Blagoičeviću dao novac 14. jula 2017. godine, on se u konkretnoj stvari nalazi u „poverilačkoj docnji” te time, saglasno Zakonu o obligacionim odnosima, i u pravnim posledicama docnje. Da su parnične stranke zaista zaključile ugovor koji tužilac opisuje u tužbi, on je morao da obezbedi uslove za preuzimanje tih pokretnih stvari, a to je otvaranje digitalnog novčanika. On to, međutim, nije učinio, odnosno nije dostavio dokaze" - objašnjavaju punomoćnici.

Dodaju i da je poslovanje u vezi sa virtuelnim valutama u Republici Srbiji u vreme, navodnog, ugovorenog odnosa tužioca i tuženog bilo uređeno samo sa aspekta primene propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Iz pravnog ugla, transakcijama sa digitalnom imovinom u vreme kada tužilac tvrdi da su se desile, ne garantuje se pravna zaštita, kako regulatorna tako ni sudska.

"Zabranjeno je pružanje usluga u vezi sa digitalnom imovinom koja posredno ili neposredno omogućava prikrivanje identiteta stranke (kupca) kao što je to u ovom slučaju. Podsetiću, tužilac je navodno zamolio tuženog da kupi kriptovalute i čuva ih na svom digitalnom računu. Kriptovalute, u vreme navodno postignutog dogovora strana, nemaju osnovne funkcije novca jer Zakonom o Narodnoj banci Srbije u opticaju može da bude samo zakonsko sredstvo plaćanja što kriptovalute nisu. S tim u vezi ne postoje nikakvi zakonski mehanizmi zaštite korisnika navedenih usluga, tako da svako ko se upušta u bilo kakve aktivnosti u vezi sa virtuelnim valutama čini to na sopstvenu odgovornost i samostalno snosi finansijske i druge rizike koji iz nje proističu" - napominju advokati Zarić i Pušica.

Dragan Mileusnić, advokat Duška Prola kaže za naš list da njegova stranka ima potraživanja prema tuženom, zbog toga što mu je dao novac da za njega kupi kriptovalute (bitkoine i goleme).

"Tuženi nije tužiocu na njegovo traženje predao ni novac, ni kriptovalute i zbog toga tužilac potražuje od tuženog ili kriptovalute ili njihovu novčanu protivvrednost. Dokazni postupak je u toku, a sud će po sprovedenom procesu doneti odluku o osnovanosti zahteva. Više od napred navedenog ne mogu da iznosim, imajući u vidu da nemam dozvolu od klijenta za tako nešto, a pre svega zato što je proces u toku" - izjavio je Mileusnić.

Jedinstven slučaj

U Višem sudu u Subotici potvrdili su za naš list da se pred njihovim sudom vodi ovaj parnični postupak i da je predmet spora isplata dinarske protivvrednosti kriptovaluta i golema, po tužbi koja je podneta 28. decembra 2021. godine.

"Pred Višim sudom u Subotici u toku je parnični proces po tužbenom zahtevu u kom se traži isplata dinarske protivvrednosti kriptovaluta, koji još nije okončan. Prema sadržini tužbe po kojoj se vodi ovaj postupak, događaj iz kojeg je nastao spor datira iz perioda pre donošenja Zakona o digitalnoj imovini" - navode iz subotičkog Višeg suda.

Upitani koji propis se primenjuje za rešavanje ovakvih sporova ako u vreme spora nije postojao poseban zakon koji uređuje tu oblast, iz suda odgovaraju da je u vezi sa konkretnim parničnim postupkom reč o obligacionom pravnom odnosu između stranaka na koji se primenjuju odredbe zakona koje regulišu građansko pravne odnose.

Navode i da u vezi sa konkretnim parničnim postupkom koji se vodi pred Višim sudom u Subotici, sudska nadležnost nikada nije bila dovedena u pitanje.

Izvor: politika.rs

Prva sudska presuda zbog kriptovaluta

11.12.2023.

Spor između dvojice prijatelja nastao je zbog preprodaje bitkoina i golema

Većina građana ni danas ne zna šta su, zapravo, bitkoini, kako se i gde njima trguje, pa ni kako se unovčavaju... Poznato je, uglavnom, da se dobijaju „rudarenjem”, da su mašine za „rudarenje” izuzetno skupe i da za svoj rad troše enormne količine električne energije.

Posle nedavne presude Višeg suda u Subotici, prve u kojem je predmet spora bila isplata dinarske protivvrednosti kriptovaluta, o ovoj vrsti elektronskog novca, makar iz pravnog ugla, govoriće se češće. Osim što je ovo prva presuda u Srbiji koja je izrečena zbog trgovine bitkoinima, odluka sudije u konkretnom parničnom postupku otvorila je i mnoga pitanja.

Postupak je pokrenut 2022. po tužbi koju je Duško Prole iz Novog Žednika podneo protiv Gorana Blagoičića navodeći da mu je 2017. dao 20.700 evra i zamolio ga da mu za taj novac u svojoj digitalnoj menjačnici kupi deset bitkoina i 15.785 golema, što ovaj nije uradio. I dok Prole u tužbi tvrdi da postoje svedoci dogovora i kupovine kriptovaluta, Blagoičić tvrdi da je njegov bivši prijatelj „iskonstruisao filmsku priču i da mu nikada nije dao pomenuti novac, pa samim tim on nije ni mogao da kupi bitkoine i goleme”.

Posle godinu dana postupka, sudija Jelena Petrić Popović donela je presudu kojom je delimično usvojila tužbeni zahtev Prola – da mu tuženi isplati protivvrednost deset bitkoina, ali ne i 15.785 golema. Blagoičić je tako obavezan da tužiocu isplati 49.036.865,30 dinara, kolika je bila vrednost deset bitkoina u decembru 2021. godine, odnosno u vreme kada je tužba podneta.

Osim što je predmet spora trgovina kriptovalutama koje nisu opšteprihvaćeno sredstvo plaćanja, slučaj je zanimljiv i i zbog činjenice da je tužba podneta četiri godine posle navodno nanete štete, odnosno u vreme kada je vrednost bitkoina i golema bila najveća i kada je ona sa 20.700 evra „narasla” na gotovo 420.000 evra.

Dragoljub Martinović, jedan od Blagoičićevih advokata, ocenjuje za „Politiku” da presuda Višeg suda u Subotici legalizuje nešto što je nelegalno, bez obira na to da li je između podnosioca tužbe i tuženog bilo ikakve gotovinske novčane transakcije.

"Presuda reguliše trgovinu kriptovalutama na način kako to nije regulisano nigde u svetu, a kod nas je zabranjeno. Naime, pokušaj regulative trgovine kriptovalutama je institucionalizovan tek 2022. godine i to izdavanjem mogućnosti da se registruju kriptomenjačnice i za to dobiju licence. Način trgovine u konkretnom slučaju o kom govorimo morao je da se odvija u dinarima i preko poslovnih banaka. Bilo kakve druge transakcije koje su se odvijale u keš novcu morale bi da budu predmet ispitivanja poreskih organa i bile bi protivne zakonu o zabrani pranja novca i finansiranja terorizma. Pogotovo što se navodna transakcija između podnosioca tužbe i tuženog odigrala tri godine pre donošenja ovog zakona" - kaže Martinović.

Druga svar je, navodi naš sagovornik, to što je u toku postupka utvrđeno da je došlo do određenih transakcija preko kriptoberza u Luksemburgu, a koje nisu potkrepljene bankovnim transferima. Posebno je zanimljivo što je, kao jedan od ključnih dokaza u ovom postupku, sud uzeo fotokopiju fotografije ekrana na kojoj je, kako je to tvrdio podnosilac tužbe, zabeležena sporna transakcija.

"Sud nije želeo da utvrdi poreklo transakcija koje su išle preko kriptoberza u Luksemburgu, već se vezao za fotografiju ekrana kompjutera za koju čak i nije utvrđeno da li je verodostojna. U takvoj situaciji sud u Subotici reguliše jednu izuzetno kompleksnu oblast koja prolazi kroz ozbiljna preispitivanja berzanskih finansijskih stručnjaka u Južnoj Americi i Zapadnoj Evropi, a koja je zabranjena u Kini i Rusiji" - zaključuje Martinović.

Marko Pušica i Milenko Zarić, koji takođe zastupaju Blagoičića, smatraju da se postavlja pitanje kompetencije suda i učesnika u postupku, jer se radi o materiji koja podrazumeva prethodna znanja i veštine u oblasti informacionih tehnologija, ali i znanja i informacije o trgovanju u sajber-prostoru, a naročito u slučajevima koji obuhvataju događaje iz vremenskog perioda pre donošenja Zakona o digitalnoj imovini.

"Faktički, presuđeno je na osnovu fotografije ekrana, na kojoj je, navodno, zabeležena sporna transakcija kriptovalutama, koja je dostavljena u običnoj fotokopiji i na osnovu uvida u tajno snimljen audio-snimak razgovora stranaka. Pored sporne obične fotokopije, u ovom predmetu postoji i neovlašćeno sačinjeni audio-snimak razgovora tužioca, tuženog i trećeg lica, koji su punomoćnici tuženog osporavali sa stanovišta zakonitosti, a koji je sudija, takođe, izvela kao dokaz. Povodom pomenutog snimka je već vođen krivični postupak po Blagoičićevoj privatnoj tužbi, ali je on iz procesnih razloga okončan bez presude u njegovu korist, pri čemu je i krivični sud utvrdio da on nije znao da je tajno sniman" - navode Pušica i Zarić.

Izvor: politika.rs

Jedinstvena odluka suda u Subotici

22.01.2024.

Prva presuda u Srbiji zbog spora oko kriptovaluta

Virtuelne ili kripto valute, za koje postoji digitalni način razmene, iako se smatraju alternativnim valutama izvan granica državne monetarne politike, presudom Višeg suda u Subotici, po tužbi Duška Prole protiv nekada svog dobrog prijatelja Gorana Blagoičevića, dobile su, čini se, i svoju legalnu dimenziju koja je kod nas zabranjena.

Naime, Duško Prole iz Novog Žednika je pre dve godine podneo tužbu ovom sudu protiv Gorana Blagoičevića iz Subotice, radi isplate dinarske pritvvrednosti 10 bitkoina i 15.785 golema. On tvrdi da je bivšem prijatelju prema usmenom dogovoru dao 2017. godine 22.700 evra da bi za njega kupio bitkoine i goleme, što on nije uradio, međutim, Blagoičević tvrdi da je u pitanju klasična iznuda novca i izmišljena priča po kojoj se od njega potražuje čak pola miliona evra.

“Blic” je prisustvovao ročištima glavne rasprave, između ostalog, i kada su svedočili ljudi bliski Proletu, ali kada gotovo nijedan dokaz, predlog i pokušaji tuženog i njegovih punomoćnika, nisu bili prihvaćeni, niti mu je bilo omogućeno da objasni situaciju pred sudom. Parnica je okončana presudom, po sudiji Jeleni Petrik Popović, u kojoj se navodi da se “tužbeni zahtev delimično usvaja, odnosno, da je tuženi dužan da Proletu isplati dinarsku vrednost 10 bitkoina, koja na dan podnošenja tužbe iznosi 49.036.865,30 dinara”.

Zanimljivo je da je suma od 22.700 evra, koliko tužilac tvrdi da je dao tuženom, do dana tužbe, dakle za četiri godine, “dostigla vrednost više od 420.000 evra”, a ostaje zanemarena činjenica da je ovaj jedinstveni sudski postupak prvenstveno trebao da pokrene brojna druga pitanja, jer trgovina bitkoinima, na način kako tvrdi podnosilac tužbe, nije zakonski prihvaćena opcija plaćanja. Zabranjena je!

Kada su dokazi u pitanju, kao ključni i prihvaćen, pojavila se fotografija obične fotokopije ekrana uz tvrdnju da je na njoj prikazana sporna transakcija, ali je sud odbio da utvrdi poreklo transkacije koje su išle preko kripto berzi u Luksemburgu, a koje nemaju dokaze bankovnih transfera. Takođe, na poslednjem ročištu glavne rasprave, kom je prisustvovao “Blic”, kao dokaz je preslušavan audio snimak za koji je utvrđeno da je sačinjen tajno, bez znanja tuženog.

SUDIJA REGULIŠE NEREGULISANO

Dragoljub Martinović, advokat iz Novog Sada, jedan od punomoćnika tuženog u parnici, kaže za “Blic” da je “donošenje ovakve presude pokušaj regulisanja prometa digitalne imovine u situaciju u kojoj je to očigledno zabranjeno, samim tim presuda je protivna pozitivnim propisima Srbije”.

"Čudno je da je posupajući sudija sebi dao slobodu da reguliše pravnu materiju, koja do kraja nije regulisana u ozbiljnim zakonodavstvima, a potpuno je izostavila činjenicu da ovakvi prometi imaju direktnu vezu sa poreskim propisima Srbije. Kao što se iz teksta vidi, promet se odigravao na kripto berzi, registrovanoj u Luksembrgu, daleko od naše jurisdikcije. Ono što mogu reći je da su administratori kripto berze bili najblaže rečeno iznenađeni činjenicom da neko iz Srbije pokušava da reguliše situacije proistekle iz trgovine na njihovoj kripto berzi. Možda se iz ove situacije javi praksa da sudije iz Srbije šaljemo na seminare da se upoznaju sa principom i funkcionisanjem kripto berzi u Luksemburgu, Londonu i Hongkongu, da bi valjano mogli da dele pravdu našim ljudima koji trguju kripto valutama na pijaci" – kaže advokat Dragoljub Martinović.

Prema rečima advokata Srđana Sikimića iz Novog Sada, takođe iz tima punomoćnika tuženog, “u odnosu na postupak koji je tekao pred Višim sudom u Subotici, mora da ukaže da su ostala nerazjašnjena pravna pitanja kao što su pitanje dozvoljenosti pravnih poslova koji su bili predmet rasprave pred Sudom, zatim pitanje merodavnog prava, bilo procesnog bilo materijalnog prava”.

"Suprotno svim definicijama virtuelnih valuta, Sud u Srbiji pokušava da virtuelnu valutu izjednači sa novcem, ne dajući za to nijedan pravno valjani razlog, pa je posledica ovakve donete presude pretvaranje novca u bestelesnu stvar. Ono što najviše zabrinjava je potpuno uskraćivanje jednoj strani - tuženom, da dokazuje svoje navode i ravnopravno raspravlja pred sudom. Za slučaj potvrđivanja ispavnosti ovakvog postupanja suda posledice će osećati svi građani Srbije" – kaže za “Blic” advokat Srđan Sikimić.

PRESEDAN U SUDSKOJ PRAKSI

Kako za “Blic” objašnjavaju advokati Marko Pušica iz Smedereva i Milenko Zarić iz Beograda,koji pred subotičkim sudovima i tužilaštvom postupaju kao punomoćnici i branioci tuženog Blagoičevića, “presuda Višeg suda u Subotici je paradigmatična iz više razloga i svi su negativne prirode, jer stvaraju opasan presedan u sudskoj praksi”.

"Na osnovu ovog presedana u praksi ćemo se susretati sa još većim apsurdima. Nepravnosnažna presuda je doneta u procesnom ambijentu bez zakona i mimo zakona, jer u vreme spornih odnosa u Srbiji nije bio na snazi nijedan propis koji eksplicitno uređuje materiju digitalne imovine i kritpovaluta, što vodi zaključku da merodavno i relevantno pravo za konkretni spor nije postojalo. Dalje, iz ove okolnosti proističe i stav o generalnoj nekompetentnosti domaćih sudova i sudija da sude u ovim pravnim stvarima, osim kada je u pitanju postupanje Posebnog tužilaštva za VTK i veća i sudija Višeg suda u Beogradu koji postupaju u ovoj referadi i to važi za krivične postupke, ne i za parnicu" – kaže Pušica.

Ističe da je “propis koji je u tom trenutku trebalo da bude primenjen, ali koji samo u jednom segmentu rešava probleme sa transakcijama putem kriptovaluta u sajber prostoru bio Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma”.

POGREŠAN ZAKON

"Ovaj zakon uređuje nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca koja može postupati u situacijama sumnjivih transakcija s kriptovalutama koje vremenski datiraju i pre stupanja na snagu i pre početka primene Zakona o digitalnoj imovini. Međutim, subotički sud je postupio na nezakonit način i zaobišao svoju obavezu da obavesti Upravu, pa je faktički pružio sudsku zaštitu nedozvoljenom raspolaganju i zahtevu tužioca, pozivajući se na odredbe Zakona o obligacionim odnosima, koji, i pored vrhunskog normativnog teksta, datira iz perioda koji nije poznavao trgovinu i transakcije u sajber prostoru" - kaže Marko Pušica i dodaje da je ovaj zakon donet pre prvih međunarodnih konvencija i ugovora koje su usmerene na sprečavanje pranja novca u pravom smislu te reči.

"U tome se ogleda i najveći apsurd presude, jer je subotički sud u ovom predmetu presudio na osnovu zakona, instituta i pravnih ustanova s kraja 70. godina prošlog veka, iako se aktuelni spor odnosio na jedan sofisticirani činjenično-pravni problem iz druge decenije 21. veka. Zato se ovde radi o jednom nerazumnom i nepravičnom pristupu domaćeg suda koji nije zabeležen u našoj praksi" - kažu advokati Pušica i Zarić.

SPORNI DOKAZI

Smatraju da je “ova presuda opasna i zato što je zasnovana na spornim dokazima čija se dokazna vrednost ne može saobraziti standardima koje propisuje zakon i prihvata sudska praksa”.

"Spor je faktički presuđen na osnovu fotografije ekrana na kojoj je navodno zabeležena sporna transakcija kriptovalutama i koja je dostavljena u običnoj fotokopiji, iako kao takva nije mogla biti izvedena kao dokaz, jer je njena verodnostojnost osporena. Pored toga, presuda je doneta i na osnovu uvida suda u audio snimak tajno snimanog razgovora stranaka za koji je Osnovni sud u Subotici, u jednom ranijem krivičnom predmetu koji je okončan bez osude, utvrdio da je ipak bio snimljen bez znanja Gorana Blagoičevića, dakle neovlašćeno. Na takvim dokazima je bilo nemoguće obaviti sudska veštačenja, a isto važi i za presudu, ali ni to nije predstavljalo smetnju da se donese ova sporna i opasno paradigmatična presuda. Ovaj spor će svakako dalje biti rešavan u postupku po pravnim lekovima, što će garantovati zakonitost postupka koji je do sada vođen uz grube povrede zakona, jer je već sada očigledno, da subotičko pravosuđe nije bilo kompetentno da reši ovu spornu situaciju" - izjavili su Marko Pušica i Milenko Zarić.

“Blic” je kontaktirao advokata Dragana Mileusnića iz Subotice, punomoćnika podnosioca tužbe, Duška Prole, koji je rekao da “u dogovoru sa klijentom, smatraju da je preuranjeno da komentarišu odluku suda, s obzirom da ista nije pravosnažna”.

"Sud je svoju odluku obrazložio, te u ovoj fazi postupka, ne želimo da komentarišemo presudu" – navodi se u odgovoru.

GRAĐANSKO-PRAVNI ODNOSI

Iz Višeg suda u Subotici odgovorili su za “Blic” pre donošenja presude, da je u toku njena pismena izrada i da treba da bude dostavljena parničnim strankama na koju oni imaju pravo žalbe u roku od 15 dana od dana prijema presude, Apelacionom sudu u Novom Sadu, kao drugostepenom sudu, što ovaj postupak još uvek ne čini pravnosnažno okončanim. Na pitanje o već pomenutim dokazima iz suda su odgovorili da će “dokazi koji su u toku postupka izvedeni biti analizirani, kako pojedinačno tako i u međusobnoj povezanosti, a činjenično-pravni osvrt kao i razloge odbijanja izvođenja pojedinih dokaznih predloga, postupajuća sudija će izneti u pismenom obrazloženju presude”.

Na pitanje kako tumače vođenje postupka povodom nečega što je u Srbiji nedozvoljeno do 2022. godine, a još uvek nije regulisano ni u evropskom zakonodavstvu, odgovor glasi:

“Sudska nadležnost u konkretnom slučaju nije dovedena u pitanje. Na konkretan parnični postupak primenjuju se odredbe zakona koje regulišu građansko pravne odnose jer je u pitanju obligaciono pravni odnos. O spornim pitanjima sudskog postupka nije moguće raspravljati mimo odgovarajućeg sudskog postupka, a sud se u presudi ne može izjašnjavati o pitanjima koja pak nisu predmet sudskog postupka" – odgovoreno je za “Blic”.

Protiv Blagoičevića se vodi i krivični postupak pred Osnovnim sudom u Subotici. Isti je pred OJT u Subotici započet naredbom o sporovođenju istrage zbog krivičnog dela prevara, a u vezi sa istim događajem oko transakcija kriptovalutama.

"Ovaj postupak je nastavljen i aktuelno se vodi zbog krivinog dela utaje, ali, iako je optužni predlog podnet u julu mesecu 2023. godine, dakle pre 6 meseci, odbrani još uvek nije dostavljen optužni akt, niti je glavni pretres zakazan. Mi smo kao branioci veoma zabrinuti, jer se postupak nerazumno odugovlači. Pri tom, iako po našem sudu nema dokaza za optužbu i osudu u ovom predmetu, brine nas nepostupanje subotičkog suda, a sumnjamo i da sve to može imati veze sa skandaloznom presudom u parnici. Sledom takvog iskustva možemo očekivati slične presedane, ali nećemo odustati u odbrani prava našeg klijenta i prizivanja zakonske zaštite od neosnovane i nedokazive optužbe i u krivičnom postupku" – kažu advokati Marko Pušica i Milenko Zarić.

Izvor: subotica.info

„Pala” prva presuda za trgovinu bitkoinima

09.09.2024.

Ovakve presude su nužne i bitne da bi se ljudima na teritoriji Srbije objasnilo da je nemoguće trgovati gotovinom i van zakonom ovlašćenih institucija, kaže advokat Dragoljub Martinović

O presudi Višeg suda u Subotici, prvoj u Srbiji u kojoj je predmet spora bila isplata dinarske protivvrednosti kriptovaluta, ne prestaje da se govori ni godinu dana od njenog donošenja. Povod da se odluka sudije Jelene Petrik Popović ponovo komentariše je odluka Apelacionog suda u Novom Sadu da ukine prvostepenu presudu i naloži ponavljanje postupka.

Osim što je prva presuda u Srbiji, koja je izrečena zbog trgovine bitkoinima, odluka sudija i u prvostepenom i u drugostepenom postupku u konkretnom parničnom postupku otvorila je i mnoga pitanja.

Postupak o kom se govori pokrenut je 2021. po tužbi koju je Duško Prole iz Novog Žednika podneo protiv do tada jednog od najboljih prijatelja Gorana Blagoičevića navodeći u njoj da mu je 2017. godine dao 22.700 evra i usmeno ga zamolio da mu za taj novac u svojoj digitalnoj menjačnici kupi deset bitkoina i 15.785 golema. Blagoičević, međutim, to nije uradio.

I dok je Prole u tužbi naveo da postoje svedoci dogovora i kupovine kriptovaluta, Blagoičević tvrdi da je njegov bivši prijatelj „iskonstruisao priču” i da mu nikada nije dao pomenuti novac, pa samim tim on nije ni mogao da kupi bitkoine i goleme na način kako je to tužilac naveo.

Posle godinu dana postupka, sudija Jelena Petrik Popović donela je presudu kojom je delimično usvojila tužbeni zahtev Prola – da mu tuženi isplati protivvrednost deset bitkoina, ali ne i 15.785 golema. Prvostepenom presudom, naime, odbijen je deo tužbenog zahteva koji se odnosio na goleme i u tom delu ona je postala pravnosnažna.

Blagoičević je tako obavezan da tužiocu isplati 49. 036.865,30 dinara, kolika je bila vrednost deset bitkoina u decembru 2021. godine, to jest u vreme kada je tužba podneta.

Osim što je predmet spora trgovina kriptovalutama koje nisu opšteprihvaćeno sredstvo plaćanja, slučaj je zainteresovao pravnu, ali i laičku javnost i zbog činjenice da je tužba podneta četiri godine posle, navodno, nanete štete, odnosno u vreme kada je vrednost bitkoina i golema bila najveća i kada je ona sa 22.700 evra „narasla” na više od gotovo 420.000 evra.

Tročlano sudsko veće novosadskog Apelacionog suda, međutim, nije se složilo sa stavom sudije Višeg suda u Subotici. U rešenju drugostepenog suda, u koje je „Politika” imala uvid, pored ostalog navodi se da „prvostepeni sud neopravdano izvodi zaključak da je predmetna transakcija izvršena 14. juna 2017. godine, izvršena u ime i za račun tužioca, odnosno po njegovom nalogu i njegovim novcem, budući da te činjenice tokom prvostepenog postupka nisu raspravljene i na nesumnjiv način utvrđene”.

"U spornom periodu trgovanje kriptovalutama i digitalna imovina nisu bili regulisani pozitivnim zakonskim propisima u Republici Srbiji, budući da je Zakon o digitalnoj imovini stupio na snagu 29. decembra 2020, a da je počeo da se primenjuje 29. juna 2021. godine… Preuranjen je zaključak prvostepenog suda da je tuženi u ime i za račun tužioca, po njegovom usmenom nalogu kupio deset bitkoina" - navodi se pored ostalog u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu.

Advokat Dragoljub Martinović, jedan od advokata tuženog Blagoičevića, kaže za „Politiku” da se u obrazloženju odluke Apelacionog sud pokazuje visok stepen razumevanja šta je digitalna imovina, te se dolazi do zaključka da je neprihvatljivo da se sa digitalnom imovinom trguje van zakonom predviđene forme.

"Malo je nejasno zbog čega odluka nije preinačena s obzirom na to da je jasno da tužilac nije mogao da stekne digitalnu imovinu na način koji je opisao, pa samim tim ni da postavi zahtev kakav je postavio u ovom postupku. Upravo zbog prirode postojanja digitalne imovine, intencija je da se ovaj promet reguliše putem postojanja „digitalnih platformi” na kojima se uz kontrolu i regulativu države odvija promet. Zakon koji reguliše ovu oblast kod nas je donet tek 2022. godine, daleko posle situacije koja se opisuje u tužbi. Stoga je potpuno jasno da nije moguće da tužilac, na način koji opisuje, postane vlasnik digitalne imovine, bez ikakve kontrole ovlašćenih lica, bez poreskog aspekta koji je nužan. Samim tim je i zahtev neosnovan" - objašnjava Martinović.

Drugostepeni sud, objašnjava naš sagovornik, upućuje prvostepeni sud u Subotici da pokuša da utvrdi sve relevantne činjenice na način kako se odvijao ovaj poslovni odnos, ako ga je uopšte bilo.

"Ovakve presude su nužne i bitne da bi se ljudima na teritoriji Srbije objasnilo da je nemoguće trgovati gotovinom i van zakonom ovlašćenih institucija, već da bi sve dalje transakcije trebalo da se odvijaju na zakonom predviđen način i uz kontrolu banaka i nadležnih državnih organa. Nadam se da ponovljeni postupak u Subotici neće dugo trajati, kao i da će konačna odluka biti primer i uzor kako sudovi u Srbiji i regionu treba da tretiraju promet digitalnom imovinom" - navodi Martinović.

Izvor: politika.rs

Transakcija bitkoinima pred Apelacionim sudom u Novom Sadu

11.05.2025.

Osim što će doneti konačnu odluku u postupku u kojem je predmet spora bila navodna trgovina kriptovalutama, ovaj sud bi trebalo da razjasni da li srpsko pravosuđe podržava trgovinu bitkoinima u kešu bez ugovora i kontrole

Konačnu reč u sudskom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Subotici u kojem je predmet spora bila isplata dinarske protivvrednosti kriptovaluta, inače prvom ovakve vrste u našoj zemlji, daće Apelacioni sud u Novom Sadu. Nakon dve iste prvostepene presude, u prvom i ponovljenom postupku, kojima je Goran Blagoičević iz Subotice dužan tužiocu Dušku Prolu iz Novog Žednika da isplati 49.036. 865 dinara kao protivvrednost deset bitkoina, drugostepeni sud, osim što će doneti konačnu odluku u ovom predmetu, trebalo bi i da razjasni stav srpskog pravosuđa prema digitalnoj imovini i načinu na koji se njome može trgovati.

Kao što je „Politika” ranije pisala, postupak protiv Blagoičevića po tužbi Prola pokrenut je 2021. godine. U tužbi koju je podneo protiv svog nekadašnjeg najboljeg prijatelja, Prole je naveo da je Blagoičeviću 2017. godine dao 22.700 evra i usmeno ga zamolio da mu za taj novac u svojoj digitalnoj menjačnici kupi deset bitkoina i 15.785 golema, što ovaj nije uradio.

Posle godinu dana postupka, sudija Jelena Petrik Popović donela je presudu kojom je delimično usvojila tužbeni zahtev Prola – da mu tuženi isplati protivvrednost deset bitkoina, ali ne i 15.785 golema. Prvostepenom presudom, naime, odbijen je deo tužbenog zahteva koji se odnosio na goleme i u tom delu ona je postala pravnosnažna.

Blagoičević je tako obavezan da tužiocu isplati 49.036.865 dinara, kolika je bila vrednost deset bitkoina u decembru 2021. godine, odnosno u vreme kada je tužba podneta.

Razmatrajući žalbe koju su tuženi i njegov advokati podneli na ovakvu presudu, Apelacioni sud je ukinuo prvostepenu odluku od 27. oktobra 2023. godine i naložio da se postupak ponovi. Druga presuda doneta 10. oktobra 2024. godine, odnosno ona izrečena u ponovljenom postupku, uprkos jasnim instrukcijama sudskog veća Apelacionog suda u Novom Sadu, bila je identična prvoj. Zanimljivo je i da je sudija Popović Petrik ponovljeno suđenje završila posle samo jednog održanog ročišta.

Promet digitalnim valutama, prema oceni advokata Dragoljuba Martinovića, srpski zakonodavac je pokušao da reguliše 2020. godine donošenjem Zakona o digitalnoj imovini. Međutim, kako kaže advokat, pomenuti pravni akt nije u potpunosti odgovorio na sve izazove u praksi.

"Viši sud u Subotici, međutim, zauzeo je stav da se digitalnom imovinom može trgovati i u kafani, u gotovom novcu, bez ikakve kontrole porekla novca, pa čak i u stranoj valuti. Pružanje sudske zaštite ovakvoj trgovini bilo bi u suprotnosti sa svetskim naporima za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma" - smatra advokat Martinović.

Zanimljivo je napomenuti da se pored ovog parničnog postupka, protiv Blagoičevića vodi i krivični postupak koji se odnosi na istu spornu transakciju.

"U parnici, tužilac zahteva isplatu dinarske protivvrednosti deset bitkoina, pozivajući se na transakcije koje su, prema njegovim tvrdnjama, realizovane preko naloga tuženog na digitalnoj platformi. Međutim, u krivičnoj prijavi tužilac navodi da je isti taj iznos bitkoina platio u gotovini, u iznosu od 22.700 evra, koju je, kako tvrdi, lično predao tuženom 14. juna 2017. godine. Ova dva potpuno različita scenarija, jedan digitalni i dokumentovan, drugi gotovinski i neproverljiv, ukazuju na ozbiljnu pravnu kontradikciju. Shodno ovome, osnovano se može postaviti pitanje da li se krivični postupak koristi kao sredstvo pritiska, s ciljem da se obezbedi procesna prednost u parničnom postupku" - kaže advokat Martinović.

Posebnu pravnu nedoslednost, kako kaže naš sagovornik, predstavlja činjenica da tužilac u parničnom postupku zahteva naknadu na osnovu navodne kupoprodaje, odnosno isplatu dinarske protivvrednosti deset bitkoina, što predstavlja tipičan obligatorni odnos u građanskom pravu. Istovremeno, u krivičnom postupku, isti tužilac tvrdi da je novac za te iste bitkoine, u iznosu od 22.700 evra u gotovini, nezakonito zadržan, što se kvalifikuje kao krivično delo utaje novca.

"Dakle, radi se o jednom istom događaju, ali se on predstavlja na dva suprotstavljena pravna načina: kao osnov za potraživanje u građanskoj parnici i kao osnov za krivično gonjenje. Ovakav paralelizam nije samo pravno kontradiktoran, već i opasan presedan koji ugrožava jasnu granicu između građanske i krivične odgovornosti i otvara mogućnost za zloupotrebu procesa. Posle svega, postavlja se pitanje: ako se sudska zaštita daje transakcijama koje nisu prijavljene, nisu oporezovane i nemaju nikakav dokaz o realnoj trgovini, da li to podriva napore države u borbi protiv pranja novca i otvara prostor za zloupotrebe" - pita se naš sagovornik.

Izvor: politika.rs

Welcome aboard! BTCSRB@coinos.io

2025-08-06T15:29:05Z

In reply to nevent1q…63ph
_________________________

Welcome aboard!

BTCSRB@coinos.io

Jel' neko za 5000 satošija? xD #nevent1q…z8ly

2025-08-06T15:26:25Z

Jel' neko za 5000 satošija? xD

quoting
nevent1q…z8ly
To celebrate the launch of our nostr profile we are giving away 5000 sats!

To join
• Follow us
• Share this post
• Post your LN address below!

We list all online businesses accepting bitcoin. Check us out at bitcoinlistings.org

Have a wonderful weekend!

2025-08-03T13:16:27Z

In reply to nevent1q…ux6a
_________________________

Have a wonderful weekend!

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1754145672139/

2025-08-02T19:04:19Z

In reply to naddr1qq…jmq3
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1754145672139/

Svaka elektronska valuta koja je P2P mora biti deflatorna. Da ...

2025-08-02T19:03:34Z

Svaka elektronska valuta koja je P2P mora biti deflatorna.

Da Bitkoin nema fiksnu ponudu novca, bio bi zamenjen nečim što ima.

Dugoročno, budućnost pripada najboljim štedišama.

Bitkoin, kao protokol, je besmrtan. Možemo izabrati da ga ignorišemo ali Bitkoin ne može biti ugašen, ne može biti uništen. Bez obzira na to kako se osećamo povodom toga, tu je da ostane. Bitkoin bi mogao izazvati trajnu deflaciju, mogao bi izazvati masovnu nezaposlenost, mogao bi izazvati glad ili prouzrokovati da se voda reke Nil pretvori u krv ili da ceo univerzum zarobi u beskonačnu ponavljajuću petlju tako da svaki dan osvane kao četvrtak.

Koga. Briga.

quoting
naddr1qv…dz7u

15.05.2015.

Originalni tekst na truthcoin.info / Autor: Pol Štorc

Svaka elektronska valuta koja je peer-to-peer (P2P; od korisnika do korisnika) mora biti deflatorna. Bitkoin, koji je "besmrtno deflatoran", predstavlja prvi pravi izazov ustaljenim, "koordinisano inflatornim" valutama.

Uvod

Rasprava se čini beskonačnom, i pogrešnom.

Kada sam se prvi put zainteresovao za Bitkoin (2011), razumeo sam zašto je postepeno izdavanje novčića bilo neophodno (polovina prethodnog posta koji se odnosi na rudarenje), kao i zašto je na kraju neophodno da se okonča izdavanje novčića, pa otuda fiksna, stabilna ponuda novca (ograničenje od 21 milion novčića).

Ali drugi ljudi nisu…

... i još uvek ne razumeju.

Nekako, godinama kasnije, rasprava je i dalje žustra i to još uvek od strane onih ljudi koji kao da misle da ograničena ponuda ima veze sa makroekonomskom politikom. Nema.

Neizbežna deflacija: tri dela slagalice

P2P sistemi elektronskog keša bez fiksne ponude novca biće zamenjeni P2P sistemima elektronskog keša sa fiksnom ponudom novca.

DEO SLAGALICE 1: PEER-TO-PEER "BANKARSTVO" ZNAČI OTVORENI KOD

I. Bezbednost

Pre svega, ljudi neće verovati svom novcu ako ne razumeju kako on funkcioniše. Ljudi razumeju da banke rade i da je onlajn bankarstvo samo drugačiji način interakcije sa njihovom bankom ali sa ovim novokomponovanim "Bitkoin" softverom, transparentna sigurnost će biti imperativ.

II. Vlasništvo

Glavna prednost zatvorenog koda je što možete prodavati softver ili na drugi način izvlačiti novac iz njegove upotrebe. P2P zajednica se time ne bavi: zapravo, gomila vlasničkog softvera se (ilegalno) svakog dana distribuira putem P2P protokola Bittorrent. Prvobitna "velika" P2P softverska aplikacija bio je Napster koji je upao u pravni haos "posedujući" sopstveni softver zatvorenog koda i, stoga, bio pravno odgovoran za postupke svojih korisnika. (Kasnije, [nevlasničke] implementacije [otvorenog koda] sa suštinski istom idejom [Gnutella] postoje i danas).

III. Razvojna spirala nevlasničkog projekta / projekta zasnovanog na volonterima

Kada su razvoj i distribucija softvera sami po sebi P2P (tj. softver je zajednički dizajniran, napisan, razvijen i poboljšan), koristi od otvorenog koda (obuka novih članova, recenzija, koordinisanje zainteresovanih programera) nadmašuju troškove.

IV. Bez administracije

Protivrečnost: [1] Svi čvorovi će biti jednaki („peer-to-peer“), bez administratorskih čvorova. [2] Pod zatvorenim kodom, svi pokreću istu aplikaciju ali samo nekoliko „administratora“ zna šta aplikacija zaista radi.

DEO SLAGALICE 2: OTVORENI KOD ZNAČI TAKMIČENJE

Softver otvorenog koda može se kopirati bez napora. Kopije se mogu sa lakoćom preimenovati, mogu se sa lakoćom modifikovati tako da koriste različite boje, ili reči, ili različite početne parametre. To je darvinizam sa brzinom informacionog super-autoputa.

Ako to ne znate, onda ne znate ništa o softveru, a definitivno ne znate ništa o Bitkoinu.

(Centralne banke su osmišljene da koordinišu monetarnu politiku za velika područja [zapravo, centralne banke sveta su istorijski nastajale neposredno pre/tokom skupih federalnih kampanja/ratova/"takmičenja u koordinaciji"] ali: što je lakše nekome da napusti grupu, to je teže naterati članove grupe da urade nešto što ne žele da urade.)

DEO SLAGALICE 3: MREŽNI EFEKTI SKLADIŠTENJA VREDNOSTI GDE POBEDNIK UZIMA SVE

Građani se koriste samo jednim oblikom novca. Valute se šire dokle god mogu (obično dok ne stignu do suparničkih građana koji moraju da plaćaju suparničke poreze u suparničkoj valuti), a zatim se takmiče sve dok ne ostane samo jedan preživeli.

Osnove novca (molim vas da preskočite ako već znate)

Vreme prolazi. Nekada nemate dovoljno; nekada, i više nego što vam treba. Ljudi dele da bi radili kao tim i u prošlosti su koristili "pamćenje" da bi pratili ko je koliko doprineo. Međutim, pamćenje nije bilo potpuno pouzdano (pristrasno prema lepoti/autoritetu, funkcionisalo je samo za ljude koje ste već poznavali, itd.), pa smo izabrali robu koja će služiti za "pamćenje zajedničkog doprinosa": novac.

Koja bi roba najbolje prenosila vrednost kroz vreme? Osnovni izazov se sastoji u sticanju nečega sada što će neko drugi želeti kasnije.

„Sticanje nečega sada…“ podrazumeva neku vrstu svojstva koje omogućava vršenje transakcija: Što je jeftinije za skladištenje i transport - to bolje (otuda zlato, sa visokim odnosom vrednosti i zapremine, kao i vrednosti i težine, ili moderni dolarski tekući račun koji zahteva samo organizacione mere zaštite, zakone i aritmetiku).

"Neko drugi..." je složenije: Ono u čemu štedite treba da bude široko „prepoznatljivo“ (da bi se smanjio trošak transakcije prilikom prenošenja novom vlasniku), treba da bude istovetnog kvaliteta (tj. „zamenljivost (fungibilnost)“, tako da pregovori i procene kvaliteta ne usporavaju transakciju) i treba da se dobro prilagođava promenama u količini („deljivost“).

"Će želeti..." podrazumeva neku „fundamentalnu“ ili „inicijalnu“ vrednost: To znači da bi neko, negde, sigurno želeo ovo dobro samo po sebi (iz nekog ne-transakcionog razloga). Ovo isključuje sve što se lako falsifikuje (zašto bi ga uzimali od vas ako mogu sami da ga naprave) ili što ne služi nikakvoj korisnoj svrsi. Bitkoin i američki dolar svoju „fundamentalnu vrednost“ izvode iz jeftinih, sigurnih troškova skladištenja (besplatni tekući računi) i neverovatnih mogućnosti prenosa poruka (uporedite lakoću i efikasnost internet-signala, čekova, kreditnih kartica, bankovnih transfera itd, sa neugodnošću i nebezbednošću dostavljanja zlatnih poluga širom sveta).

"Kasnije..." podrazumeva da vrednost prenosite kroz vreme: Idealan izbor novca je da bude „trajan“ (da neće „istrunuti“, tj: neće izgubiti svoj kvalitet zbog promena u atmosferi ili ekologiji).

Upravo je trajnost ono u čemu Bitkoin drži ključnu prednost. Bitkoin je otporan na inflaciju, ne podleže finansijskom spašavanju (bailout), njegovi tekući računi su besplatni i dostupni svima (kriminalcima, potlačenim manjinama, deci, šizofreničarima itd.), pa je stoga skoro nemoguće umanjiti integritet svake monetarne jedinice („neće istrunuti“).

"Prepoznat" kao lider u skladištenju vrednosti

Ljudi (pojedinci) žele novac jer ljudi (kao grupa) žele novac. Radi se o začaranom krugu. Šta pokreće ovu zabavnu malu osobenost?

Pa, od svih stvari koje služe za štednju, jedna će biti – objektivno – najbolja. Vremenom će pojedinci prepoznati prednosti ovog oblika novca i početi da štede u njemu, isključivo zbog ugodnosti. Konačno, vršiće transakcije u njemu („Zašto raditi više dvosmernih konverzija ili više obračunavanja/pregovaranja o ceni, nego što je potrebno?“).

Ako imamo dve stvari koje nam služe kao novac, to je ne-zamenljivost. Onda imamo komplikacije neprihvatljive prirode.

... naročito u informacijskom dobu.

Zapravo, pošto savremeno računarstvo [1] omogućava brzo i lako preračunavanje i ponovno prikazivanje cena i [2] omogućava da elektronske transakcije budu brze i jeftine, imamo mnogo opcija za brze dvosmerne konverzije koje drastično umanjuju potrebu novca da služi kao obračunska jedinica ili čak i kao sredstvo razmene. Ovo ostavlja samo skladištenje vrednosti kao faktor koji pravi razliku između više vrsti novca.

SASTAVLJANJE SLAGALICE

Nadam se da je sada jasno: da Bitkoin nema fiksnu ponudu novca, bio bi zamenjen nečim što ima. Bio bi potreban samo jedan fork i nešto publiciteta (bogati vlasnici BTC-a mogli bi da šire sledeću poruku: „pridružite nam se kod ovog hard forka tog i tog datuma i vaš novac će automatski postati vredniji“). Pošto je Satoši znao da će se to dogoditi (i pošto ponašanje koje nije u ekvilibrijumu ne traje dugo [po definiciji] i pošto hard forkovi ugrožavaju suštinu vrednosti digitalne oskudnosti / stvaraju mogućnosti dvostruke potrošnje), on ga je odmah napravio na ispravan način.

Nadam se da je takođe očigledno da ni nešto sa opadajućom ponudom novca neće funkcionisati. Kada bi se ponuda ravnomerno smanjivala na svim računima, ništa značajno se neće dogoditi. Po čemu se svet u kojem se [1] vrednost Bitkoina smanjuje svake godine za faktor 1000, razlikuje od sveta u kojem [2] svake godine prelazimo sa oznake „uBTC“ na „mBTC“, pa na „BTC“ i na „kBTC“? Ovo zapravo uopšte ne bi "bila" promena u ponudi novca, već samo preimenovanje. Ako bi se novčići nasumično uništavali, uvodi se (besmisleno) rizik od gubitka bogatstva. Kako je Bitkoin anoniman/bez identiteta i, s obzirom na to da će korisnici reagovati na pravila protokola (kako bi izbegli uništenje novčića), svako neujednačeno uništenje novčića mora, u praksi, biti nasumično uništenje. Stoga, opadajuća ponuda novca nedvosmisleno šteti projektu kriptovalute.

Valute koje odlikuje "ležarina" (demurrage) (kao što je Freicoin) su fundamentalno nekonkurentne iz potpuno istog razloga: novac postoji da bi se štedeo, a štediše su u boljoj poziciji kod onog forka koji najviše podstiče štednju.

Koordinaciona anksioznost spektakularno uvećava nešto što bismo mogli nazvati kao "pretnja forkovanjem i prelazak na drugi projekat otvorenog koda": ako neki ljudi imaju razlog da pređu na drugi sistem kriptovaluta, a vi se borite protiv njih (možda prodajom novog forka [što oni, uzgred, mogu da urade i vama; bitka koju vode štediše sa svojim armijama sačuvane vrednosti]), rizikujete da izgubite sav svoj novac. Bolje je uopšte se ne boriti i sačekati... ali – ignorišući mrežne efekte – kada prodajete svoju robu/usluge za kriptovalutu, koji od ova dva novčića ste vi (potpuno novi štediša) spremniji da prihvatite? Novčić koji bolje čuva svoju vrednost.

Deflacija: izvan "dobrog" i "lošeg"

Ljudi koji kritikuju Bitkoin zbog toga što je deflatoran, izgleda da su propustili niz važnijih stvari. Politika je prvenstveno uzrokovana onim što je moguće i efikasno, a ne onim što je poželjno.

"Trebalo bi" nasuprot "hoće"

Bitkoin, kao protokol, je besmrtan. Možemo izabrati da ga ignorišemo ali Bitkoin ne može biti ugašen, ne može biti uništen. Bez obzira na to kako se osećamo povodom toga, tu je da ostane. Bitkoin bi mogao izazvati trajnu deflaciju, mogao bi izazvati masovnu nezaposlenost, mogao bi izazvati glad ili prouzrokovati da se voda reke Nil pretvori u krv ili da ceo univerzum zarobi u beskonačnu ponavljajuću petlju tako da svaki dan osvane kao četvrtak.

Koga. Briga.

Neki ljudi postavljaju pitanje: "Da li bi Bitkoin, deflatorna valuta, trebalo da se koristi kao novac?". Ovo pitanje je potpuno nebitno. Umesto toga, pitajte: "Da li će se Bitkoin koristiti kao novac?".

Pitanja "hoće li" i "trebalo bi" su obično prilično povezana, naravno. Ako nešto "ne bi trebalo" da se dogodi, onda se verovatno "neće" desiti: na kraju sprečili bismo da se to dogodi. Da se to nije dešavalo, da grupa "onih koji sprečavaju" nešto što "nije trebalo da se dogodi" nije postojala, onda bismo mi mogli da je osnujemo i privučemo članove. Uostalom, radimo ono što bi trebalo da se uradi; mi smo heroji i svi nas vole.

Ali, u ovom slučaju, "trebalo bi" nije važno.

DEFLACIJA JE SADA NEIZBEŽNA

Neizbežno = vaše mišljenje se ne računa

Počinje prilično loše: neki ekonomisti tvrde da je inflacija loše izmerena (da, to je CEO Federalnih rezervi iz Sent Luisa), drugi tvrde da se inflacija uopšte ne može izmeriti (da, to je stručnjak za monetarnu politiku Skot Samner), drugi tvrde da teorijske krive agregatne ponude/tražnje koje se koriste za određivanje "nivoa cena" nisu monotone i da se ne seku u jednoj tački (od člana Tabele 1).

U redu, zanemarimo sve to i pretpostavimo da možete dokazati da "deflacija" postoji i recimo da možete dokazati da je deflacija loša. Nije me briga.

Za nekoliko milijardi godina, cela ova planeta će biti spržena od strane Sunca i potpuno uništena. I skoro sam 50% siguran da će naša vrsta istrebiti samu sebe otprilike u sledećih 200 godina.

Ja bih od toga krenuo, ako imate magičan način da se nosite sa tužnim istinama. Ova možda čak nije ni tužna, možda je čak i srećna.

"Ali", kažete, "sigurno ne moramo da koristimo ovaj Besmrtni Bitkoin? Možemo ga jednostavno ignorisati."

Kada bi svi bili spremni da ignorišu Bitkoin, to bi možda i bilo tačno.

Dugoročno, budućnost pripada najboljim štedišama

Jedine pretnje opstanku Bitkoina su tehničke: uglavnom, da će nešto sprečiti skaliranje Bitkoina. Rasprave o skalabilnosti su i dalje žustre ali napredak je bio adekvatan.

Ako transakcioni troškovi Bitkoina ostanu dovoljno niski, svaki onlajn trgovac će dvosmerno prihvatiti Bitkoin, zato što to im to donosi više fiat novca. Čak i ako se troškovi transakcija povećaju, nijedan platni sistem na tržištu ne funkcioniše sa brzinom, pouzdanošću i privatnošću Bitkoina.

Pod pretpostavkom da opstane, njegov kurs (BTC/USD) u odnosu na tradicionalne, inflatorne fiat valute će zauvek rasti.

To zvuči smelo, zar ne? Kao da sam prekršio hipotezu efikasnog tržišta (EMH) ili nešto slično. Ali dokazivanje toga je lako: prvo, kontinuirano rastući kurs je zaista samo drugi način da se kaže 'deflatorna valuta'... samo ponovo preračunajte dolare sa Bitkoinom kao numeratorom kao i sve ostalo (USD/BTC) i pretpostavite da će ta cena uvek padati (inverzna cena mora, dakle, uvek rasti). Drugo, možete profitirati od kupovine BTC-a, sve dok javnost živi u neznanju kada je korisnost upotrebe Bitkoina u pitanju (potpuno u skladu sa EMH). Treće, može se izbeći generalizovani EMH argument (putem Jensenove nejednakosti) sa retkim (ali u ovom slučaju realnim) funkcijama očekivane vrednosti i korisnosti: pošto se malo toga dobija posedovanjem više od, recimo, 1000 BTC, pojedinci koji poseduju >1000 BTC bi razumno mogli verovati da će stopa BTC/USD rasti, a da ga ipak ne kupuju. Ako bi ovi sa više od 1000 BTC-a imali bilo kakvu nedoumicu u vezi sa cenom, čak i prodaja BTC-a bi bila dosledna tom uverenju. Dakle, možda jedinstveno u svetu finansija, moguće je da cela grupa bihevioralno-poštenih ljudi tvrdi da će kurs USD/BTC zauvek padati.

Možemo dublje zaroniti u stvarne razloge za ovaj specifičan pad cena: razmotrimo fundamentalne principe ponude i potražnje. Novac, naglašavajući digitalnu oskudnost i relativnost, zapravo nema krivu ponude (ponuda je zamrznuta na 100%), niti ima krivu potražnje (pošto novac predstavlja uskladištenu vrednost, visoka cena je jednako loša koliko je i dobra – ne postoji nikakva kriva). Promene u jediničnoj količini teže da budu direktno poništene promenama u ceni po jedinici; ono što je važno je proizvod ova dva: tržišna kapitalizacija.

Dakle, međusobno upoređujemo novčane alternative (pomenuti mrežni efekti gde"pobednik uzima sve") na osnovu njihovih novčanih kvaliteta (objašnjeno gore). Privatna povećanja ponude novca su, kao što je gotovo univerzalno priznato, porez na vlasnike nominalnih novčanih bilansa (i lica povezana sa njima) i nagrada za dužnike (i lica povezana sa njima). Prihod od ovog poreza se zatim može potrošiti/investirati, a ove kupovine mogu uticati na ekonomiju na bezbroj načina, u zavisnosti od toga koje su kupovine/investicije napravljene, okolnosti pod kojima su napravljene i očekivanja koja iz svega toga proizilaze.

Niko ne voli da gubi novac: svako voli da zarađuje novac. Kontrolisanjem novčane ponude, centralni bankari uzimaju od nekih, daju drugima i menjaju makro-ekonomiju na bezbroj načina. Za opšte dobro? Koga briga. Zato što se to više ne dešava: inflacija kao porez je dobrovoljna, plaćate ga samo ako štedite u američkim dolarima. Danas ljudi koriste dolare zato što su najbolje sredstvo razmene i prihvatljivo sredstvo za čuvanje vrednosti ali, u našem budućem internet svetu, sve je izvanredno sredstvo razmene, a Bitkoin uvek nadmašuje dolare kao sredstvo skladištenja vrednosti.

NE BORITE SE PROTIV FED-A

Centralne banke su za rat.

Ponekad bukvalno; ali ono što zaista mislim jeste da centralne banke predstavljaju koordinaciju i vođstvo. Svi korisnici jedne vrste novca – svi zajedno – mogu biti iskorišćavani da služe jednoj, jedinstvenoj svrsi i mogu biti iskorišćavani na jedinstveno parazitski način: tako da se uzima što manje od svakog, ali nikada dovoljno da se ubije domaćin(i). Američki FED su poput generala koji komanduje savršeno poslušnom vojskom permanentno zdravih dolara. Sa samom mogućnošću da upotrebite takvu vrstu moći, možete učiniti mnogo.

Ovo spominjem da bih objasnio zašto, ako su deflatorne valute toliko moćne, nismo videli da je neka od njih u skorije vreme preuzela dominaciju. Koordinacija može biti veoma korisna, a bankarska koordinacija je verovatno pomogla nastanak/popularizaciju čekova, bankovnih transfera, onlajn bankarstva, elektronskog prijavljivanja poreza itd. Možda je čak pomogla i u pobeđivanju raznih važnih ratova ili finansiranju važnih federalnih projekata ili je možda samo pobola zastavu na kojoj piše "dođite u SAD, gde je bankarstvo definitivno dovoljno dobro". Lakše je osloniti se na bankarsku mrežu koja ima jednu osobu sa kojom se možete sastati ili pregovarati, koja postavlja pravila i koja može, za tren oka, pokrenuti celu mrežu u određenom pravcu. Američke Federalne rezerve, sudovi, Kongres i oružane snage su svi zajedno partneri (još koordinacije). Većina bankarskih mreža danas je nesigurna; ova činjenica nije iskorišćena zato što su prevara i hakovanje nezakoniti i bićete poslati u zatvor. Ako bi banke odbile da sarađuju sa svojim vladama, koliko bi koštalo vođenje filijale ili unovčavanje čeka? Banke skladište vrednost, što znači da je više vrednosti moguće izgubiti nego posedovati. Samo se nasiljem može postići dovoljan nivo kazne koji je značajno obeshrabrujući.

Lako je uočiti zašto su, kada je jedna zemlja postala "centralno bankirana", sve ostale sledile: to je koordinisana trka u naoružanju (pokušajte da dobijete rat bez toga). U svakoj trci u naoružanju, svi uključeni bi radije živeli u svetu gde "oružje" trajno, globalno, nije moguće: niko ne treba da troši novac na oružje i svi su savršeno bezbedni. Bitkoin je prva tehnologija koja omogućava takav prelazak na trajan, globalan, novac koji je lišen centralnog bankarstva: dobijate manje-više ono što ste imali i pre ali bolje sredstvo za skladištenje vrednosti. (Zlato nikada više ne može funkcionisati kao novac, previše je beznadežno kao sredstvo razmene: skupo za transport, obezbeđivanje i brojanje. Ovo je istina još od kada postoji internet, a verovatno i od kada postoji kreditna kartica.)

Zaključak

Ekonomska analiza je često novinarstvo ("uverljivo organizovanje pažljivo odabranih činjenica"), a ne nauka ("proces rastuće tačnosti predviđanja"); nisam bio iznenađen kada sam video da argumenti zasnovani na ekonomiji nisu uspeli da postignu "poslednju reč".

Ovde sam pokušao da opravdam tezu da će "elektronski keš neizbežno težiti fiksnoj novčanoj ponudi" i to isključivo na tehnološkim/konkurentskim osnovama, kao i da analiziram posledice fiksne ponude novca na pojedince umesto na kolektivne grupe.

Ako mislite da sam uspeo:

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1753788089928/

2025-07-29T22:42:37Z

In reply to naddr1qq…t8m6
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1753788089928/

"Deflacija NIJE loša stvar i ovo je najveća i ...

2025-07-29T22:42:03Z

"Deflacija NIJE loša stvar i ovo je najveća i najkriminalnija laž ikada podmetnuta čovečanstvu zato što sve proizilazi iz državne inflacije i radi se o opravdanju za inflaciju. Deflacija je samo drugi izraz za ekonomski rast."

quoting
naddr1qv…sw33

13.12.2024.

Krajem 2024. godine je influenser Endrju Tejt, koji je inače pristalica Bitkoina, na društvenoj mreži X objavio video o tome kako deflatorna priroda Bitkoina može predstavljati problem po napredak i razvoj ekonomije zato što će ljudi biti podstaknuti da investiraju i štede u Bitkoinu, koji je bio najuspešnija i najbrže rastuća klasa imovine tokom prvih 16 godina svog postojanja, umesto da investiraju u tradicionalne oblike imovine (poput nekretnina i biznisa). Odnosno, pošto bi investiranje ili štednja u Bitkoinu u budućnosti mogla doneti mnogo veći profit denominiran u fiat valutama, to bi obeshrabrilo ljude da investiraju u ostale oblike imovine i poslovne poduhvate (npr. hotele i restorane u Švajcarskoj) koji će verovatno ostvarivati manje prinose u poređenju sa očekivanim rastom Bitkoina. Kao rezultat, ovakve investicione odluke velikog broja ljudi bi, prema Tejtu, mogle dovesti do ekonomske stagnacije.

<blockquote class="twitter-tweet"><p lang="en" dir="ltr">THE DOWNSIDE OF BITCOIN<br><br>Can any Bitcoin maxis argue against this? <a href="https://t.co/jQQrEwQVGq">pic.twitter.com/jQQrEwQVGq</a></p>— Andrew Tate (@Cobratate) <a href="https://twitter.com/Cobratate/status/1866245289155203445?ref_src=twsrc%5Etfw">December 9, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script>

Sajfedin Amus, autor legendarne knjige "Bitkoin Standard", dao je odličan odgovor na Tejtove tvrdnje:

<blockquote class="twitter-tweet"><p lang="en" dir="ltr">Bitcoin is a better investment than Swiss hotels or restaurants or car factories because bitcoin is offering a far more valuable product to the world: a replacement for central banks. Since central banks are the absolute worst, most criminal and most destructive thing on earth,…</p>— Saifedean Ammous (@saifedean) <a href="https://twitter.com/saifedean/status/1866722029719667018?ref_src=twsrc%5Etfw">December 11, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script>

Izuzetno poučan odgovor iz tvita Sajfedina Amusa smo ubrzo sa zadovoljstvom preveli na srpski i prenosimo ga ovde:

<blockquote class="twitter-tweet"><p lang="und" dir="ltr">Ovaj Sejfov tvit kojim je odgovorio Endruu Tejtu je apsolutno zaslužio da bude preveden na srpski! 🇷🇸🔥🔥🔥 <a href="https://t.co/IC6vXmWVTi">https://t.co/IC6vXmWVTi</a> <a href="https://t.co/KsThsdrDNE">pic.twitter.com/KsThsdrDNE</a></p>— ₿itcoin Serbia 🇷🇸 ⚡🚀 (@BTCSRB) <a href="https://twitter.com/BTCSRB/status/1867662626056245679?ref_src=twsrc%5Etfw">December 13, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script>

"Bitkoin je bolja investicija od švajcarskih hotela, restorana ili fabrika za proizvodnju automobila zato što Bitkoin nudi mnogo vredniji proizvod svetu: zamenu za centralne banke. Pošto su centralne banke apsolutno najgora, najkriminalnija i najdestruktivnija stvar na svetu, postoji ogromna tržišna nagrada za svakoga ko bi mogao da ponudi alternativu. Kada kupite Bitkoin, vi uvećavate bazen likvidnosti Bitkoina i nudite ljudima novac koji je bolji od centralno-bankarskog ropstva. Time činite Bitkoin boljim, a tržište vas nagrađuje za vašu investiciju. Svetu je potrebna zamena centralnog bankarstva daleko više nego što je Švajcarskoj potreban novi hotel.

Ali ovo je prelazna faza koja ne može zauvek trajati. Bitkoin neće zauvek zamenjivati centralne banke. Na kraju će ih zameniti sve i, kada one i njihovi šitkoini budu uništeni, Bitkoin neće više donositi ogromnu zaradu. BTC donosi ogromnu zaradu samo dok proždire njihov loš novac ali kada sav loš novac nestane, Bitkoin će dobijati na vrednosti onoliko koliko raste proizvodnja ostalih dobara. Vrednost će mu rasti tek 1-5% godišnje izraženo kroz većinu dobara i usluga. Tek tada će švajcarski hoteli ponovo postati atraktivni.

Deflacija NIJE loša stvar i ovo je najveća i najkriminalnija laž ikada podmetnuta čovečanstvu zato što sve proizilazi iz državne inflacije i radi se o opravdanju za inflaciju. Deflacija je samo drugi izraz za ekonomski rast. Potpuno je normalno i dobro da stvari pojeftinjuju tokom vremena. Zbog toga i radimo. Rad proizvodi dobra i kada ta dobra imamo u izobilju, ona postaju jeftinija. Tržište će uvek odabrati onaj novac koji je najteže proizvesti upravo zbog toga što ograničenje količine tog novca čini da se taj novac najmanje obezvređuje. Prirodni red je da sve postaje jeftinije. Ovo NE znači da niko neće ništa konzumirati ili investirati. Ljudi ne konzumiraju stvari samo zbog toga što očekuju da će njihov novac gubiti vrednost. Oni konzumiraju da bi preživeli i da bi uživali u životu. Nije bitno koliko očekujete da sledeće godine pojeftine hrana, odeća, telefoni ili krov nad glavom. Vi želite ove stvari danas i platićete za njih danas da biste ih korisitili danas. Svako zna da će laptop ili telefon biti značajno jeftiniji sledeće godine ali ih ipak kupuju. Tačno je da će vas novac koji dobija na vrednosti naterati da manje trošite na nebitna sranja koja vam nisu potrebna i to je dobro. Masovna potrošnja podmazana zaduživanjem je moralna katastrofa za čovečanstvo i Bitkoin je ne može uništiti dovoljno brzo. Svetu nije potrebno da traćite novac na glupa sranja.

Ljudi ne investiraju samo zato što očekuju da novac gubi vrednost. Ljudi investiraju zato što produktivna aktivnost proizvodi viškove u poređenju sa držanjem novca. Ključna stvar koju treba zapamtiti je da novcu ne bi rasla vrednost kada ljudi ne bi investirali i proizvodili. Tako da je nemoguće zamisliti scenario gde niko ne investira ali novac dobija na vrednosti.

Sve u svemu, deflacija je sjajna i to je apsolutno najbolja stvar u vezi sa Bitkoinom. Činjenica da je Bitkoin deflatoran čini ga najboljom investicionom prilikom sve dok postoje centralne banke. Potpuno je racionalno da ne želite investirati u stvari koje nisu toliko produktivne, koje nisu moralni imperativ I koje nisu važne kao ukidanje centralnih banaka. Biće dovoljno novca I vremena za švajcarske hotele kada centralne banke budu uništene."

<blockquote class="twitter-tweet"><p lang="en" dir="ltr">Amazing reply, thank you sir.</p>— Andrew Tate (@Cobratate) <a href="https://twitter.com/Cobratate/status/1866843951908405674?ref_src=twsrc%5Etfw">December 11, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script>

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1753302201154/

2025-07-27T22:52:06Z

In reply to naddr1qq…8w6y
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1753302201154/

Sjajni @nprofile…vuws! "Bitkoin nije zaštita od inflacije; ...

2025-07-27T22:50:53Z

Sjajni Parker Lewis (nprofile…vuws)!

"Bitkoin nije zaštita od inflacije; on je trajno rešenje za inflaciju, a to su dve veoma različite stvari.

...

Postoji razlika između tvrdnje da je Bitkoin zaštita od inflacije i tvrdnje da je Bitkoin trajno rešenje za nju, tako da inflacija kao problem više ne postoji.

...

Za onoga ko je naoružan znanjem, Bitkoin nije zaštita od inflacije; on je rešenje za nju. Bez prethodnog razumevanja, Bitkoin praktično ne može biti ni jedno ni drugo."

quoting
naddr1qv…6hvx

Originalni tekst na graduallythensuddenly.xyz

Autor: Parker Lewis

04.01.2023.

Bitkoin se često opisuje kao zaštita, ili preciznije, kao zaštita od inflacije. Čamat Palihapitija, cenjen u mnogim krugovima kao investitor rizičnog kapitala, jednom je na CNBC-u opisao bitkoin kao "osiguranje za svaki slučaj", objašnjavajući da je to najbolja pojedinačna zaštita od tradicionalne finansijske infrastrukture, osiguranje za "zlu ne trebalo". Zaštita (hedging) se pre svega odnosi na zaštitu od rizika. Proizvođač nafte se može zaštititi prodajom fjučersa na naftnu robu, osiguravajući budući prihod po određenoj ceni kako bi izbegao rizik privremene volatilnosti cena. Zaštite od inflacije, šire posmatrano, usmerene su na investicije ili derivate koji će neutralisati rizik opšteg porasta cena. Istorijski gledano, u njih se obično svrstavalo zlato, nekretnine, roba, a odnedavno i berzanski indeksi – sve ono od čega se najviše očekuje da "dobije" na vrednosti kao kompenzacija za gubitak vrednosti dolara. Suštinski, zaštita od inflacije je namenjena suzbijanju rizika usled očekivanja da dolar gubi svoju kupovnu moć.

Uopšteno, pojedinci i preduzeća se štite (hedžuju) kako bi smanjili buduću neizvesnost. Ishod koji predstavlja rizik može biti moguć ili verovatan, ali pošto je budućnost po svojoj prirodi nepoznata, stepen rizika varira. Ovakva zaštita (hedž) štiti od potencijalnih negativnih posledica različitih budućih scenarija koji mogu ali i ne moraju da se dogode. To je slično ideji „osiguranja za svaki slučaj“ u kontekstu u kojem ga Palihapitija koristi. Postoji opšteprihvaćen rizik da ljudi koji upravljaju fiskalnom i monetarnom politikom SAD-a mogu značajno ili potpuno da upropaste dolarsku ekonomiju. U takvom scenariju, može se tvrditi da Bitkoin ima barem šansu da postane alternativni finansijski sistem, što se može posmatrati kao „osiguranje“ u slučaju da ti „stručnjaci“ naprave haos. Bez obzira na uzrok ili stepen, očekuje se da će dolar izgubiti kupovnu moć, a to predstavlja rizik od kojeg se vredi zaštititi. U najgorem slučaju, dolar bi mogao biti nepopravljivo oštećen, a Bitkoin nudi obećanje valutnog sistema sa fiksnom ponudom. Realno gledano, on bi trebalo da zadovolji klasičnu definiciju - bilo zaštite od inflacije, bilo „osiguranja za svaki slučaj“, onako kako se oba pojma najčešće tumače.

Iako se može uklopiti u klasičnu definiciju, bilo kakvo posmatranje Bitkoin kao zaštite (hedža) ili kao osiguranja, u tradicionalnom smislu, promašuje suštinski aspekt Bitkoin u celini. Bitkoin nije zaštita od inflacije; on je trajno rešenje za inflaciju, a to su dve veoma različite stvari. Bitkoin je možda volatilan ali, dugoročno gledano, on nije rizik. Rizik i volatilnost se često poistovećuju ali se u stvarnosti veoma razlikuju. Volatilnost može predstavljati rizik u zavisnosti od vremenskog horizonta ali suštinski nije ista kao rizik. Rizik se odnosi na buduću neizvesnost, a zaštita od rizika ima za cilj da smanji buduću neizvesnost. Bitkoin možda još uvek nije opšteprihvaćen i dovoljno shvaćen ali je u većoj meri razumljiv nego što je neizvestan. Jaz se sastoji u znanju, a ne u riziku.

Suštinska vrednost Bitkoina

Vrednost bitkoina u potpunosti proizlazi iz činjenice da će postojati samo 21 milion novčića, a moguće je saznati, odnosno razumeti, kako Bitkoin sprovodi ovu svoju fiksnu ponudu i da li je ona pouzdana. To je shvatljivo i predstavlja najfundamentalniju osnovu za objašnjenje kako i zašto se bitkoin nadmeće sa dolarom kao novcem. Svaka zaštita od inflacije ima za cilj da zaradi više dolara ili da poveća vrednost u dolarskim iznosima kako bi poništila inflaciju, dok je bitkoin strukturno dizajniran kao zamena, što je ključna razlika. Protivnici mogu ukazivati na slučajnost ili neizvesnosti, ali postoji objektivni i empirijski dokazi (14 godina / 770.349 blokova) koji služe kao osnova za predviđanje ishoda.

Ako je A, onda je B. Ako bitkoin kredibilno sprovodi svoju fiksnu ponudu od 21 milion novčića, onda će zameniti dolar (evro, jen, funtu, pezos, itd.) kao valutu koja olakšava praktično svu svakodnevnu trgovinu u svakoj lokalnoj ekonomiji (videti „Bitkoin čini sav drugi novac zastarelim“). Ako je A shvatljivo, onda je i B razumljivo. Samo zato što neki pojedinac možda ne zna „A“, pa mu tako nije razumljiva uzročna veza sa „B“, to ne čini jednačinu neshvatljivom.

U svetu dolara, inflacija je pojava koju je stvorio čovek. Najjednostavnije rečeno, Federalne rezerve stvaraju novi novac i usled toga svaka jedinica u budućnosti ima manju kupovnu moć. U mejnstrim ekonomskim krugovima i visokim finansijama, postoje mnoge preovlađujuće teorije o tome šta uzrokuje inflaciju cena ali ne treba tražiti dalje od ponude dolara. Ono što uglavnom zbunjuje ljude jeste kako se povećanje ponude dolara prenosi kroz ekonomiju, a posebno na dolarsku cenu realnih dobara i usluga. Ovo je jedna oblast gde preovlađuje zdrav razum. Ako se stvori više dolara, svaki dolar će imati manju kupovnu moć zato što stvaranje više dolara ne može i ne povećava ponudu realnih dobara i usluga dostupnih u ekonomiji.

Ljudsko vreme, na individualnom nivou, je ograničeno, ali ponuda novca nije. Federalne rezerve su preplavile tržište sa trilionima dolara od velike finansijske krize – tačnije 8 triliona dolara – što je povećalo količinu dolara u opticaju za oko 10 puta. Količina dolara je sve veća i veća i, kako se ponuda novca povećava, kupovna moć svakog dolara opada. Kada novac izgubi svoju kupovnu moć, to je ekvivalentno satu rada koji će garantovano moći da kupi manju vrednost od one koja je zaista isporučena u prošlosti.

Ako su svi ostali uslovi jednaki, to znači da će barel nafte proizveden danas moći da kupi manje od barela nafte u budućnosti. Podsticajna struktura se potpuno raspada kada se novac kreira bez troškova, a problem nije statičan. Kako vreme prolazi i stvara se više novca, kupovna moć vrednosti isporučene u različitim trenucima u prošlosti sve više i više opada, sve dok na kraju ne može kupiti ništa od uporedive vrednosti (ili vremena potrebnog za proizvodnju). U suštini, to dovodi do toga da su ljudi isporučili vrednost u prošlosti, a da im ta vrednost nikada nije vraćena.

Ilustrativni primer gubitka kupovne moći novca usled povećanja njegove ponude

Da slikovito uzmemo ekstremni primer, zamislite da ste proveli 40 sati nedeljno radeći za 10 dolara po satu (ukupno 400 dolara). Zatim razmotrite posledicu ako bi došlo do "hiperinflacije" vrednosti dolara, efektivno težeći nuli u kratkom vremenskom periodu. To bi značilo nedelju dana vremena koje nikada ne možete vratiti i koje vam u budućnosti ne bi priuštilo ništa. U praktičnoj primeni hiperinflacije, ne gubi se samo nedelju dana vremena, već celokupna životna ušteđevina. To je put ka sigurnoj propasti, ali zaista, bilo koji deo spektra obezvređivanja valute je problematičan na sličan način. Za rad je potrebno vreme, a iz rada proizilaze robe i usluge. Svako potrošeno vreme u prošlosti koje je ušteđeno u obliku novca koji ima manju kupovnu moć u budućnosti, stvara deficit. Kada se ponuda dolara masivno uveća, a vreme ostane konačno (prošlost, sadašnjost i budućnost), više dolara se nadmeće za relativno ograničenu količinu roba i usluga. Ljudi manje vrednuju svaki dolar i naplaćuju više dolara za svaku jedinicu svog vremena u pokušaju da smanje deficit stvoren kreiranjem više novca i da nadoknade očekivanje buduće degradacije. Više dolara, ista količina vremena. Inflacija je tako jednostavna ali posledice nisu.

Greška koju pravi većina ljudi, a posebno akademici, je verovanje da to može trajati zauvek. Samo odštampate malo novca, ili čak mnogo, i stvari (tj. roba i usluge) će jednostavno koštati više dolara. U čemu je problem? Federalne rezerve to rade decenijama, skoro jedan vek. Kada bi novac bio jednostavan poput osnovne matematike, to bi možda i bio slučaj. Ali u stvarnosti, funkcija novca je izuzetno složena i ima ozbiljne posledice. Novac koordiniše praktično svu ekonomsku aktivnost, funkcionalno olakšavajući trgovinu između svakog čoveka za sva dobra i usluge. Stvaranje novca, naročito uz malo ili bez ikakvog troška, ne samo da dovodi do pada vrednosti valute; ono suštinski narušava sposobnost te valute da koordiniše ekonomsku aktivnost. Hiperinflacija se ne dešava samo zato što je odštampano previše novca, u aritmetičkom smislu. Umesto toga, radi se o izobličenju novca koje zapravo otežava trgovinu i uzrokuje neravnoteže koje na kraju dovode do raspada lanaca snabdevanja. Da, količina valute se uvećala, ali osnovne potrepštine neophodne za opstanak, poput isporuke energije, istovremeno postaju oskudnije dok podsticajna struktura novca postaje sve fragmentiranija. Istorija je pokazala da je ovo istina kod svakog slučaja hiperinflacije. Valuta potpuno propada usled raspada trgovine kao glavne funkcije čije odvijanje novac olakšava i koordiniše.

Dodatna greška bi bila verovanje ili nada da će nešto biti drugačije u slučaju dolara. Ne postoji "bolje" kada je reč o masovnom obezvređivanju valute; funkcija po kojoj se valuta raspada, do tačke nefunkcionisanja, potpuno je ista. Izbegavanje razloga i logike ne menja buduću realnost. To je predvidivo i shvatljivo, iako pomalo neprijatno. Ali ljudska bića su kolektivno inteligentna, prilagodljiva i otporna, što je ključno za opstanak i napredak. Suočavanje sa stvarnošću nije distopijsko; to je jednostavno stvarnost i oni koji se snalaze u nepovoljnim uslovima su oni koji se najbolje prilagođavaju. I to je takođe razlog zašto je Bitkoin tako veliki izvor optimizma i nade za one koji su u stanju da se prilagode. Bitkoin pruža svetlo na kraju tunela, rešenje za ultimativni problem. Da rešenje nije pri ruci, onda bi možda bilo vrlo razumno biti pesimističan u vezi sa budućnošću. Srećom, svet se već prilagodio i stvorio rešenje za slomljenu strukturu dolara. Samo se radi o tome da većina ljudi to još uvek ne zna. Ako je problem štampanje novca, onda je protivotrov oblik novca koji se ne može štampati, a to je ono što Bitkoin predstavlja. Može postojati samo 21 milion bitkoina i to je fundamentalna vrednost Bitkoina.

Složenost dolarskog sistema i inflacija

Čak i pored toga, pitanje ostaje. Zašto je kupovna moć Bitkoina opala, u poslednje vreme, u odnosu na dolar – ako se stvara više dolara, ako dolarska inflacija raste, ako Bitkoin ima fiksnu ponudu i ako bi sva prethodna logika bila istinita? Ovo je najčešće pitanje koje sam čuo u proteklih dvanaest meseci. Skeptik će uzviknuti: „ali mislio sam da bi Bitkoin trebalo da bude zaštita od inflacije, a inflacija postoji. Šta se dešava?“ Stvar je u tome što Bitkoin nije zaštita. Ljudi ne mogu bežati ni prema kojoj robi, a naročito ne prema Bitkoinu, zbog „sigurnosti“ bez prethodnog razumevanja ili znanja. Malo ljudi ima duboko razumevanje Bitkoina, a još manje dolara, ali se danas više ljudi oslanja na dolar nego na Bitkoin. To je neizbežno stanje sveta i dolarski sistem se nalazi na kritičnom putu razumevanja toga da su činjenice, koje inače mogu izgledati kontradiktorno, zapravo savršeno konzistentne.

Postoji značajna dolarska inflacija cena roba i usluga, a ipak vrednost dolara raste u odnosu na gotovo svaku drugu imovinu, kao i na sve druge valute, uključujući i Bitkoin, tokom prošle godine. Šta objašnjava ovu realnost? Zato što je nešto mora objasniti i ne radi se o pukoj slučajnosti. Indeks potrošačkih cena („CPI“) kao mera inflacije u SAD-u, najčešće korišćena referentna vrednost, počeo je da ubrzava u prvoj polovini 2021. godine, a godišnja CPI inflacija je prelazila 7.5% tokom svakog od poslednjih osam meseci. Gledajući unazad dve godine, nivoi cena u septembru 2022. godine bili su 14% viši u poređenju sa septembrom 2020. godine, što približno prikazuje koliko manje stvari novac na vašem bankovnom računu može kupiti u poređenju sa periodom od pre samo 24 meseca.

Izvor: američki Biro za statistiku rada

Kao odgovor na ovo ubrzanje, Federalne rezerve su signalizirale tržištu da će težiti usredsređenim naporima da se smanji inflacija tokom jeseni 2021. godine i konačno su otpočele sa podizanjem kamatnih stopa (sa nule), kao sredstvom za postizanje tog cilja, u martu 2022. Kumulativno, FED je podigao kamatne stope u sedam navrata tokom 2022. godine, što je povećanje od ukupno 4.25%, sa trenutnom ciljanom stopom federalnih fondova (Fed Funds Rate) (stopa na osnovu koje se postavljaju skoro sve druge tržišne kamatne stope) između 4.25% i 4.50%. Na ovim stupnjevima, trenutna efektivna Fed Funds stopa nalazi se na višem nivou od bilo kog nivoa koji datira iz perioda pre finansijske krize početkom 2008. godine.

Izvor: Forbes.com

Otprilike godinu dana pre početnog ubrzanja inflacije, Federalne rezerve su preduzele "hitne" mere kako bi masovno povećale ponudu dolara u finansijskom sistemu. Od septembra 2019. do septembra 2021. godine, FED je povećao ponudu novca za 4.7 triliona dolara, više nego udvostručivši količinu dolara u opticaju. To gotovo da je bio ponovni scenario Velike finansijske krize. U septembru 2019. godine, veliko tržište "prekonoćnog finansiranja" (overnight funding market), poznato kao Repo tržište, doživelo je značajnu nestabilnost i tržišne kamatne stope su se utrostručile. Ovo se nije slučajno dogodilo baš kada je FED zapravo bio u procesu postepenog smanjenja ponude dolara. Zaraza se proširila, a nestabilnost je postala još akutnija pošto je globalna ekonomija ubrzo nakon toga zaustavljena, što je rezultiralo još drastičnijim povećanjem količine novostvorenog novca. Inflacija koja je trenutno prisutna i koja je počela da se ubrzava početkom 2021. godine - vuče svoje korene u kumulativnom povećanju ponude dolara tokom poslednjih nekoliko godina i decenija.

Ponuda dolara: bazni novac (2017-2022, u trilionima dolara)

Ovo je sistem FED-a. Štampaj novac, izazovi inflaciju; povećaj kamatne stope, izazovi finansijsku nestabilnost - ponovi proces. Agresivno povećanje količine novca, praćeno agresivnim povećanjima kamatnih stopa i obrnuto, stvara ekonomski haos. Današnje cene imovine izražene u dolarima i indeksirane prema cenama pre najnovije epohe štampanja novca (septembar 2019), pokazuju kumulativno obezvređivanje dolara, što je u skladu sa trendom inflacije potrošačkih cena (CPI) dobara i usluga. Bitkoin, S&P 500, zlato i nafta su svi danas skuplji u dolarima u odnosu na septembar 2019. godine, dok su dugoročne državne obveznice zapravo izgubile kupovnu moć, a Bitkoin po učinku nadmašio sve ostalo.

Međutim, ako se posmatra period od kada je FED počeo da signalizira povećanje kamatnih stopa – otprilike poslednjih dvanaest meseci – kako bi suzbio inflaciju, cene svih oblika imovine su pale u odnosu na dolar, uprkos tome što je inflacija robnih cena ostala visoka. Bitkoin je nadmašio svaku od ostalih referentnih imovina na kumulativnom nivou ali je takođe imao i najveću korekciju u odnosu na pre godinu dana. Nesumnjivo, propast mnogih kompanija koje trguju Bitkoinom su uticale na obim korekcije cene Bitkoina, ali pokretačka snaga koja stoji iza suštinskih promena kada su cene imovine u pitanju, na koje ni Bitkoin nije imun, ima direktne veze sa promenom monetarne politike FED-a – marginalnim povećanjem kamatnih stopa i smanjenjem ponude dolara.

Cene imovine indeksirane na septembar 2019 (2019 = 100)

Izvor: Yahoo Finance

Iako je Bitkoin značajan po veličini (danas ~350 milijardi dolara kupovne moći), ostaje mali u poređenju sa globalnom finansijskom imovinom koja se procenjuje između 300 i 400 triliona dolara. Konteksta radi, S&P 500 ima trenutnu tržišnu kapitalizaciju od 30 triliona dolara i uprkos tome što je berza u poslednjih dvanaest meseci pala za "samo" 11.5%, taj pad iznosi skoro 4 triliona dolara nestalog papirnog bogatstva ali čak je i to više od 10 puta veći iznos od sadašnje ukupne kupovne moći Bitkoina. Poređenja radi, ukupni sistemski dug u SAD iznosi 92 triliona dolara, pri čemu samo savezni dug iznosi preko 26 triliona dolara. Tržišna vrednost obveznica u SAD je takođe opala za više triliona dolara u poslednjih dvanaest meseci. Ukratko, ništa nije imuno na dolar sve dok je on dominantna sila, a veličina je bitna, pogotovo kada se uzima u obzir volatilnost.

Dolarska ekonomija je ubedljivo najveći finansijski sistem na svetu. Ne može se osporiti da je dolar primarna globalna valuta finansiranja i da kao takav ostaje valuta koja omogućava daleko najveći deo globalne trgovine. Tamo kuda ide dolar, tamo ide i svet. Ili bolje rečeno, tamo kuda idu Federalne rezerve, tamo ide i svet (barem danas). Ogromne promene koje sprovode Federalne rezerve u upravljanju monetarnom politikom SAD utiču na sva sredstva, ne samo na Bitkoin. Kada Federalne rezerve smanje ponudu dolara i povećaju kamatne stope, sve cene imovine se nalaze pod pritiskom. Likvidna sredstva se obično prodaju prva (najlakše ih je prodati) kako bi se došlo do dolara u pokušaju da se ojačaju bilansi i finansiraju buduća zaduženja po osnovu dužničkih obaveza denominiranih u dolarima. Kratkoročno gledano, Bitkoin bi mogao biti nesrazmerno pogođen zbog svoje relativne veličine i rane faze postojanja, što doprinosi volatilnosti (prema gore i prema dole) ali je pogođena i svaka imovina kojom se trguje za dolare.

Ponuda dolara (količina dolara u opticaju) naspram duga denominiranog u dolarima (u trilionima dolra)

Izvor: Source: Z1 izveštaj FED-a (dug); St. Luis FED (ponuda dolara)

Ova tabela najbolje objašnjava sve što je bitno u vezi sa dolarom i njegovim mahinacijama. Zašto inflacija jednostavno ne odražava povećanje ponude dolara. Zašto Bitkoin može povremeno da opada u kupovnoj moći uprkos sveukupnom štampanju novca (i inflaciji robnih cena). Zašto (kao i uvek) postoji izvesnost da će se količina dolara u opticaju drastično povećati počevši od bilo koje tačke u vremenu. I što je najvažnije, zašto će Bitkoin zameniti dolar.

Danas u američkom kreditnom sistemu postoji približno 92 triliona dolara duga denominiranog u dolarima ali postoji "samo" 9 triliona stvarnih dolara. Uprkos tome što se ponuda novca povećala za skoro 10 puta u odnosu na vreme pre finansijske krize, još uvek za svaki dolar koji je danas u opticaju postoji preko 10 dolara duga denominiranog u dolarima. Samo se dolarima može otplatiti dug denominiranog u dolarima i u ovom kontekstu dug u dolarima obuhvata samo najosnovnije stvari koje se mogu smatrati dugom; bonafide dug sa utvrđenim fiksnim rokom dospeća i fiksnom obavezom, kako je procenio i izvestio FED. Hipoteke, kreditne kartice, studentski dugovi, auto krediti, bankarski dugovi, korporativne obveznice i federalni, državni i lokalni dugovi, itd. Ne obuhvata procene penzionih obaveza bez pokrića ili derivate duga – samo fiksni iznos dolara koji se duguje u određenom trenutku u budućnosti. FED jeste možda masovno povećao ponudu dolara ali svetu i dalje nedostaju dolari i to oni dolari koji se duguju i koji se moraju potraživati u budućnosti radi otplate postojećih dužničkih obaveza.

Previše je duga (dolara koji se duguju u budućnosti) u odnosu na dolare koji stvarno postoje. Kada Federalne rezerve promene svoju monetarnu politiku, kao što su to činile tokom protekle godine, sa ciljem podizanja cene duga denominiranog u dolarima i smanjenja ponude dolara, tržište počinje da shvata neizbežnu aritmetičku činjenicu da sistemu nedostaje mnogo više od samo nekoliko dolara. Tržište u celini počinje grčevito da traži dolare – prodaje imovinu, podiže cene, smanjuje troškove, pa se zadužuje po još većoj ceni. Poseže se za svim mogućim metodama. Ne dolaze svi dugovi na naplatu sutra, daleko od toga, i nisu svi zaduženi; ali u celini, tržište je veoma zaduženo, u odnosu 10:1, i kako se uslovi dolarskog finansiranja pooštravaju, instinkt za nabavkom i gomilanjem više dolara radi finansiranja budućih obaveza uglavnom je jednosmeran. Sve se to dešava relativno istovremeno jer je zapravo uzrokovano delovanjem FED-a koji smanjuje ponudu dolara i povećava troškove refinansiranja obaveza denominiranih u dolarima.

Stopa federalnih fondova (2004-2022)

Ponuda dolara: bazni novac (2021-2022)

Kada FED smanji ponudu dolara i poveća kamatne stope, ne menja se magično iznos duga u sistemu; setimo se samo onih 92 triliona dolara duga denominiranog u dolarima. Umesto toga, sada prosto ima manje dolara za otplatu postojećih dugova i postaje skuplje održavati postojeće nivoe duga. Nužno, nije ni moguće otplatiti sve dugove. Sada, imajući u vidu stepen sistemske zaduženosti, ovo je zapravo slučaj uvek bez obzira na to šta radi FED, ali tržište, individualno i kolektivno, shvata da su veličina problema, kao i njegov tajming, mnogo veći kada kamatne stope rastu i kada se ponuda dolara aktivno smanjuje. FED jeste možda počeo da signalizira svoje planove pre nešto više od godinu dana. Ali, zapravo nije otpočeo sa povećanjem kamatnih stopa sve do marta 2022. godine, niti je otpočeo sa smanjenjem ponude dolara sve do juna 2022. Negde u tom periodu je tajmer na bombi zaista počeo da otkucava.

Ostaće zabeleženo da su Federalne rezerve tokom 2022. godine podizale kamatne stope agresivnije nego ikada od Velike finansijske krize 2008. godine i da su tokom proteklih šest meseci povukle približno 350 milijardi dolara iz finansijskog sistema u odnosu na svoj nedavni vrhunac. Iako se možda radi tek o približno 3.5% svih dolara u opticaju, to je i dalje ogromna količina dolara u apsolutnom iznosu i predstavlja marginalne dolare koji više nisu dostupni za finansiranje obaveza. Kreditni sistem je danas takođe oko 75% veći nego što je bio 2008. godine. Budući da je stvarni odnos dolarskog duga i realnih dolara 10:1, smanjenje ponude dolara ima preveliki uticaj na finansijski sistem u celini. Ali takođe, ne zaboravite da sistemu nedostaje mnogo više od tog jednog dolara. Promena smera jeste bitna ali je najznačajnije to što svet postaje svestan još većeg problema koji je već postojao ali koji se sada nalazi pod svačijom lupom. Možda deluje jednostavno, ali to je poenta. Sve što se dešava – svaka značajna ekonomska promena – može se objasniti količinom dolara koji postoje, količinom duga koji postoji, promenom ponude dolara i promenom troškova finansiranja duga.

Postojanje dužničkog (ili kreditnog) sistema koji je za red veličine veći od količine novca koji zapravo postoji, uzrokuje nekoliko dinamika koje možda nisu odmah intuitivne. Kada Federalne rezerve digitalno stvaraju novac, i dalje postoji mnogo više duga, što sprečava dolar da odmah kolabira u vrednosti. Na kraju, postojanje više dolara dovodi do toga da je kupovna moć svakog dolara manja u budućnosti (i tokom vremena) ali je, s obzirom na svoju veličinu, sam kreditni sistem taj koji čini srž ovih procesa. Dilema koja se sastoji u odnosu između dolarskog duga i ponude dolara (debt-to-dollar dilemma) je ono što kratkoročno podupire vrednost dolara. Obaveze su fiksne u smislu da se duguje fiksni iznos dolara.

Ove obaveze stvaraju veliku trenutnu potražnju za dolarima, a te obaveze polažu pravo na realnu imovinu kao što su automobili, kuće, nekretnine ili učešće u produktivnim kompanijama itd. Na primer, ako ste dugovali 10.000 dolara za svoj automobil i niste mogli da vratite dug, ne samo da biste učinili sve što možete da dođete do dolara; već je i efektivna cena vašeg automobila vezana za iznos duga banci kako bi se namirilo njeno potraživanje. Nije važno koliko je dolara stvoreno, to potraživanje je stvarno i, šire gledano, fiksne dugovne obaveze funkcionalno određuju cenu postojeće imovine u sistemu u kojem dugovna potraživanja masovno premašuju ponudu dolara (a posebno kada postane očigledno da se dugovi ne mogu otplatiti).

Istovremeno, sistemska zaduženost takođe garantuje da će Federalne rezerve morati da štampaju više dolara u budućnosti. Ako to ne bi učinile, kreditni sistem bi se potpuno urušio. Kreiranje više dolara u vreme finansijske krize ili nestabilnosti zapravo je osmišljeno da spreči kolaps kreditnog sistema. Federalne rezerve odgovaraju na potrebu za više dolara radi servisiranja obaveza koje su denominirane u dugu, tako što obezbeđuje više dolara. To se dogodilo 2008. godine, to se dogodilo 2020. godine i to će se dešavati iznova i iznova. Prvo, postojanje više dolara omogućava održavanje postojećih nivoa duga ali onda, sa više dolara u opticaju, zapravo se može stvoriti još više duga. Imajte na umu da su Federalne rezerve povećale ponudu dolara za približno 8 triliona dolara od 2007. godine ali se iznos duga denominiranog u dolarima povećao za 39 triliona dolara u istom periodu. Bilo procentualno, bilo u apsolutnom iznosu, količina dolara se značajno povećala ali se isto tako povećala i količina duga koja je zasenila povećanje ponude dolara. Za svaki odštampani dolar, stvoreno je više duga.

Ponovo, opseg i veličina su važni, posebno iz razloga što samo dolari mogu otplatiti dug denominiran u dolarima. Relativno gledano, da - postoji više dolara, ali postoji daleko više obaveza koje treba finansirati. Svaki dolar vremenom kupuje manje iz razloga što ih je više ali kada god dođe do povlačenja dolara iz sistema, nastaje stvarni problem, posebno za one kojima nedostaje dolara. Međutim, pošto je sistem u celini funkcionalno insolventan, svi su pogođeni – ne samo oni koji su u dugovima. Od toga se ne može pobeći; sve cene imovine su pogođene i sve postaje još volatilnije kada dođe do povlačenja preostale likvidnosti iz finansijskog sistema. To pojedinačno najbolje objašnjava fenomen da sve svakodnevne potrepštine poskupljuju u dolarima, dok cene imovine, uključujući Bitkoin, vaš dom ili berzu, idu u suprotnom smeru.

Dobra koja su najpotrebnija za svakodnevno preživljavanje (hrana, voda, gorivo, struja itd.) ne postaju dostupnija niti lakša za proizvodnju kao rezultat stvaranja novca ili povlačenja novca iz finansijskog sistema. Iako postoji aritmetička posledica problema dolarskog finansiranja duga denominiranog u dolarima, ekonomski mehanizam je izuzetno složen. Ekonomiju SAD-a čini stotine miliona ljudi, povezanih sa lancima snabdevanja koje čine milijarde ljudi, od kojih svaki ima kombinaciju veština ili poslova potrebnih za isporuku najosnovnijih dobara na tržište i čije je vreme u konačnici oskudno, a svima njima su potrebni dolari za koordinaciju svojih ekonomskih aktivnosti. Na kraju krajeva, kratkoročna inflacija robe i usluga, kao i povremene promene cena imovine, objašnjavaju se promenama u ponudi novca, ali fokusiranje samo na mesečne ili godišnje promene cenovnih nivoa bi značilo nemogućnost da se od drveća vidi šuma. To je tek površinski, inicijalni uticaj; svako fokusiranje na kratkoročni period (godinu, dve ili čak deceniju) nužno ne prepoznaje fundamentalniju posledicu u visoko složenom sistemu.

Manipulacija ponudom novca narušava ekonomsku aktivnost; ona narušava sposobnost ljudi da trguju. Ljudi reaguju na cenovne signale i kako ti signali postaju nestabilniji i manje pouzdani, osnovna funkcija valute da koordiniše trgovinu se raspada. Marginalna dobra koja su vam svakodnevno potrebna postaju vrednija u odnosu na sve ostalo, uključujući novac, ali i u odnosu na drugu imovinu koju posedujete, kao što su dom ili drugi dom, automobil ili drugi automobil, a posebno bilo koja finansijska imovina poput deonica ili obveznica. To je razlika između imovine koja je već proizvedena naspram dobara koja se moraju proizvoditi i nabavljati svakodnevno kako bi se čovek održao.

Dobra koja su neophodna za svakodnevni život postaju teža za proizvodnju kada dođe do kvara ekonomskog motora, kada se trgovina teže koordiniše, a problemi uvećavaju u visoko zaduženom i centralizovanom sistemu. Zamislite složenost ekonomskog sistema sa stotinama miliona radnika, koji proizvode dobra i usluge svakog dana, a zatim razmislite o sistemu u kojem bi moglo doći do masovnih neizmirenja obaveza usled nemogućnosti otplate dugova i da li bi te probleme mogla pogoršati centralna banka masivnim uvećanjem i smanjenjem ponude novca u postojanom ali nepredvidivom ritmu. U praksi, novac postaje široko dostupan, kredit postaje bezvredan, a dobra ograničena.

Bitkoin je rešenje za inflaciju

Monetarni sistem FED-a u početku deluje kao začarani krug, nešto što će uvek postojati i nikada se neće završiti. Rolerkoster na koji vas je neko drugi stavio, ali sa kojeg ne možete sići. Ciklusi stvaranja novca, uporna inflacija i finansijska kriza svakih nekoliko godina. Sve postaje skuplje i sve se čini nedostupnijim dok čekate sledeći udarac. Sveukupni osećaj bi se najbolje mogao opisati kao kombinacija iscrpljivanja i gušenja, posebno u vreme kada svet deluje sve nestabilnije, a budućnost neizvesnija više nego ikada. Sve postaje još gore kada se uzrok i posledica ne mogu objasniti; bez prethodnog razumevanja, ljudi su dovedeni u poziciju da ne znaju koje radnje preduzeti, kada će se sve završiti ili da li će se završiti. Bez objašnjenja i bez rešenja problema, vrlo je razumno pretpostaviti da se začarani krug nikada neće okončati.

Činjenica da je Bitkoin istovremeno ultimativno rešenje za dolar i da nije imun na dolar, u potpunosti je u skladu sa prirodom problema. Razumevanje dolara i njegovih izazova, nužno nameće Bitkoin kao bolju alternativu i način na koji se ona može prihvatiti. Bitkoin se takmiči sa dolarom kako bi ga zamenio kao oblik novca koji koordiniše trgovinu i poslovanje. Ako se prihvati da postoje fundamentalni problemi sa dolarom ali da on još uvek koordiniše praktično svu ekonomsku aktivnost onih koji ga koriste, onda može izgledati logično da bilo koja zamena za dolar nije imuna na njegove probleme tokom prelaznog perioda. U akademskom svetu bi možda i bilo moguće da ovo svi istovremeno shvate i donesu svesnu odluku da odbace stari svet, prihvate novi svet i nastave dalje bez ikakvih posledica grehova učinjenih u prošlosti. Dilema je u tome što novac koordiniše trgovinu, a trgovina podrazumeva fizičku proizvodnju i isporuku dobara i usluga u stvarnom svetu, a to je daleko složenije nego što bi profesionalni ekonomisti i akademici mogli sugerisati.

Svet ne može odbaciti loš novac i prihvatiti bolji, kao što pojedinac može odbaciti lošu naviku. To nije tako jednostavno i to je u redu. Dolar i dalje postoji, a Bitkoin ima ukupnu kupovnu moć od približno 0.4% američkog kreditnog sistema, koji je samo po sebi delić – doduše veliki – globalnog finansijskog sistema. Ako FED smanji ponudu dolara i poveća kamatne stope, kupovna moć Bitkoina će se razumljivo privremeno smanjiti u odnosu na dolar, jer se ceo svet i dalje oslanja na dolar, uključujući sve one u dolarskoj ekonomiji koji su počeli da prihvataju Bitkoin. Bitkoin ostaje relativno mali. Takođe je i likvidan, a postoji i vrlo malo dugova denominiranih u Bitkoinu (u relativnom i apsolutnom smislu), što znači da se lako može prodati kako bi se došlo do dolara čija se ponuda smanjuje. Ukratko, istovremeno je moguća i dolarska inflacija i opadanje kupovne moći Bitkoina dok osnova ostaje nepromenjena – da Bitkoin zamenjuje dolar kao bolji oblik novca za koordinaciju trgovine.

Bitkoin ima fundamentalnu vrednost zbog svoje fiksne ponude. To je suština vrednosti: fiksna ponuda bitkoina naspram stalno rastuće ponude dolara. Godine 2007. procenjeno je da je u opticaju bilo 0.9 triliona dolara. Godine 2019. FED je procenio da je taj broj iznosio 3.8 triliona dolara, neposredno pre najnovije monetarne ekspanzije. Danas je procena 8.9 triliona dolara. Dolare stvara FED, a biće stvoreno još više dolara u budućnosti kao neophodnost za finansiranje svih dugova koji su se akumulirali u američkom kreditnom sistemu. Godine 2007. postojalo je nula bitkoina, zato što sam Bitkoin nije postojao. Bitkoin je pokrenut 2009. godine, u velikoj meri baš da bi rešio ovaj konkretan problem. Do 2019. godine, 17.9 miliona bitkoina je bilo u opticaju. Danas je u opticaju 19.2 miliona bitkoina. Preostalih 1.8 miliona će ući u opticaj od danas do približno 2138. godine (sledećih 115 godina). Uvek će postojati samo 21 milion bitkoina i u tome leži prava inovacija bitkoina.

Kada god se nešto dogodi u svetu, a posebno nešto što uzrokuje volatilnost u ceni Bitkoina, uvek se pitam: „Da li je [x] promenilo išta u sposobnosti Bitkoin mreže da verodostojno sprovede svoju fiksnu ponudu?“ Sada, možda je potrebno znanje o tome kako Bitkoin sprovodi svoju fiksnu ponudu (i njenu važnost) kako bi se potom mogao proceniti relativni uticaj nečega na Bitkoin. U tome i jeste poenta. Nedostatak prethodnog razumevanja kako Bitkoin sprovodi svoju fiksnu ponudu ili zašto je ona važna, dovelo bi svakoga u nezgodan položaj da pravilno proceni bilo koji trenutni događaj (ili njegov uticaj) na fundamentalnu vrednost Bitkoina. Svako ko tvrdi da će Bitkoin propasti zbog neuspeha nekoliko privatnih kompanija gotovo sigurno ne razume kako Bitkoin sprovodi svoju fiksnu ponudu ili njene posledice. Takođe, svako ko tvrdi da Bitkoin ne ispunjava svoje obećanje zaštite od inflacije, isto tako ne bi mogao da vam kaže kako Bitkoin sprovodi svoju fiksnu ponudu. Iako se radi o retoričkom pitanju, postavite ga onima koji tvrde da će Bitkoin propasti ili da je propao – kako to Bitkoin verodostojno sprovodi svoju fiksnu ponudu bez potrebe za poverenjem?

Fiksna ponuda je glavna odlika koju Bitkoin pruža u odnosu na sve druge oblike novca. Bitkoin ne zahteva poverenje (trustless), za razliku od dolara koji je sistem zasnovan na poverenju i za korišćenje Bitkoina nije potrebna dozvola (permissionless), dok je dolar u velikoj meri sistem koji zahteva dozvolu. Postoje i druge karakteristike, ali ponuda valute je najosnovnija. Bitkoin kao monetarna mreža za čije korišćenje nisu potrebni dozvola i poverenje imao bi malu ili nikakvu vrednost da te iste osobine nisu neophodne za osiguravanje i sprovođenje fiksne ponude. Ali slično tome, kao sistem, Bitkoin ne bi bio trustless ili permissionless kada matična valuta te mreže ne bi imala fiksnu ponudu. Cela funkcija vrednosti vrti se oko sprovođenja fiksne ponude; to je ono što usklađuje sve druge ekonomske podsticaje i omogućava funkcionisanje celokupnog sistema. Fiksna ponuda je stvar koja je od vrednosti za ceo svet. U tom smislu, njena funkcija se ne sastoji samo u tome da usklađuje sve podsticaje. Ona je ta koja stvara podsticaj. Ona je razlog zašto Bitkoin postoji.

Način na koji Bitkoin sprovodi svoju fiksnu ponudu je inovacija i na fundamenalnom nivou - najvažnije tehničko pitanje koje treba razumeti. U stvari, to je neophodan uslov za istinsko temeljno razumevanje (odozdo prema gore), bez oslanjanja na bilo čiju reč i upravo je to tema radova "Bitkoin, ne blokčejn" i "Nije tačno da Bitkoin nema pokriće". Međutim, pre svega je bitno razumeti zašto je fiksna ponuda važna upravo zato što objašnjava način na koji se ona sprovodi. Možda zvuči kao da se vrtimo u krug ali nije tako. Svako najpre na individualnom nivou mora razumeti zašto je valuta koja se ne može štampati dragocena za svet, a tek onda dolazi red na podsticaje koje daje mreža i mehanizme koji sprovode fiksnu ponudu.

Na primer, tvrdnja da je Bitkoin rešenje za inflaciju. Zašto bi svetu bilo potrebno rešenje za inflaciju? Da li je to problem koji uopšte zahteva rešavanje? Da li bi valuta sa fiksnom ponudom bila odgovor? Rastuće cene svega izražene u dolarima su funkcija sve veće količine novostvorenog novca. Gotovo svi prepoznaju da je to problem. Ljudi traže različita marginalna rešenja za to; neki traže rešenja za zaštitu od inflacije u tradicionalnom smislu ali svi su uglavnom svesni da će kupovna moć dolara na njihovom bankovnom računu vremenom bivati sve manja i da se u skladu sa tim ponašaju, pokušavajući da izbegnu uticaj njegove opadajuće vrednosti. To jeste problem i svako pronalazi najbolji način da se nosi sa simptomima ali to se veoma razlikuje od stvarnog rešavanja problema. U tome leži razlika između tvrdnje da je Bitkoin zaštita od inflacije i tvrdnje da je Bitkoin trajno rešenje za nju, tako da inflacija kao problem više ne postoji.

Bitkoin trajno eliminiše mogućnost stvaranja više novca. Ako je koren inflacije štampanje novca, sprečavanje tog mehanizma je po definiciji odgovor ili rešenje problema. Celom svetu je potreban oblik novca koji se ne može štampati baš iz razloga što se postojeći oblici novca mogu lako štampati. To je potreba, a ne želja. Ali sama potreba za nečim ne čini to stvarnim. Dok su hedževi (zaštite) dizajnirani da zaštite od rizika buduće neizvesnosti, sam rizik nikada nije implicitno moguće spoznati. Percepcija rizika kod Bitkoina i zašto ga mnogi smatraju zaštitom u odnosu na dolar, vezana je za neizvesnost. U kojoj meri je moguće shvatiti da li je, zapravo, ponuda Bitkoina zaista fiksna? U kojoj meri je to rizik ili neizvesnost?

Skeptici, pa čak i oni koji su se zainteresovali, obično prave nekoliko vrsta grešaka: veruju da je nemoguće utvrditi da li Bitkoin ima fiksnu ponudu, prepoznaju da je to moguće shvatiti ali veruju da je njima samima neshvatljivo, ili treće, ne prepoznaju da je to pravo pitanje koje treba postaviti i nikada ga ne razmatraju. U svakoj od ovih situacija, većina onih koji su svesni Bitkoina u najboljem scenariju smatraju da je on prepušten slučajnosti. Međutim, moguće ga je shvatiti jer ima definisanu strukturu i empirijski utemeljene podatke. Moguće ga je dokučiti. Prvi korak je prepoznavanje činjenice da je fiksna ponuda od 21 milion bitkoina oslonac; sledeći je formiranje nekakvog koncepta ili okvira o tome kako se ona sprovodi. Bez toga kao sidra ili putokaza, u moru buke bilo bi nemoguće reći šta je gore ili dole, gde je sever, a gde je jug. Niko ne bi mogao smisleno proceniti da li Bitkoin ima fundamentalnu vrednost niti kako bilo šta, značajno ili ne, utiče na njega bez prethodnog razumevanja jednog (fiksne ponude), a zatim i drugog (načina njenog sprovođenja). Ili implicitno, da li je Bitkoin rizik, zaštita od inflacije ili rešenje za inflaciju.

Propasti kompanija, štampanje novca od strane Federalnih rezervi, smanjenje ponude novca od strane FED-a, inflacija, skok „cene“ Bitkoina, pad „cene“ Bitkoina, senator iz Bostona, itd. Kako iko razumno može odrediti šta je relevantno, a šta ne, u odsustvu definisane referentne tačke na osnovu koje bi se proveravale sve pretpostavke i usled informacija koje se menjaju? To je slično osobi izgubljenoj u šumi ili na moru, bez kompasa za navigaciju i bez Sunca ili zvezde Severnjače koji bi je vodili. Potpuno beznadežna i izgubljena situacija. Postoji vrlo mala šansa da vam se posreći ali to nije pobednička strategija. Pronalaženje odgovora nije ni očigledno ni lako; zahteva trud i nameru. Ali sa tim znanjem, svaka osoba postaje naoružana da preživi sve vremenske uslove – da proceni svaku promenu informacija, da razmotri svaki događaj i odluči kako da reaguje. To svakome daje kontrolu nad sopstvenom sudbinom na način koji inače ne bi bio moguć ili praktičan.

Kupovna moć Bitkoina (logaritamska skala, 2011-2022)

Izvor: Bitbo.io (buybitcoinworldwide.com)

Takođe, ne postoji drugi način. Prihvatanje Bitkoina dešava se sa širenjem znanja, a ne kao rezultat reaktivnih i neinformisanih spekulativnih odluka pojedinaca. Bitkoin ne može biti "utočište" ("flight to safety"), onako kako taj termin često koristi finansijska investitorska zajednica u širokom smislu, ako ga svet ne razume. Iz istog razloga ne može verodostojno biti ni zaštita ili hedž. Možda kockanje, ali ne i zaštita od rizika. Bitkoin fundamentalno nije sredstvo zaštite od dolarske inflacije ili sredstvo za zarađivanje više dolara, mada ga neki ljudi koriste na taj način.

Bitkoin je valuta sa fiksnom ponudom koja je u stanju da omogući svakodnevnu trgovinu na direktnoj i globalnoj osnovi. On se nadmeće sa dolarom. Ako Bitkoin verodostojno sprovede svoju fiksnu ponudu, on je rešenje za dolar i zamenjuje dolar. Ako to ne može, nema i neće imati fundamentalnu vrednost. Ishod je binaran i sposobnost Bitkoina da sprovede svoju fiksnu ponudu je nezavisna od dolara. Ono što je sigurno jeste da će Federalne rezerve od sada pa nadalje stvarati trilione i trilione dolara i to je problem. Nepoznavanje materije ili neulaganje truda ne čini Bitkoin neizvesnim.

Rizik postoji u određenom rasponu. Neizvesnost je donekle neizbežna. U visokim finansijama, govori se o stopi bez rizika (risk-free rate). U finansijskom smislu, ništa zapravo nije bez rizika. Svakako ne državne obveznice i definitivno ne dolar. To što je Bitkoin poznata jednačina u potpunosti je u skladu sa prihvatanjem da ništa nije bez rizika. To ne znači da će svi doći do istog zaključka ili da se stepeni razumevanja ne razlikuju. Osnovni nivo razumevanja se obično formira kroz kombinaciju osnovnog obrazovanja i životnog iskustva iz stvarnog sveta ali se može učvrstiti samo neposrednim posmatranjem i svedočenjem da Bitkoin radi, bez greške i usred haosa nestabilnog sveta, što je zaista jedino moguće kao funkcija vremena.

Bitkoin funkcioniše tako što sprovodi svoju fiksnu ponudu, na osnovi bez poverenja, obrađujući transakcije bez dozvole i nužno bez ikakve centralne koordinacije. Svaka osoba koja to shvati prihvata Bitkoin kao standard vrednosti. On postaje najmanje neizvesna roba na tržištu. U svetu gde ništa nije sigurno, to su smrt, porezi i 21 milion bitkoina. Ne postoji čarobno rešenje za razumevanje Bitkoina niti unapred određena krajnja tačka učenja; to je ono što ga čini teškim. Razumevanje Bitkoina je odvojeno od bilo kog pojedinačnog svetskog događaja ili serije događaja. Umesto toga, zahteva sveobuhvatno znanje i iscrpan rad. Greška je ne početi putovanje iz straha da se neće stići na odredište. Za onoga ko je naoružan znanjem, Bitkoin nije zaštita od inflacije; on je rešenje za nju. Bez prethodnog razumevanja, Bitkoin praktično ne može biti ni jedno ni drugo.

Gradually, Then Suddenly (18). Kraj.

Gde se seti baš čučavca?! xD

2025-07-20T15:31:20Z

In reply to nevent1q…4796
_________________________

Gde se seti baš čučavca?! xD

"Bitcoin je vrijeme na više načina. Njegove jedinice su ...

2025-07-20T15:30:52Z

"Bitcoin je vrijeme na više načina. Njegove jedinice su pohranjeno vrijeme jer su novac, a njegova mreža je vrijeme jer je to decentralizirani sat. Neumorno otkucavanje ovog sata je ono što stvara sva čarobna svojstva Bitcoina. Bez toga bi se Bitcoinov zamršeni ples raspao. Ali s njim, svatko na Zemlji ima pristup nečemu uistinu čudesnom: Čarobnom Internetskom Novcu." - Gigi (nprofile…s2s2)

quoting
naddr1qv…dlgl

Originalni tekst na dvadesetjedan.com.

Autor: Gigi / Prevod na hrvatski: Robi

"Jedan svjetleći sat na nebu

Proglasio da vrijeme nije ni krivo ni ispravno."

-Robert Frost, Upoznat s noći (1928)

"Vrijeme je za nas još uvijek velika misterija. To nije ništa više od koncepta; ne znamo da li uopće postoji..."

-Clifford D. Simak, Shakespearov planet (1976)

Vrijeme je novac, ili se tako barem kaže. Iz toga slijedi da je novac također vrijeme: prikaz kolektivne ekonomske energije koju je pohranilo čovječanstvo. Međutim, veza između vremena i novca je zamršenija nego što bi se na prvi pogled moglo činiti. Ako novac ne zahtijeva vrijeme za stvaranje, on ne funkcionira baš dobro kao novac, ili ne funkcionira dugo. Dublje, kao što ćemo vidjeti, praćenje stvari u informacijskom području uvijek podrazumijeva praćenje vremena.

Čim novac postane digitalni, moramo se dogovoriti oko definicije vremena i u tome leži cijeli problem. Možda mislite da je određivanje vremena jednostavno kao i pogledati na bilo koji sat u blizini, i bili biste u pravu kada su u pitanju svakodnevni zadaci. Ali kada je u pitanju sinkronizacija stanja globalne, suparničke, distribuirane mreže, otkrivanje točnog vremena postaje gotovo nerješiv problem. Kako odrediti vrijeme ako se satovima ne može vjerovati? Kako stvoriti koncept singularnog vremena ako se vaš sustav proteže kroz galaksiju? Kako mjeriti vrijeme u bezvremenskom carstvu? I što je uopće vrijeme?

Da bismo odgovorili na ova pitanja, morat ćemo pobliže pogledati sam koncept vremena i kako Bitcoin stvara svoje vrijeme: vrijeme bloka --- poznatije kao visina bloka. Istražit ćemo zašto je problem mjerenja vremen~~~~a usko povezan s vođenjem evidencije, zašto u decentraliziranom sustavu ne postoji apsolutno vrijeme i kako Bitcoin koristi kauzalnost i nepredvidljivost kako bi izgradio vlastiti osjećaj sadašnjeg trenutka.

Uređaji za mjerenje vremena transformirali su civilizacije više puta. Kao što je Lewis Mumford rekao 1934.: "Sat, a ne parni stroj, ključni je stroj modernog industrijskog doba." Danas, opet je uređaj za mjerenje vremena onaj koji transformira našu civilizaciju: sat, a ne računala, je istinski ključni uređaj modernog informacijskog doba. A taj sat je Bitcoin.

Vođenje uredne evidencije

Neka dijete nauči brojati stvari i tako dobiti pojam broja. Te se stvari, u svrhu brojanja, smatraju sličnima i mogu biti pojedinačni objekti ili skupine.

-David Eugene Smith, Nastava osnovne matematike (1900)

Vrlo široko govoreći, postoje dva načina praćenja stvari: fizički tokeni (žetoni) i vođenje evidencije. Možete izravno koristiti artefakte iz stvarnog svijeta, npr. nekome dati morsku školjku, novčić ili neku drugu opipljivu stvar, ili možete replicirati stanje svijeta tako što ćete zapisati što se dogodilo na komad papira.

Zamislite da ste pastir i želite se pobrinuti da se cijelo vaše stado vrati kući. Na svaku ovcu možete staviti ogrlicu, a čim se ovca vrati kući, jednostavno skinete ogrlicu i objesite je u svoju šupu. Ako imate jednu vješalicu za svaku ogrlicu, znat ćete da se svaka ovca sigurno vratila čim se sve vješalice popune. Naravno, možete ih i prebrojati i voditi evidenciju. Međutim, morat ćete stvoriti novu evidenciju svaki put kada počnete brojati, a također ćete morati paziti da niti jednu ovcu ne prebrojite dvaput (ili ne prebrojite uopće).

Novac je u biti alat za praćenje tko je kome koliko dužan. Općenito govoreći, sve što smo do sada koristili kao novac spada u dvije kategorije: fizički artefakti i informativni popisi. Ili, da koristimo uobičajeniji jezik: žetoni (token) i evidencije (ledger).

Važno je shvatiti inherentnu razliku ovih kategorija, pa dopustite da to eksplicitno istaknem: prva metoda - fizički žeton - izravno predstavlja stanje stvari. Drugi - evidencija - posredno odražava stanje stvari. Svaki od njih ima prednosti i nedostatke. Na primjer, žetoni su fizički i distribuirani; evidencije su informacijske i centralizirane. Žetoni inherentno ne zahtijevaju povjerenje; evidencije zahtijevaju.

U digitalnom području --- bez obzira na to koliko vas gurui marketinga intenzivno pokušavaju uvjeriti u suprotno --- možemo koristiti samo evidencije. To je informatičko područje, a ne fizičko. Čak i ako određenu vrstu informacija nazovete "žetonom“ (tokenom), ona je i dalje savitljiva informacija, zapisana na tvrdom disku ili nekom drugom mediju koji može sadržavati informacije, što ih zapravo čini informatičkim zapisom.

Evidencijska priroda svih digitalnih informacija glavni je uzrok problema dvostruke potrošnje. Informacije nikada izravno ne predstavljaju stanje svijeta. Nadalje, kretanje informacija podrazumijeva kopiranje. Informacija postoji na jednom mjestu, a da biste je "premjestili", morate je kopirati na drugo mjesto i izbrisati na izvoru. Ovaj problem ne postoji u fizičkom području. U fizičkom području, zapravo možemo premjestiti stvari od točke A do točke B. Informatičko područje nema ovo svojstvo. Ako želite "premjestiti" informacije s popisa A na popis B, morate ih kopirati s A na B. Ne postoji drugi način.

Drugi način razmišljanja o tome je u smislu jedinstvenosti. Fizički tokeni su jedinstveni spojevi atoma čije sastavljanje nije lako replicirati. Čista informacija nema ovo svojstvo. Ako možete pročitati informacije, možete ih i savršeno kopirati. Praktično govoreći, proizlazi da su fizički tokeni jedinstveni, a digitalni tokeni nisu. Čak bih tvrdio da je "digitalni token" pogrešan naziv. Token može predstavljati tajnu informaciju, ali nikada neće predstavljati jedinstvenu, singularnu informaciju koja se ne može kopirati.

Ova razlika u svojstvima pokazuje da zaista ne postoji način za "predaju" informacija. Nemoguće je proslijediti digitalni token kao što biste proslijedili fizički jer nikada ne možete biti sigurni je li izvorni vlasnik uništio informacije na svom kraju. Digitalni tokeni, kao i sve informacije, mogu se širiti samo poput ideje.

... ako ti imaš jabuku, i ja imam jabuku, i mi zamijenimo jabuke --- svaki ostanemo sa samo jednom jabukom. Ali ako ti i ja imamo ideju i zamijenimo ideje --- svaki ostanemo s dvije ideje.

-Charles F. Brannan (1949)

Fizički tokeni --- ono što nazivamo "gotovina"--- slobodni su od ove dileme. U stvarnom svijetu, ako mi date novčić, vaš novčić je nestao. Nema čarobnog umnožavanja novčića, a jedini način da mi ga date je da mi ga fizički predate. Zakoni fizike ne dopuštaju vam da ga dvostruko potrošite.

Iako dvostruka potrošnja postoji u nedigitalnom području --- George Parker, prevarant koji je slavno "dvostruko potrošio" Brooklynski most i druge znamenitosti padaju na pamet --- zahtijeva razrađenu obmanu i lakovjerne kupce. U digitalnom području nije tako.

U digitalnom području, budući da uvijek imamo posla samo s informacijama, dvostruka potrošnja je inherentni problem. Kao što znaju svi koji su ikada kopirali datoteku ili koristili copy-and-paste, informacija je nešto što možete savršeno kopirati i nije vezana za medij na kojem se nalazi. Ako imate digitalnu fotografiju, na primjer, možete je kopirati milijun puta, pohraniti neke kopije na USB stick i poslati je tisućama različitih ljudi. Savršene kopije su moguće jer informacije omogućuju besprijekorno ispravljanje pogrešaka, što eliminira degradaciju. I kao vrhunac, nema gotovo nikakve cijene za umnožavanje i nema načina da se odredi koje je bio original.

Opet: kada su informacije u pitanju, kopiranje je sve što postoji. Jednostavno ne postoji način da se digitalne informacije premjeste od točke A do točke B. Informacije se uvijek kopiraju od A do B, a ako je proces kopiranja bio uspješan, originalna kopija A se briše. Zbog toga je problem dvostruke potrošnje tako kompliciran. U odsustvu središnjeg autoriteta, ne postoji način da se bilo što premjesti od A do B na način koji ne uključuje povjerenje. Uvijek morate vjerovati da će izvornik biti izbrisan. Prirodna nuspojava je da je, kada su u pitanju digitalne informacije, nemoguće reći koliko kopija postoji i gdje bi te kopije mogle biti.

Zbog toga, korištenje digitalnih "tokena" kao novca ne može i nikada neće funkcionirati. Budući da tokeni svoju pouzdanost deriviraju iz toga što ih je teško reproducirati, kao rezultat njihove jedinstvene fizičke konstrukcije, ova kvaliteta nestaje u digitalnom području. U digitalnom području, tokenima se ne može vjerovati. Kao rezultat prirode intrinzičnih svojstava informacija, jedini održivi format za digitalni novac nije token već evidencija --- što nas dovodi do problema vremena.

Tokeni su bezvremenski, evidencije nisu

Jer ono što se vidi je prolazno, a nevidljivo je vječno

-Pavao iz Tarsa, Korinćanima 4,18b

Kada su u pitanju fizički tokeni, vrijeme transakcije nije važno. Novčiće ili imate u džepu, ili ih nemate; možete ih potrošiti ili ne možete. Jednostavan čin posjedovanja jedini je preduvjet za trošenje. Za ostalo se brinu zakoni prirode. U tom smislu, fizički tokeni su bezvremenski i nisu bazirani na povjerenju.

Kada je riječ o evidencijama, fizički posjed pada u vodu. Tko god ima kontrolu nad evidencijom, mora se pobrinuti da stvari budu u redu. Ono što inače osiguravaju zakoni fizike, a to je da ne možete trošiti novac koji nemate i ne možete trošiti novac koji ste već potrošili, mora se provoditi po ljudskim pravilima. Upravo ta pravila uređuju uredan rad i održavanje evidencije, a ne zakoni fizike.

Prelazak sa zakona fizike na pravila koja je stvorio čovjek je srž problema. Pravila koja je stvorio čovjek mogu se savijati i kršiti, zakoni fizike ne toliko. Na primjer, ne možete jednostavno "izmisliti" fizički zlatnik. Morate ga iskopati iz zemlje. Možete, međutim, apsolutno izmisliti zlatnik na papiru. Da biste to učinili, jednostavno dodate unos u evidenciju i date si nekoliko novčića. Ili, u slučaju središnjih banaka, jednostavno dodajte nekoliko bilijuna s nekoliko pritisaka na tipke na računalu. (Otkačeni financijski ljudi to zovu "rehipotekacija", "bankarstvo s frakcionalnim rezervama" ili "kvantitativno ublažavanje" --- ali nemojte da vas to zavara, sve je isto: izmišljanje novca.)

Da bi evidencije i oni koji njima manipuliraju bili pošteni, potrebne su redovite, neovisne revizije. Mogućnost obračuna svakog pojedinog unosa u evidenciju nije luksuz. Revizori moraju biti u mogućnosti pregledavati knjige --- unatrag u vrijeme --- kako bi knjige bile poštene i funkcionirale. Bez pouzdanih vremenskih oznaka, provjera interne konzistentnosti knjige je nemoguća. Neophodan je mehanizam za uspostavljanje nedvosmislenog reda.

Bez apsolutnog osjećaja za vrijeme, ne postoji način da imamo definiran redoslijed transakcija. A bez definiranog redoslijeda transakcija, pravila evidncije se ne mogu poštivati. Kako inače možete biti sigurni koliko novca zapravo imate? Kako inače možete biti sigurni da su stvari u redu?

Razlika između tokena i evidencija naglašava potrebu za praćenjem vremena. U fizičkom području, kovanice su bezvremenski artefakti koji se mogu razmjenjivati bez nadzora. U digitalnom području, žigosanje novčića zahtijeva žigosanje vremena.

Centraliziranje žigosanja novčića

Vrijeme: izvrstan graver ili brisalo.

-Yahia Lababidi (r. 1973)

Uobičajeni način rješavanja problema dvostruke potrošnje --- problem osiguravanja da se digitalni prijenos dogodi samo jednom --- je imati središnji popis transakcija. Nakon što imate središnji popis transakcija, imate jednu knjigu koja može djelovati kao jedini izvor istine. Rješavanje problema dvostruke potrošnje jednostavno je kao da prođete kroz popis i provjerite je li sve ispravno. Ovako PayPal, Venmo, Alipay i sve banke ovoga svijeta --- uključujući središnje banke --- rješavaju problem dvostruke potrošnje: putem središnjeg tijela.

Problem je naravno što primatelj plaćanja ne može provjeriti da jedan od vlasnika nije duplo potrošio novčić. Uobičajeno rješenje je uvesti pouzdano središnje tijelo, ili kovnicu, koja provjerava svaku transakciju na dvostruku potrošnju. [...] Problem s ovim rješenjem je u tome što sudbina cijelog novčanog sustava ovisi o tvrtki koja vodi kovnicu, a svaka transakcija mora prolaziti kroz njih, kao i kroz banku.

-Satoshi Nakamoto (2009)

Vrijedi istaknuti da Satoshi nije uspio postignuti da se informacije ne mogu kopirati. Svaki dio bitcoina --- njegov izvorni kod, evidencija, vaš privatni ključ --- može se kopirati. Sve se to može duplicirati i mijenjati. Međutim, Satoshi je uspio izgraditi sustav koji kopije koje krše pravila čini kompletno i potpuno beskorisnima. Bitcoin mreža izvodi zamršen ples kako bi odlučila koje su kopije validne, a koje nisu, a upravo taj ples unosi dragocjenost u digitalno carstvo. I kao kod svakog plesa, potrebna je temporalna mjerna palica koja diktira ritam.

Čak i centralizirana evidencija može riješiti problem dvostruke potrošnje samo ako ima dosljedan način praćenja vremena. Uvijek treba znati tko je kome koliko dao i, najvažnije: kada. U području informacija ne postoji žigosanje novčića bez žigosanja vremena.

Mora se naglasiti da je nemogućnost povezivanja događaja s točkama u vremenu u distribuiranim sustavima bila neriješeni problem koji je onemogućio da decentralizirana evidencija ikad bude moguća sve dok Satoshi Nakamoto nije izumio rješenje.

-Gregory Trubetskoy (2018)

Decentralizirano vrijeme

Vrijeme donosi sve stvari.

-Eshil (525. pr. - 456. pr. Kr.)

Vrijeme i red imaju vrlo intiman odnos. Kao što je Leslie Lamport istaknuo u svom radu iz 1978. „Vrijeme, satovi i poredak događaja u distribuiranom sustavu“: "Koncept vremena je temelj za naš način razmišljanja. Izveden je iz temeljnijeg koncepta redoslijeda u kojem se događaji događaju." U nedostatku središnje točke koordinacije, naizgled intuitivni pojmovi "prije", "poslije" i "istovremeno" se raspadaju. Lamportovim riječima: "koncept 'događanja prije' definira nepromjenjivi djelomični poredak događaja u distribuiranom višeprocesnom sustavu."

Drugačije rečeno: Tko bi trebao biti zadužen za vrijeme ako nije dopušteno postavljanje nekoga na čelo? Kako možete imati pouzdani sat ako ne postoji središnji referentni okvir?

Možda mislite da je rješavanje ovog problema jednostavno jer svatko može koristiti samo svoj sat. Ovo funkcionira samo ako je sat svima točan i, što je još važnije, svi igraju pošteno. U suprotstavljenom sustavu oslanjanje na pojedinačne satove bila bi katastrofa. I, zbog relativnosti, ne funkcionira dosljedno u svemiru.

Kao misaoni eksperiment, zamislite kako biste mogli prevariti sustav kada bi svatko bio zadužen za vođenje vremena za sebe. Mogli biste se pretvarati da je transakcija koju sada šaljete zapravo od jučer --- iz nekog razloga je samo odgođena --- na taj način i dalje biste imali sav novac koji ste danas potrošili. Zbog asinkrone komunikacije koja je svojstvena svakom decentraliziranom sustavu, ovaj scenarij je više od teorijskog misaonog eksperimenta. Poruke doista kasne, vremenske oznake su netočne, a zahvaljujući relativističkim efektima i prirodnom ograničenju brzine našeg svemira, sve je samo ne lako razlučiti poredak stvari bez središnjeg autoriteta ili promatrača.

Tko je tamo? Kuc kuc.

-Asinkrona šala

Kako bismo bolje ilustrirali nerješivost problema, pogledajmo konkretan primjer. Zamislite da i vi i vaš poslovni partner imate pristup bankovnom računu vaše tvrtke. Poslujete po cijelom svijetu, pa vam je bankovni račun u Švicarskoj. U New Yorku ste, a poslovni partner u Sydneyu. Za vas je 3. siječnja, a vi uživate u prekrasnoj nedjeljnoj večeri u svom hotelu. Za njega je već ponedjeljak ujutro, pa odlučuje kupiti doručak debitnom karticom vašeg zajedničkog bankovnog računa. Cijena je 27 dolara. Dostupni saldo je 615 dolara. Lokalno vrijeme je 8:21 ujutro.

Istodobno ćete svoj boravak platiti drugom debitnom karticom povezanom s istim bankovnim računom. Cijena je 599 dolara. Dostupni saldo je 615 dolara. Lokalno vrijeme je 17:21.

Tako dolazi do toga da --- u točno istom trenutku --- obojica povučete karticu. Što se događa? (Dragi fizičari, oprostite što koristim "isti trenutak" --- zanemarit ćemo relativističke efekte i činjenicu da za sada ne postoji apsolutno vrijeme u našem svemiru. Također ćemo zanemariti da koncept sinkronih događaja stvarno ne postoji. Bitcoin je dovoljno već dovoljno kompliciran takav kakav jest!).

Središnja evidencija vaše banke vjerojatno će primiti jednu transakciju prije druge, tako da će jedan od vas imati sreće, a drugi ne toliko. Ako transakcije stignu u istom *trenutku* --- recimo u istoj milisekundi --- banka bi morala odlučiti tko će potrošiti novac.

E sad, što bi se dogodilo da nema banke? Tko odlučuje tko je prvi provukao karticu? Što ako ne koordinirate samo vas dvoje, već stotine ili čak tisuće ljudi? Što ako ne vjerujete tim ljudima? Što ako neki od tih ljudi pokušavaju izvesti prevaru, npr. vraćajući satove unatrag tako da izgleda kao da su novac potrošili nekoliko minuta ranije?

Alat koji se odnosi na vrijeme potreban je za uspostavljanje kanonskog reda i provedbu jedinstvene povijesti u odsutnosti središnjeg koordinatora.

-Giacomo Zucco, Otkrivamo Bitcoin (2019)

Upravo je ovaj problem razlog zašto su svi prethodni pokušaji digitalne gotovine zahtijevali centralizirani registar. Uvijek ste morali vjerovati nekome da ispravno identificira redoslijed stvari. Za održavanje vremena bila je potrebna centralizirana stranka.

Bitcoin rješava ovaj problem ponovnim izmišljanjem samog vremena. On kaže ne sekundama i kaže da blokovima.

Mjerimo vrijeme, blok po blok

"Slava vremena je smiriti svađene kraljeve,

razotkriti laž i iznijeti istinu na vidjelo,

utisnuti pečat vremena u ostarjele stvari,

probuditi jutro i stražariti noć,

učiniti nepravdu krivcu dok ne ispravi;"

-William Shakespeare, Silovanje Lucrece (1594)

Svi satovi se oslanjaju na periodične procese, nešto što bismo mogli nazvati "otkucajem". Poznato kuckanje djedovog sata u biti je isto kao i molekularno-atomsko zujanje naših modernih kvarcnih i cezijevih satova. Nešto se ljulja --- ili oscilira --- i mi jednostavno brojimo te zamahe dok se ne zbroje u minutu ili sekundu.

Za velike satove s njihalom, ove ljuljačke su dugačke i lako vidljive. Za manje i specijaliziranije satove potrebna je posebna oprema. Frekvencija sata --- koliko često otkucava --- ovisi o njegovom slučaju upotrebe.

Većina satova ima fiksnu frekvenciju. Uostalom, želimo točno znati vrijeme. Postoje, međutim, satovi koji imaju promjenjivu frekvenciju. Metronom, na primjer, ima promjenjivu frekvenciju koju možete postaviti prije nego što počnete otkucavati. Dok metronom održava konstantan tempo nakon što je postavljen, vrijeme Bitcoina varira za svaki tik jer je njegov unutarnji mehanizam vjerojatnost. Svrha je, međutim, ista: održati glazbu živom kako bi se ples mogao nastaviti.

*prvi blok (6 dana)

**vremenske oznake između blokova mogu pokazati negativnu deltu

Činjenica da je Bitcoin sat skrivena je na površni pogled. Doista, Satoshi ističe da Bitcoinova mreža kao cjelina djeluje kao sat, ili, njegovim riječima: distribuirani poslužitelj vremenske oznake.

U ovom radu predlažemo rješenje problema dvostruke potrošnje korištenjem peer-to-peer distribuiranog poslužitelja vremenske oznake za generiranje računskog dokaza o kronološkom redoslijedu transakcija.

-Satoshi Nakamoto (2009)

Da je vremenski žig bio temeljni problem kojega je trebalo riješiti, također je očito ispitivanjem reference na kraju manifesta o Bitcoinu. Od ukupno osam referenci, tri se odnose na vremensko označavanje:

Kako vremenski označiti digitalni dokument - S. Haber, W.S. Stornetta (1991.)

Poboljšanje učinkovitosti i pouzdanosti digitalnog vremenskog žigosanja - D. Bayer, S. Haber, W.S. Stornetta (1992.)

Dizajn sigurne usluge vremenskog žiga s minimalnim zahtjevima povjerenja od strane H. Massiasa, X.S. Avila i J.-J. Quisquater (svibanj 1999.)

Kao što su Haber i Stornetta istaknuli 1991., digitalno vremensko žigosanje odnosi se na računalno praktične postupke koji korisniku --- ili protivniku, što se toga tiče --- datiranje unatrag ili unaprijed, čine neizvedivim. Za razliku od fizičkih dokumenata, digitalne dokumente je lako mijenjati, a promjena ne ostavlja nužno nikakve znakove na samom fizičkom mediju. U digitalnom području krivotvorine i manipulacije mogu biti savršene.

Savitljiva priroda informacija razlog je što je vremensko žigosanje digitalnih dokumenata detaljno razrađeni i sofisticirani proces. Naivna rješenja ne prolaze. Uzmimo, na primjer, tekstualni dokument. Ne možete jednostavno dodati datum na kraj dokumenta jer bi svi --- uključujući i vas --- mogli jednostavno promijeniti datum u budućnosti. Također, mogli biste izmisliti bilo koji datum.

Vrijeme je kauzalni lanac

U ekstremnom pogledu, svijet se može promatrati samo kao veze, ništa drugo.

-Tim Berners-Lee, Weaving the Web (1999)

Određivanje datuma je opći problem, čak i u nedigitalnom području. Ono što je u svijetu otmica poznato kao “autentifikacija putem novina” opće je rješenje problema proizvoljnih vremenskih oznaka.

Ovo funkcionira jer je novine teško lažirati i lako ih je provjeriti. Teško ih je lažirati jer se današnja naslovnica odnosi na jučerašnje događaje, događaje koje otmičar nije mogao predvidjeti da bi slika bila stara tjednima. Po proksiju ovih događaja, slika je dokaz da je taoc bio još živ na dan izlaska novina.

Ova metoda ističe jedan od ključnih pojmova kada je u pitanju vrijeme: kauzalnost (uzročnost). Strelica vremena opisuje uzročnu vezu događaja. Nema uzročnosti, nema vremena. Kauzalnost je također razlog zašto su kriptografske hash funkcije tako ključne kada su u pitanju dokumenti s vremenskim žigom u kibernetičkom prostoru: one uvode uzročnu vezu. Budući da je praktički nemoguće stvoriti valjani kriptografski hash bez odgovarajućeg dokumenta na prvom mjestu, uvodi se uzročna veza između dokumenta i hasha: dotični podaci su postojali prije, a hash je generiran kasnije. Drugim riječima: bez računalne ireverzibilnosti jednosmjernih funkcija ne bi bilo kauzalnosti u kibernetičkom prostoru.

S ovim kauzalnim gradivnim blokom na mjestu, može se smisliti sheme koje stvaraju lanac događaja, uzročno-posljedično povezujući A s B i C i tako dalje. U tom smislu, sigurni digitalni vremenski žig pomiče nas iz bezvremenskog mjesta u eteru u područje digitalne povijesti.

Kauzalnost fiksira događaje u vremenu. Ako je neki događaj definiran određenim ranijim događajima i definira određene naknadne događaje, tada je događaj sigurno uklješten na svoje mjesto u povijesti.

-Bayer, Haber, Stornetta (1992)

Podrazumijeva se da je kauzalnost od najveće važnosti kada su u pitanju ekonomski proračuni. A budući da evidencija nije ništa drugo nego utjelovljenje ekonomskih proračuna više sudionika koji surađuju, kauzalnost je bitna za svaku evidenciju.

Potreban nam je sustav kako bi se sudionici dogovorili o jedinstvenoj povijesti […]. Rješenje koje predlažemo počinje s poslužiteljem vremenske oznake.

-Satoshi Nakamoto (2009)

Fascinantno je da su svi dijelovi slagalice zbog kojih Bitcoin funkcionira ranije već postojali. Već 1991. Haber i Stornetta uveli su dvije sheme zbog kojih je “teško ili nemoguće proizvesti lažne vremenske oznake”. Prva se oslanja na treću stranu od povjerenja; druga, razrađenija shema “distribuiranog povjerenja” ne. Autori su čak identificirali inherentne probleme povjerenja u kauzalni lanac događaja i ono što bi bilo potrebno za ponovno pisanje povijesti. Po njihovim riječima, "jedina moguća prevara je priprema lažnog lanca vremenskih oznaka, dovoljno dugog da iscrpi i najsumnjivijeg izazivača kojeg čovjek očekuje." Sličan vektor napada danas postoji u Bitcoinu, u obliku 51% napada (više o tome u kasnijem poglavlju).

Godinu dana kasnije, Bayer, Haber i Stornetta su nadogradili svoj prethodni rad i predložili korištenje stabala umjesto jednostavnih povezanih popisa za povezivanje događaja. Ono što danas poznajemo kao Merkle Trees jednostavno su učinkovite strukture podataka za determinističko stvaranje hasha iz više raspršenih brojeva. Za vremensko označavanje, to znači da možete učinkovito grupirati više događaja u jednu "kvačicu". U istom radu, autori predlažu da bi se model distribuiranog povjerenja uveden 1991. mogao poboljšati provođenjem ponavljajućeg "svjetskog prvenstva" kako bi se odredio jedan "pobjednik" koji naširoko objavljuje rezultirajući hash negdje javno, poput novina. Zvuči poznato?

Kao što ćemo vidjeti, pokazalo se da su novine također izvrstan način razmišljanja o drugom sastojku vremena: nepredvidljivosti.

Uzročnost i nepredvidljivost

Vrijeme nije stvarnost [hupostasis], već koncept [noêma] ili mjera [metron]…

-Antifon, O istini (3. stoljeće n.e.)

Iako je kauzalnost bitna, ona sama nije dovoljna. Također nam je potrebna nepredvidljivost da bi vrijeme teklo. U fizičkom području promatramo prirodne procese kako bismo opisali tijek vremena. Uočavamo opći porast entropije i to nazivamo strelicom vremena. Iako se čini da su zakoni prirode u većini slučajeva nesvjesni u pogledu smjera ove strelice, neke stvari se, praktično govoreći, ne mogu poništiti. Ne možete odmutititi jaje, kako kažu.

Slično, funkcije povećanja entropije potrebne su za uspostavljanje strelice vremena u digitalnom području. Baš kao što je praktički nemoguće odmutititi jaje, praktički je nemoguće dešifrirati SHA256 hash ili kriptografski potpis.

Bez ovog povećanja entropije, mogli bismo ići naprijed i nazad u vremenu htjeli-ne htjeli. Slijed Fibonaccijevih brojeva, na primjer, je kauzalan, ali ne i entropijski. Svaki broj u nizu uzrokuju dva broja koja su bila prije njega. U tom smislu, to je kauzalni lanac. Međutim, nije korisno za određivanje vremena, jer je niz potpuno predvidljiv. Isto kao što otmičar ne može jednostavno stati ispred kalendara koji pokazuje današnji datum, ne možemo koristiti predvidljive procese kao dokaz vremena. Uvijek se moramo osloniti na nešto što se ne može unaprijed predvidjeti, poput naslovne stranice današnjih novina.

Bitcoin se oslanja na dva izvora nepredvidljivosti: transakcije i dokaz o radu (proof-of-work). Baš kao što nitko ne može predvidjeti kako će izgledati sutrašnje novine, nitko ne može predvidjeti kako će izgledati sljedeći Bitcoinov blok. Ne možete predvidjeti koje će transakcije biti uključene, jer ne možete predvidjeti koje će se transakcije emitirati u budućnosti. I, što je još važnije, ne možete predvidjeti tko će pronaći rješenje za trenutnu zagonetku dokazivanja rada i kakvo će to rješenje biti.

Međutim, za razliku od novina otmičara, dokaz o radu izravno je fizički povezan s onim što se direktno dogodilo. To nije samo zapis događaja — to je sam događaj. Vjerojatnostna izravnost dokaza rada uklanja povjerenje iz jednadžbe. Jedini način da pronađete valjani dokaz o radu je puno nagađanja, a za samo jedno nagađanje potrebno je malo vremena. Vjerojatnostni zbroj ovih nagađanja je ono što izgrađuje vremenski lanac koji čini Bitcoin.

Koristeći kauzalnost hash lanaca i nepredvidljivost dokaza o radu, Bitcoin mreža pruža mehanizam za uspostavljanje neosporne povijesti događaja kojima smo svjedočili. Bez kauzalnosti, nemoguće je razdvojiti ono što je bilo prije i ono što je došlo poslije. Bez nepredvidljivosti, kauzalnost je besmislena.

Ono što svaki otmičar intuitivno shvaća, izričito su istaknuli Bayer, Haber i Stornetta 1992. godine: „Da bi se utvrdilo da je dokument nastao nakon određenog trenutka, potrebno je prijaviti događaje koji se nisu mogli predvidjeti prije nego što su se dogodili."

Upravo je kombinacija kauzalnosti i nepredvidljivosti ono što omogućuje stvaranje umjetnog "sada" u inače bezvremenskom digitalnom području. Kao što Bayer, Haber i Stornetta ističu u svom radu iz 1991.: „slijed klijenata koji traže vremenske oznake i hasheve koje predaju ne mogu se znati unaprijed. Dakle, ako uključimo bitove iz prethodnog niza zahtjeva klijenta u potpisani certifikat, tada znamo da se vremenska oznaka pojavila nakon ovih zahtjeva. […] No, zahtjev za uključivanjem bitova iz prethodnih dokumenata u certifikat također se može koristiti za rješavanje problema ograničenja vremena u drugom smjeru, jer tvrtka za vremensko žigosanje ne može izdavati kasnije certifikate osim ako ne raspolaže aktualnim zahtjevom .”

Svi dijelovi slagalice već su postojali. Ono što je Satoshi uspio je spojiti ih na način da iz jednadžbe ukloni "tvrtku s vremenskim žigom".

Dokaz vremena

"Causa latet: vis est notissima.

Uzrok je skriven, ali rezultat je poznat."

-Ovidije, Metamorfoze, IV. 287 (8. god.)

Rekapitulirajmo: da bismo koristili novac u digitalnom području, moramo se osloniti na evidencije. Da bi evidencije bile pouzdane, potreban je nedvosmislen red. Za uspostavljanje reda potrebne su vremenske oznake. Stoga, ako želimo u digitalnom području imati novac koji ne zahtijeva povjerenje, moramo ukloniti sve entitete koji stvaraju i upravljaju vremenskim oznakama i svaki pojedinačni entitet koji je zadužen za samo vrijeme.

Bio je potreban genije kao što je Satoshi Nakamoto da bi pronašao rješenje: “Da bismo implementirali distribuirani poslužitelj vremenske oznake na ravnopravnoj osnovi, morat ćemo koristiti sustav dokazivanja rada sličan Hashcashu Adama Backa.”

Moramo koristiti sustav dokazivanja rada (proof-of-work) jer nam treba nešto što je izvorno u digitalnom području. Nakon što shvatite da je digitalno područje informatičke (računalne) prirode, očit je zaključak da je računanje sve što imamo. Ako je vaš svijet napravljen od podataka, manipulacija podacima je sve što postoji.

Proof-of-work funkcionira u ravnopravnom okruženju jer se ne bazira na povjerenju, a ne bazira se na povjerenju jer je odvojen od svih vanjskih ulaza — kao što su očitanja satova (ili novina, u onom slučaju). Oslanja se na jednu i samo jednu stvar: računanje zahtijeva rad, a u našem svemiru rad zahtijeva energiju i vrijeme.

Premošćivanje vremena

"Znam da mi radi.

Dok prelazimo most — zapaljeni most —

Sa plamenom iza nas,

Mi prednjačimo.

Ti i ja smo, dušo, protiv svijeta."

-Kate Bush, Gorući most (1985)

Bez dokaza o radu uvijek bismo naišli na problem proročice jer su fizičko i informacijsko područje vječno nepovezani. Oznake na vašem popisu ovaca nisu vaše ovce, karta nije teritorij, a sve što je napisano u jučerašnjim novinama nije nužno ono što se dogodilo u stvarnom svijetu. Na isti način, samo zato što koristite sat iz stvarnog svijeta za zapisivanje vremenske oznake ne znači da je to zapravo vrijeme.

Jednostavno rečeno, jednostavno ne postoji način za osigurati da podaci vjerno predstavljaju stvarnost, osim ako je stvarnost u pitanju inherentna samim podacima. Briljantna stvar kod Bitcoin-ovog dokaza o radu s varijabilnom zahtjevnošću je to što on stvara vlastitu stvarnost, zajedno sa svojim prostorom i vremenom.

Dokaz o radu pruža izravnu vezu između digitalnog i fizičkog područja. Drugim riječima, to je jedina veza koja se može uspostaviti na način koji ne zahtijeva povjerenje. Sve ostalo će se uvijek oslanjati na vanjske inpute.

Zahtjevnost rudarenja novog Bitcoinovog bloka je prilagođena kako bi se osiguralo da tanka nit između Bitcoinovog vremena i našeg vremena ostane netaknuta. Poput sata, zahtjevnost rudarenja se prilagođava svakih 2016 blokova. Cilj ove prilagodbe je zadržati prosječno vrijeme od deset minuta između blokova. Upravo tih deset minuta održava stabilnu vezu između fizičkog i informacijskog područja. Posljedično, potreban je osjećaj za ljudsko vrijeme da bi se podesili otkucaji Bitcoin sata. Prilagodba koja bi se isključivo temeljila na blokovima ne bi funkcionirala jer bi bila potpuno odvojena od našeg ljudskog svijeta, a cijela svrha prilagodbe je spriječiti nas domišljate ljude u pronalaženju blokova prebrzo (ili presporo).

Kao što nam je Einstein pokazao, vrijeme nije statična stvar. Ne postoji takva stvar kao univerzalno vrijeme na koje bismo se mogli osloniti. Vrijeme je relativno, a istovremenost ne postoji. Zbog ove činjenice same po sebi sve su vremenske oznake — posebno na velikim udaljenostima - inherentno nepouzdane, čak i bez suprotstavljnih aktera. (Usput, zbog toga se vremenske oznake GPS satelita moraju stalno prilagođavati).

Za Bitcoin, činjenica da su naše ljudske vremenske oznake neprecizne nije previše važna. Također, nije važno što uopće nemamo apsolutni referentni okvir. Oni samo moraju biti dovoljno precizni da izračunaju donekle pouzdan prosjek kroz 2016 blokova. Kako bismo to zajamčili, vremenska oznaka "mesnog prostora" bloka prihvaća se samo ako ispunjava dva kriterija:

Vremenska oznaka mora biti veća od srednje vremenske oznake prethodnih 11 blokova.

Vremenska oznaka mora biti manja od vremena prilagođenog mreži plus dva sata. ("Vrijeme prilagođeno mreži" jednostavno je medijan vremenskih oznaka koje vraćaju svi čvorovi povezani s vama).

Drugim riječima, prilagodba zahtjevnosti odnosi se na održavanje konstantnog vremena, a ne na stalnu razinu sigurnosti, težine ili potrošnje energije. Ovo je genijalno jer dobar novac mora koštati u vremenu, a ne energiji. Samo povezivanje novca s energijom nije dovoljno da proizvede apsolutnu dragocjenost, jer bi nam svako poboljšanje u proizvodnji energije omogućilo stvaranje više novca. Vrijeme je jedino čega nikada nećemo moći napraviti više. To je ultimativni resurs, kako ističe Julian Simon. To Bitcoin čini konačno ograničenim oblikom novca jer je njegovo izdavanje izravno povezano s konačno ograničenim resursom našeg svemira: vremenom.

Prilagodba zahtjevnosti je ključna jer bi bez nje unutarnji sat Bitcoina imao tendenciju ići sve brže kako se sve više rudara pridruži mreži ili se poboljšava učinkovitost uređaja za rudarenje. Brzo bismo naletjeli na problem koordinacije kojega Bitcoin namjerava riješiti. Čim vrijeme bloka padne ispod određenog praga, recimo, 50 milisekundi, bilo bi nemoguće dogovoriti se o zajedničkom stanju, čak ni u teoriji. Svjetlosti je potrebno oko 66 milisekundi da dođe s jedne strane Zemlje na drugu. Stoga, čak i da su naša računala i ruteri savršeni, vratili bismo se na početak: s obzirom na dva događaja, bilo bi nemoguće reći koji se događaj dogodio prije, a koji poslije. Bez povremenih prilagodbi bitcoina, naišli bismo na beznadni pokušaj rješavanja problema koordinacije brže od brzine svjetlosti. Vrijeme je također u korijenu problema kriptografske nestabilnosti, koji je opisan u poglavlju 1. Kriptografija funkcionira zbog asimetrije vremena: potrebno je kratko vrijeme da se izgradi kriptografski zid i dugo vrijeme da se probije — osim ako nemate ključ.

Stoga, u nekom smislu, dokaz o radu — i prilagodba zahtjevnosti koja ide uz to — umjetno usporava vrijeme, barem iz perspektive Bitcoin mreže. Drugim riječima: Bitcoin tjera njegov unutarnji ritam čija niska frekvencija omogućuje dovoljno međuspremnika za kašnjenje komunikacije između kolega. Svakih 2016 blokova interni Bitcoinov sat se prilagođava tako da će se — u prosjeku — samo svakih 10 minuta pronaći jedan važeći blok.

Iz vanjske perspektive, Bitcoin usmjerava kaotični nered globalno emitiranih asinkronih poruka u paralelni svemir, ograničen vlastitim pravilima i vlastitim osjećajem za prostor i vrijeme. Transakcije u mempoolu su bezvremenske sa stajališta Bitcoinove mreže. Tek kada je transakcija uključena u važeći blok, dodjeljuje joj se vrijeme: broj bloka u kojeg je uključena.

*BitCoin v0.01 ALPHA (2009)

Teško je prenaglasiti koliko je ovo elegantno rješenje. Nakon što ste u mogućnosti stvoriti vlastitu definiciju vremena, trivijalno je dešifrirati ono što je bilo prije i što je došlo poslije. Zauzvrat, dogovaranje o tome što se dogodilo, kojim redoslijedom i, posljedično, tko kome što duguje, također postaje trivijalno.

Prilagodba zahtjevnosti osigurava da su otkucaji unutarnjeg Bitcoinovog metronoma donekle konstantni. Ono je dirigent Bitcoinovog orkestra. To je ono što glazbu održava živom.

Ali zašto se uopće možemo osloniti na posao? Odgovor je trostruk. Možemo se osloniti na njega zato jer računanje zahtijeva rad, posao zahtijeva vrijeme, a posao o kojem je riječ — pogađanje slučajnih brojeva — ne može se obaviti učinkovito.

Probabilističko vrijeme

Vrijeme se neprestano račva prema nebrojenim budućnostima.

-Jorge Luis Borges, Vrt staza koje se račvaju (1941)

Pronalaženje važećeg nonca za Bitcoin blok je igra pogađanja. To je vrlo slično bacanju kocke, bacanju novčića ili vrtenju ruleta. Vi, u biti, pokušavate pronaći izvanastronomski veliki slučajni broj. Nema napretka u pronalaženju rješenja. Ili pogodite jackpot, ili ne.

Svaki put kad bacite novčić, šansa da će se pojaviti glava ili pismo je 50% — čak i ako ste ga prije bacili dvadeset puta, a svaki put bi se okrenuo na glavu. Slično tome, svaki put kada čekate da dođe novi bitcoin blok, šansa da će ga se naći ove sekunde je ~0,16%. Nije važno kada je zadnji blok pronađen. Približno vrijeme čekanja za sljedeći blok uvijek je isto: ~10 minuta.

Iz toga proizlazi da je svaki pojedinačni otkucaj ovog sata nepredvidljiv. U odnosu na naše ljudske satove, čini se da je ovaj sat spontan i neprecizan. To je nebitno, kako ističe Gregory Trubetskoy: „Nije važno što je ovaj sat neprecizan. Važno je da je to isti sat za sve i da se stanje lanca može nedvosmisleno vezati za otkucaje ovog sata.” Bitcoinov sat može biti vjerojatnost, ali nije iluzoran.

"Vrijeme je iluzija,

vrijeme za gablec dvostruko više."

-Douglas Adams (1979)

Sadašnji trenutak, međutim, apsolutno može biti iluzija u Bitcoinu. Budući da u mreži nema središnjeg autoriteta, mogu se pojaviti čudne situacije. Iako je malo vjerojatno, moguće je da se u isto vrijeme pronađe valjani blok (opet: isprika svim fizičarima), zbog čega će sat otkucavati naprijed na dva različita mjesta odjednom. Međutim, budući da će se dva različita bloka vrlo vjerojatno razlikovati po svom sadržaju, sadržavat će dvije različite povijesti, obje jednako valjane.

To je poznato kao podjela lanca i prirodni je proces Nakamotovog konsenzusa. Poput jata ptica koje se nakratko podijeli na dva dijela samo da bi se ponovo spojilo, čvorovi na Bitcoin mreži će se na kraju nakon nekog vremena konvergirati u zajedničku povijest, zahvaljujući vjerojatnosti nagađanja.

Nakamotov konsenzus jednostavno navodi da se ispravna povijest može pronaći u najdužem lancu, tj. lancu s najvećim brojem dokaza o radu ugrađenim u njega. Dakle, ako imamo dvije povijesti A i B, neki rudari će pokušati graditi na povijesti A, drugi će pokušati graditi na povijesti B. Čim jedan od njih pronađe sljedeći valjani blok, druga grupa je programirana da prihvati to da su bili na krivoj strani povijesti i da prijeđu na najteži lanac — lanac koji, po definiciji, predstavlja ono što se zapravo dogodilo. U Bitcoinu povijest uistinu pišu pobjednici.

Primatelj plaćanja treba dokaz da se u vrijeme svake transakcije većina čvorova složila da je to prva primljena. […] Kada postoji više dvostruko potrošenih verzija iste transakcije, jedna i samo jedna će postati važeća. Primatelj plaćanja mora pričekati jedan sat ili više prije nego što povjeruje da je isplata valjana. Mreža će do tada riješiti sve moguće utrke dvostruke potrošnje.

-Satoshi Nakamoto (2009)

U ovoj jednostavnoj izjavi leži tajna problema distribuirane koordinacije. Tako je Satoshi riješio problem "istovremenog plaćanja" s kojim su se naši fiktivni poslovni partneri ranije susreli. Riješio je to jednom zauvijek, prokleti bili relativistički efekti!

Zbog ove vjerojatnosti Bitcoinovog sata, sadašnji trenutak — ono što nazivamo vrhom lanca — uvijek je neizvjestan. Prošlost — blokovi zakopani ispod vrha lanca — sve je izvjesnija.

Što je potrebno temeljitije razumijevanje, to se mora ići dalje u prošlost.

Gordon Clark, Kršćanski pogled na ljude i stvari, str. 58. (1951)

Posljedično, Bitcoinov sat bi se mogao s vremena na vrijeme premotati, za neke kolege, za otkucaj ili dva. Ako se dogodi da vaš vrh lanca — sadašnji trenutak — izgubi od konkurentskog vrha lanca, vaš će se sat prvo premotati unatrag, a zatim skočiti naprijed, nadjačavajući zadnjih nekoliko otkucaja za koje ste mislili da su već povijest. Ako je vaš sat vjerojatnost, to mora biti i vaše razumijevanje prošlosti.

"Tik-tak tik-tak tik — koliko je sati?

Tik-tak tik-tak... završava na c619.

Jeste li sigurni da je ovo u redu? Jesmo li vjerojatno zakasnili?

Apsoluti nisu bitni: prije devet dolazi osam.

Sat nije točan; ponekad ide obrnuto.

Točno vrijeme podrazumijeva centar; to je korijen ove kletve!

Ipak, ovaj sat nastavlja otkucavati, tak-tak i tik-tak,

nema profita od varanja; samo tik-tak i sljedeći blok."

Smiješna mala rima o Bitcoinu i vremenu (2020)

Zaključak

Vrijeme je još uvijek jedna od velikih misterija u fizici, ona koja dovodi u pitanje samu definiciju što je fizika.

-Jorge Cham i Daniel Whiteson: Nemamo pojma: Vodič kroz nepoznati svemir, str. 117 – 118 (2017)

Praćenje stvari u informacijskom području podrazumijeva praćenje slijeda događaja, što zauzvrat zahtijeva praćenje vremena. Praćenje vremena zahtijeva dogovor o "sada"—trenutku u vremenu koji vječno povezuje ustaljenu prošlost s neizvjesnom budućnošću. U Bitcoinu, ovo "sada" je vrh najdužeg lanca dokazivanja rada.

Za strukturu vremena bitna su dva gradivna elementa: uzročne veze i nepredvidljivi događaji. Uzročne veze su potrebne za definiranje prošlosti, a nepredvidljivi događaji potrebni su za izgradnju budućnosti. Ako bi slijed događaja bio predvidljiv, bilo bi moguće preskočiti naprijed. Ako pojedinačni koraci niza nisu povezani, bilo bi trivijalno promijeniti prošlost. Zbog njegovog unutarnjeg osjećaja za vrijeme, ludo je teško prevariti Bitcoin. Trebalo bi prepraviti prošlost ili predvidjeti budućnost. Bitcoinov vremenski lanac sprječava oboje.

Gledanje Bitcoina kroz leću vremena trebalo bi jasno pokazati da “blockchain” — struktura podataka koja uzročno povezuje više događaja zajedno — nije glavna inovacija. To čak i nije nova ideja, kao što je vidljivo proučavanjem literature o vremenskim oznakama prošlosti.

Blockchain je lanac blokova.

-Peter Todd

Ono što je nova ideja — ono što je Satoshi shvatio — je kako se samostalno dogovoriti o povijesti događaja bez središnje koordinacije. Pronašao je način za implementaciju decentralizirane sheme vremenskog žiga koja (a) ne zahtijeva tvrtku ili poslužitelj s vremenskim žigom, (b) ne zahtijeva novine ili bilo koji drugi fizički medij kao dokaz i (c) može zadržati otkucaje manje-više konstantnima, čak i kada se radi u okruženju sa sve bržim radnim taktom CPU-a.

Mjerenje vremena zahtijeva kauzalnost, nepredvidljivost i koordinaciju. U Bitcoinu, kauzalnost je osigurana jednosmjernim funkcijama: kriptografskim hash funkcijama i digitalnim potpisima koji su u srži protokola. Nepredvidljivost osiguravaju i zagonetka o dokazu rada kao i interakcija s drugim kolegama: ne možete unaprijed znati što drugi rade i ne možete unaprijed znati koje će biti rješenje zagonetke dokaza o radu. Koordinacija je omogućena prilagodbom zahtjevnosti, čarobnim začinom koji povezuje Bitcoinovo vrijeme s našim. Bez ovog mosta između fizičkog i informacijskog područja, bilo bi nemoguće dogovoriti se o vremenu oslanjajući se samo na podatke.

Bitcoin je vrijeme na više načina. Njegove jedinice su pohranjeno vrijeme jer su novac, a njegova mreža je vrijeme jer je to decentralizirani sat. Neumorno otkucavanje ovog sata je ono što stvara sva čarobna svojstva Bitcoina. Bez toga bi se Bitcoinov zamršeni ples raspao. Ali s njim, svatko na Zemlji ima pristup nečemu uistinu čudesnom: Čarobnom Internetskom Novcu.

https://vukajlija.com/cucavac

2025-07-20T13:46:58Z

In reply to nevent1q…xg82
_________________________

https://vukajlija.com/cucavac

"Vajt ponovo to objašnjava činjenicom da neki ljudi ...

2025-06-22T21:23:59Z

"Vajt ponovo to objašnjava činjenicom da neki ljudi posjeduju Bitcoin ne samo kako bi trgovali sa njim, već i iz nekih drugih razloga: jer su zaljubljenici u nove tehnologije, veliki protivnici države i državnog novca, pa posjedovanje Bitcoin- a za njih predstavlja posebno zadovoljstvo itd. Ovakvi razlozi mogu da spriječe srozavanje vrijednost Bitcoina."

nostr:naddr1qvzqqqr4gupzp068cx0p2akuys8csumkx623se5yynvynkrr5de2hn7l3npay4emqqxnzde4xqmryv348q6nyd3sgnezvd

"Izvanredna stvar kod Bitkoina nije njegova uzlazna putanja ...

2025-06-22T17:08:08Z

"Izvanredna stvar kod Bitkoina nije njegova uzlazna putanja vrednosti, brzina usvajanja, brzina kojom se probija u mejnstrim. Sve to dolazi s vremenom i niko ne upravlja procesom, brzinom ili smerom promena. Glavna spoznaja koju sam tada doživeo je i dalje na mestu. Ono što je divno kod Bitkoina je to što uopšte postoji."

quoting
naddr1qv…uu2g

31.12.2016

Originalni tekst na fee.org / Autor: Džefri. A. Taker

Koncept je dokazan, uprkos svakom kritičaru. Novac nikada neće biti isti.

Bila je druga nedelja februara 2013. godine kada sam prvi put izneo javno mišljenje da je Bitkoin prava stvar. Dolarski kurs je bio 25 USD, na putu ka još jednom usponu i krahu kao što je bio obrazac prethodne dve godine.

Upravo sam se vratio sa konferencije gde su me neki Bitkoineri okruživali i na silu me hranili potrebnim informacijama. Trebalo je da prođu još dva meseca kako bih dovoljno proniknuo u njega i bio u stanju da napišem članak. Ali u tim ranim danima je čak i prevazilaženje sumnjičavosti bilo dovoljno da se suočite sa lavinom negodovanja.

Sve do današnjeg dana se nisam nikada našao pod takvom paljbom kritika. Prezir, podsmeh, ogorčenje, gađenje – sve sam to video na svom "zidu", sve je bilo vrlo lično i izuzetno zapaljivo. Bilo je to moje prvo iskustvo sa osećajem da je ceo svet protiv vas (iluzija za čije stvaranje su društvene mreže specijalizovane).

Pa ipak, u potpunosti sam razumeo zašto. Analizirao sam radove o Bitkoinu još od 2009. godine, a ni sam nisam verovao u njega.

Novac ni za šta?

Kako se može stvoriti novac iz kompjuterskog koda? To mi je delovalo apsurdno, tehno verzija alhemije. Novac je morao da proizađe iz dobara korišćenih u trampi – to je dokazao Karl Menger. Ako je Bitkoin imao vrednost, to je morala biti greška, rezultat veštog marketinga, kao i kod svake Ponzijeve šeme. Kao i mnogi posmatrači u to vreme (a nije ih bilo mnogo), nisam imao pojma o sistemu plaćanja koji leži u njegovoj osnovi (blokčejnu) ili o složenoj istoriji pokušaja i promašaja koji su doveli do njegovog stvaranja 2008. godine. Pročitao sam originalni „beli papir“, ali sam jedva razumeo jezik.

Dakle, da, odbacio sam ga.

Bitkoin nije bilo briga za moju teoriju

Gručo Marks je jednom rekao: „Kome ćeš verovati, meni ili svojim očima?“

Nakon što sam nabavio Bitkoin i počeo da ga koristim, morao sam da se suočim sa nečim što je postalo izuzetno važno u mom intelektualnom životu. Morao sam da prepoznam realnost nečega što moj um nije mogao da objasni. O novcu, njegovoj istoriji i teoriji, pisao sam još od koledža. Mislio sam da sve znam. Sada se pojavila ova stvar koja je srušila svo moje razumevanje. Kome verovati, sebi ili svojim očima?

Konačno sam odlučio da verujem svojim očima. Tržište je nadmudrilo moju stručnost. Bilo je to veoma ponizno iskustvo za mene i naučilo me je lekciji za koju se nadam da je nikada neću zaboraviti. Nikada ne dozvolite da budete toliko sigurni u sopstvena uverenja da propustite da pogledate oko sebe i izađete izvan ustaljenih okvira kako biste se suočili sa stvarnošću koja preispituje vaše znanje. To je hajekijanska poenta, ali ona koju intelektualci često zanemaruju.

Prvo javno pisanje

"Kako Bitkoin navršava sedam godina postojanja i ponovo se kreće oko kursa od 1 BTC za 1.000 dolara, odlučio sam da se osvrnem na svoje prvo javno pisanje na tu temu (1. april 2013), samo da bih ponovo doživeo tu lekciju. I, usput, sve pohvale Maksu Bordersu (tadašnjem uredniku FEE-a) i Lorensu Ridu (predsedniku FEE-a) što su se usudili da objave ovaj tekst koji je prkosio svakoj konvencionalnoj mudrosti. Bili su spremni da rizikuju sa ovim člankom koji je verovatno bio prvi veliki članak na uspostavljenom slobodnom tržištu mišljenja koji je tvrdio: ovo je stvarno i važno."

Kada se osvrnem nazad, najvažniju poentu sam stavio na sam početak:

"Razumevanje Bitkoina zahteva da shvatimo granice naše sposobnosti da zamislimo budućnosti koju nam tržište može stvoriti.

Pre trideset godina, na primer, da je neko rekao da će elektronski tekst – brojke koje lete kroz vazduh i sleću u personalizovane sandučiće koje svi imamo i koje nesmetano proveravamo u bilo koje doba dana ili noći – na kraju istisnuti tradicionalnu poštu, možda biste rekli da je to nemoguće.

Na kraju krajeva, čak ni Džetsonovi nisu imali e-poštu. Elroj je kući donosio papirne ceduljice koje mu je dala učiteljica. Ipak, elektronska pošta je u velikoj meri potisnula klasičnu poštu, baš kao što tekstualne (privatne) poruke, društvene mreže, pa čak i digitalna glasovna pošta putem VoIP-a zamenjuju tradicionalni telefon.

Ispostavilo se da je budućnost zaista teško zamisliti, naročito kada su se preduzetnici specijalizovali da nas iznenađuju inovacijama. Tržišta uvek nadmašuju čak i najmaštovitije sanjare, a svakako su mudrija od pametnjakovića koji uporno govori: to i to ne može da se desi.

Ista je situacija i danas. Šta ako bih sugerisao da bi digitalni novac na kraju mogao zameniti državni papirni novac?"

Zatim sam prošao kroz razloge koji su doveli do mog preobraćenja. Glavni razlog je bilo shvatanje da je Bitkoin reprodukovao ključnu osobinu novca koju nijedan prethodni pokušaj digitalnog novca nije postigao: retkost. Algoritam je dodelio imovinska prava jedinicama o kojima govorimo. U tom trenutku, to mi je bilo dovoljno da spoznam da bi mogao da postane novac. Bilo mi je potrebno još godinu dana da razaznam njegovo idejno poreklo i još pola godine da steknem sposobnost da inteligentno objasnim zašto je Bitkoin uopšte dobio vrednost.

Moj prvi članak se završio:

"Moguće je da će Bitkoin propasti. Možda je ovo samo prva generacija. Možda će hiljade ljudi izgubiti sav svoj novac u ovom prvom krugu. Ali dolazi li digitalizacija novca? Apsolutno. Hoće li uvek biti skeptika? Apsolutno. Ali u ovom slučaju, oni nisu glavni. Tržišta će raditi po svome, gradeći budućnost bez obzira da li je odobravamo i da li je u potpunosti razumemo ili ne. Budućnost se neće zaustaviti."

I ipak, cena nije bitna

Kao i mnogi posmatrači, podlegao sam ludilu cenovnog kursa, misleći da veća cena potvrđuje moju privrženost, dok je niža cena izazivala sumnje. U sebi sam počeo da navijam za Bitkoin bum i tačno predvideo prvi proboj cene iznad 1000 dolara (decembar 2013.), ali ne uspevši da predvidim krah koji je usledio.

Kada se osvrnem natrag, trebalo je da ostanem fokusiran na svoju glavnu temu koji me je i pokrenula na ovo putovanje. Izvanredna stvar kod Bitkoina nije njegova uzlazna putanja vrednosti, brzina usvajanja, brzina kojom se probija u mejnstrim. Sve to dolazi s vremenom i niko ne upravlja procesom, brzinom ili smerom promena. Glavna spoznaja koju sam tada doživeo je i dalje na mestu. Ono što je divno kod Bitkoina je to što uopšte postoji.

Novac za digitalno doba i to bez države: koncept je dokazan. To je ono što je važno. Tehnologija je poznata. Radi. Predstavlja put za reformisanje svetskih monetarnih i pravnih sistema. Ukazuje na svetlu budućnost.

Još je divnije kada razmislimo o slavnom načinu na koji je Bitkoin nadmašio stručnjake, uključujući i mene. I upravo zato toliko obožavam tržišne sile. Njima niko ne upravlja. Niko ih ne može konstantno nadmudrivati. Tržišta nas drže poniznima. Neprestano nas podsećaju da čak i najoštroumniji i najpronicljiviji posmatrač može biti iznenađen, čak i šokiran.

Sviđa mi se što živim u svetu u kome budućnost ne samo da je nepoznata, već i nedokučiva. Ovo će uvek biti istina i zato u konačnici niko neće preuzeti kontrolu nad njom.

To je lekcija kojoj nas uči neverovatno iskustvo sa Bitkoinom.

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1750515685048/

2025-06-21T16:20:16Z

In reply to naddr1qq…zdhq
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1750515685048/

"Bitkoineri su HODLeri. Oni štede. Oni gomilaju. Okrenuli su ...

2025-06-21T16:19:52Z

"Bitkoineri su HODLeri. Oni štede. Oni gomilaju. Okrenuli su se protiv potrošnje u korist štednje. Vidim to svuda oko sebe. Mladi ljudi koji su uložili u Bitkoin odbijaju luksuznu potrošnju. Nemaju automobile. Voze bicikl i pešače. Ne troše mnogo na večere. Žive od jeftinih namirnica. Znaju da sve što potroše danas umanjuje njihov kapacitet za potrošnju, investiranje i izgradnju bogatstva u budućnosti."

quoting
naddr1qv…qsq0

06.12.2017

Originalni tekst na fee.org / Autor: Džefri A. Taker

Internet sleng ih naziva HODLeri, ljudi koji se drže svog Bitkoina i odbijaju da ga potroše. Umesto toga, stalno proveravaju svoje aplikacije za novčanike, osećajući se bogatijima iz dana u dan dok odlažu potrošnju. Mnogi od ovih tek stasalih milionera žive kao siromasi. Sreo sam mnoge od njih: širom SAD-a, u Izraelu, u Brazilu. Oni veruju da svaki potrošeni dolar danas, vredi dva dolara koja neće zaraditi za nekoliko meseci. Verovatno su u pravu.

Bitkoin prolazi kroz istorijsku deflaciju što jednostavno znači da njegova vrednost raste u odnosu na robu i usluge koje može da kupi. Ovo je u suprotnosti sa inflacijom kod koje vrednost i kupovna moć valute opadaju. Inflacija podstiče potrošnju – bolje je rešiti se novca dok više vredi. Deflacija podstiče štednju – bolje je čuvati novac kako bi se vaše bogatstvo vremenom uvećavalo.

Tako da nema ničeg sebičnog, čudnog ili neobičnog u držanju imovine kojoj raste vrednost. Bilo bi iracionalno postupati drugačije. Takođe nema ničeg čudnog ni u mahnitom trošenju tokom inflacije. Naša očekivanja od budućnosti određuju ono što radimo danas u svakom aspektu života, a posebno u monetarnoj ekonomiji.

Kakva lova!

Ova tendencija da se čuva umesto da se troši dovodi do nove tvrdnje. Bitkoin, kažu, nije zaista održivo sredstvo razmene. Ne možete kupiti sendvič njime. Malo ljudi je plaćeno u njemu. Usvajanje u maloprodajnom sektoru je sporo. Ukupna tržišna kapitalizacija iznosi 219 milijardi dolara, a ipak obim trgovanja ni približno to ne odražava.

I istina je da ga većina ljudi sa mnogo novca samo drži. Džejms Mekintoš, pišući za Vol Strit Džurnal, sumira zaključak: "Postao je sredstvo koje libertarijanci gomilaju koje služi za kockanje hordama spekulatora privučenim divljim oscilacijama njegove cene."

Upravo gledam ukupnu tržišnu kapitalizaciju celog sektora kriptoimovine: približava se iznosu od 400 milijardi dolara. To je, uzgred rečeno, više od tržišne kapitalizacije JP Morgana. Ta vrednost se nalazi u privatnim rukama, vrednost koja raste neverovatnom brzinom. Porasla je 1000% u 2017. godini, a mnogi ljudi predviđaju puno veći rast u 2018.

Implikacije

Prema staroj kejnzijanskoj teoriji, ekonomski rast pokreće potrošnja, a ne štednja, pa svako ko gomila novac "ispod dušeka" koči napredak. Štediše su neprijatelji. "Svaki takav pokušaj da se smanjenjem potrošnje više štedi, uticaće na prihode", napisao je Dž. M. Kejns, "tako da pokušaj nužno sam sebe pobija." On je popularizovao ono što je postalo poznato kao "Paradoks štedljivosti".

Trebalo bi da bude kontraintuitivno. Mislite da je štednja za budućnost dobra stvar. Ups, vi štednjom štetite drugima, a dugoročno gledano, štetite i sebi. Trebalo bi da trošite, čak i da se zadužujete da biste trošili.

Ali ponekad je "kontraintuitivno" jednostavno pogrešno. Takav je slučaj i ovde. Ne postoji nikakav paradoks. Intuicija je ispravna. Štedljivost je dobra stvar, kako na individualnom nivou, tako i za celo društvo. Uzdržavanje od potrošnje je neophodan preduslov za štednju. Štednja nikada nije štetna. Istina je da je beskonačna štednja besmislena, ali to ne funkcioniše tako.

Uvek štedite za nešto. Štednja se uvek završava nekim oblikom potrošnje. Ono što je još važnije za ekonomski rast, štednja je preduslov za investicije. Investicije su ono što proširuje složenost strukture proizvodnje. To dovodi do zapošljavanja, proširenja podele rada i konačnog rasta bogatstva.

Razmotrimo klasičan primer Robinsona Krusoa na ostrvu. Svakog dana je napolju loveći ribu da bi preživeo. Pošto uvek koristi štap za pecanje, on nema vremena da napravi mrežu. Međutim, u jednom trenutku je shvatio da će mu mreža omogućiti veći ulov. Da bi dobio na vremenu, mora da prestane sa pecanjem. Tako da je uštedeo onoliko ribe koliko mu je potrebno za nekoliko dana bez pecanja kako bi mogao da napravi mrežu. Ta mreža mu omogućava da uveća svoj ulov 10 puta. Uzdržavanje od današnje potrošnje radi većeg ukupnog bogatstva kasnije je ono što omogućava napredak.

Pljačkaška politika

Kada je pogrešna (kejnzijanska) teorija uzela maha tridesetih godina prošlog veka, postala je nacionalna politika da se podstiče potrošnja umesto štednje. Zlato je konfiskovano od ljudi. Verovalo se da će državna potrošnja pokrenuti ekonomiju kako bi se nadomestila sposobnost ili spremnost ljudi da troše. Sam zlatni standard je uništen kako bi se izgradio inflatorni monetarni sistem – tako da novac u budućnosti vredi manje nego danas, čime bi se motivisala želja za trošenjem.

Ova celokupna politika postala je katastrofalna za ekonomski rast. Nakon Drugog svetskog rata, SAD su doživele ogromnu ekspanziju kao rezultat štednje koja se dešavala tokom Depresije i Rata, a sve to uprkos (a ne zbog) federalne politike.

Nakon početnog ubrzanog ekonomskog rasta, Federalne rezerve su započele svoj inflatorni put. Stopa lične štednje dostigla je vrhunac od 15% ali su štediše bile zatečene opakom hiperinflacijom koja ih je pogodila kasnih sedamdesetih, pljačkajući ušteđevinu koja je građena prethodne dve decenije. Nije iznenađujuće: lična štednja je sve više opadala, prihodi su stagnirali, a ekonomski rast je postajao sve teži. U naše vreme inflacija je popravljena ali se sada suočavamo sa kamatnim stopama koje su blizu nule, što takođe šteti štednji.
<iframe src="https://fred.stlouisfed.org/graph/graph-landing.php?g=1JJG4&width=670&height=475" scrolling="no" frameborder="0" style="overflow:hidden; width:670px; height:525px;" allowTransparency="true" loading="lazy"></iframe>
Kao što možete videti na grafikonu, ekonomska kriza iz 2008. godine traumatizovala je generaciju do te mere da su ljudi počeli da štede po mnogo višim stopama. Poverenje u sistem više ne postoji. Upravo u ovom trenutku je nastao Bitkoin i stvorio nešto što je zaista suprotno dolaru: valutu dizajniranu da joj vrednost raste tokom vremena.

Mnoge metafore koje okružuju Bitkoin preuzete su iz starog zlatnog standarda. Govorimo o rudarenju, na primer, kao i dokazu o radu (zamislite rudare u famerkama koji ispiraju zlato u potoku ili kopaju pijucima u planinama). Kao i kod zlata, postoji ograničenje u količini koja se može stvoriti. I postoji više nivoa standarda za određivanje autentičnosti i istine u računovodstvu. Na neki način, Bitkoin je izmišljen da bude ultimativna anti-kejnzijanska monetarna praksa.

Živela štedljivost!

Sada vidimo rezultate. Bitkoineri su HODLeri. Oni štede. Oni gomilaju. Okrenuli su se protiv potrošnje u korist štednje. Vidim to svuda oko sebe. Mladi ljudi koji su uložili u Bitkoin odbijaju luksuznu potrošnju. Nemaju automobile. Voze bicikl i pešače. Ne troše mnogo na večere. Žive od jeftinih namirnica. Znaju da sve što potroše danas umanjuje njihov kapacitet za potrošnju, investiranje i izgradnju bogatstva u budućnosti.

Toliko o "Paradoksu štedljivosti". Kod Bitkoina se radi o "Vrlini štedljivosti". Stručnjaci mogu da ga osuđuju po ceo dan. Bitkoin nije briga. Štaviše, nije vam potrebna ekonomska teorija da biste ovo razumeli. Samo treba da pratite novac.

Ako ikada očajavate zbog budućnosti, samo razmislite koliko se kapitala trenutno gradi u kripto sektoru. Doći će vreme, možda za pet do petnaest godina, kada će sva ova odložena potrošnja biti oslobođena u svetsku ekonomiju u vidu realnog kapitala radi izgradnje bogatstva i prosperiteta. I razmislite takođe: ovo se ne odnosi na jednu ekonomiju ili na jednu naciju. Radi se o celom svetu, kapitalu i prosperitetu bez granica.

Stručnjaci mogu besneti koliko hoće. Tehnologiju nije briga.

"U vreme kada ljudi ne mogu da se uhvate ni za šta stabilno ...

2025-06-20T20:45:02Z

"U vreme kada ljudi ne mogu da se uhvate ni za šta stabilno i od poverenja, kompjuterske nule i jedinice koje ne mogu da iznevere imaju cenu. Otud bitkoin. Toliko jednostavno."

quoting
naddr1qv…h3e4

Originalni tekst na linkedin.com / Autor: Vladimir Vučković

Neuporedivo je više ekonomista koji kritikuju bitkoin nego onih koji ga podržavaju. Pogledajte samo šta kažu dva poznata ekonomska nobelovca: "zlo" (Krugman) i "treba ga zabraniti" (Stiglitz).

Ako bismo po strukama gledali ko je za i protiv bitkoina, uveren sam da bi ekonomisti bili najmanje "za". A oni su ti koji su, po prirodi stvari, najupućeniji u valute i finansije.

Jedno moguće tumačenje je da ekonomisti najbolje znaju i da je bitkoin stvarno bez veze.

Drugo tumačenje bi bilo da ekonomisti ne razumeju bitkoin i ne žele da ga shvate/prihvate.

Mislim da je drugo tumačenje tačno, a probaću da objasnim.

a. Bitkoin je inženjerska novotarija i nisu ga predložili/stvorili ekonomisti, bar ne ovi savremeni.

Zbog toga: - Ekonomisti su ljubomorni - Ekonomisti ne razumeju arhitekturu bitkoina i ne žele da ulože napor da ga razumeju (ima u tome i nipodaštavajućeg odnosa prema inženjerima, "banderašima") - Kako vreme protiče i bitkoin je sve prihvaćeniji, pa i skuplji, raste bes zbog toga što su ispali glupi u društvu.

b. Ekonomisti su naučeni da sredstva plaćanja kreiraju centralne banke i da je privatni sektor u ovom delu inferioran.

Zaboravlja se da je državni monopol nad novcem novija stvar i da postoji tek 100-200 godina. Rezultati ovog monopola su ponekad katastrofalni, a vide se u gubitku vrednosti zvaničnog novca. Ne može se, dakle, apriori, privatnim aktivama oduzimati pravo da budu sredstvo plaćanja.

c. Najpoznatiji ekonomisti funkcionišu u sistemu koji bitkoin može da ugrozi.

Smatralo se (danas već manje) da bitkoin može da ugrozi tradicionalno bankarstvo i finansijski sistem kakav poznajemo. Ekonomisti se na ovaj ili onaj način, direktno ili indirektno, napajaju iz ovog sistema - radeći u njemu ili za njega. Podsvesno ili svesno, imaju strah da im bitkoin "udara na kašiku".

d. Ekonomisti ne veruju decentralizovanom i nekontrolisanom. Kod bitkoina nema državne intervencije, a ekonomisti su naučili da država treba da se meša, bar malo. Ne iznenađuje što se kao intelektualni očevi bitkoina pominju Hajek i Fridman.

Nije problem razmatrati domete bitkoina, glupo je negirati bilo kakvu vrednost bitkoina. Ako je glavni argument da on nema unutrašnju (intrističnu, pravu) vrednost, onda ne bi trebalo da postoji ni novac centralnih banaka. I zvanični državni novac se, kao bitkoin, zasniva na dogovoru i poverenju, a ne, kao nekad, zamenljivosti u zlato.

U vreme kada ljudi ne mogu da se uhvate ni za šta stabilno i od poverenja, kompjuterske nule i jedinice koje ne mogu da iznevere imaju cenu. Otud bitkoin. Toliko jednostavno.

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1750451266686/

2025-06-20T20:44:43Z

In reply to naddr1qq…stsh
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1750451266686/

Ovaj tekst iz 2014. godine poznatog američkog libertarijanca i ...

2025-06-16T15:51:57Z

Ovaj tekst iz 2014. godine poznatog američkog libertarijanca i zagovornika Austrijske ekonomske škole Džefrija A. Takera sam odavno čitao i sinoć nakon ponovnog čitanja preveo. Na sajtu fee. org je napisao puno tekstova o Bitkoinu ali mi je ovaj možda i najbolji.

"Bitkoin je i sistem plaćanja i novac. Sistem plaćanja je izvor vrednosti, dok obračunska jedinica samo izražava tu vrednost u smislu cene. Jedinstvo novca i plaćanja je njegova najneobičnija karakteristika i ona koju je većina komentatora imala poteškoća da shvati.

...

Protokol je postavio sebi zadatak da poveže funkciju valute sa sistemom plaćanja. Te dve stvari su potpuno međusobno povezane u samoj strukturi koda. Ova veza je ono što čini Bitkoin drugačijim od bilo koje postojeće nacionalne valute i, zaista, bilo koje valute u istoriji."

quoting
naddr1qv…3gu4

27.08.2014

Originalni tekst na fee.org / Autor: Džefri A. Taker

Oni koji se koriste delom Mizesa da bi osporili Bitkoin trebalo bi ponovo da razmisle.

Mnogi ljudi koji nikada nisu koristili Bitkoin posmatraju ga sa zbunjenošću. Zašto ovaj magični internet novac uopšte ima bilo kakvu vrednost? To je samo nekakva kompjuterska stvar koju je neko izmislio.

Uzmite u obzir kritike zlatoljubaca, koji su decenijama gurali ideju da čvrst novac mora biti podržan nečim stvarnim, čvrstim i vrednim samim po sebi.

Bitkoin ne ispunjava te uslove, zar ne?

Možda ipak ispunjava. Pogledajmo detaljnije.

Bitkoin se prvi put pojavio pre skoro šest godina kao mogući konkurent nacionalnom novcu kojim upravlja država. Beli papir Satošija Nakamota objavljen je 31. oktobra 2008. godine. Struktura i jezik ovog rada poslali su poruku: Ova valuta je za kompjuterske tehničare, a ne za ekonomiste niti za političke komentatore. Domet ovog rada je bio ograničen; početnici koji su ga čitali bili su zbunjeni.

Ali nedostatak interesovanja nije sprečio istoriju da ide napred. Dva meseca kasnije, oni koji su obraćali pažnju videli su pojavu Genesis bloka, prve grupe Bitkoina generisanih putem Nakamotovog koncepta distribuirane knjige (distributed ledger) koja je postojala na bilo kom kompjuterskom čvoru na svetu koji je želeo da je hostuje.

Ovde smo šest godina kasnije, a jedan Bitkoin vredi 500 američkih dolara, dok je njegova najviša vrednost bila 1.200 dolara po novčiću. Ovu valutu prihvata na hiljade institucija, kako onlajn, tako i oflajn. Njen platni sistem je veoma popularan u siromašnim zemljama koje nemaju razvijenu bankarsku infrastrukturu, ali i u razvijenim zemljama. Velike institucije – uključujući Federalne rezerve, OECD, Svetsku banku i velike investicione kuće – posvećuju mu pažnju sa dužnim poštovanjem.

Entuzijasti, koji se nalaze u svakoj zemlji, kažu da će njegova tržišna vrednost u budućnosti rasti jer je njegova ponuda strogo ograničena i pruža sistem koji je znatno superiorniji od državnog novca. Bitkoin se prenosi između pojedinaca bez posrednika. Razmena je gotovo besplatna. Ima predvidivu ponudu. Trajan je, zamenljiv i deljiv: sve su to ključne karakteristike novca. Stvara monetarni sistem koji ne zavisi od poverenja i identiteta, a mnogo manje od centralnih banaka i države. To je novi sistem za digitalno doba.

Teške pouke o čvrstom novcu

Onima koji su obrazovani u tradiciji 'čvrstog novca', cela ideja je predstavljala ozbiljan izazov. Govoreći o sebi, čitao sam o Bitkoinu dve godine pre nego što sam makar približno uspeo da ga razumem. Jednostavno, nešto u celoj toj ideji mi je smetalo. Ne možete stvoriti novac ni iz čega, a kamoli iz kompjuterskog koda. Zašto onda ima vrednost? Mora da nešto nije kako treba. Nismo očekivali da će se novac tako reformisati.

Tu je i problem: naša očekivanja. Trebalo je da posvetimo više pažnje teoriji porekla novca Ludviga fon Mizesa — ne onome što mislimo da je on napisao, već onome što je on zaista napisao.

Godine 1912. Mizes je objavio delo "Teorija novca i kredita". Kada je objavljeno na nemačkom, postiglo je ogroman uspeh u Evropi i prevedeno je na engleski jezik. Iako je obuhvatilo svaki aspekt novca, njegov ključni doprinos bio je u praćenju vrednosti i cene novca — i ne samo novca — sve do njegovog porekla. To jest, objasnio je kako novac formira svoju cenu u smislu dobara i usluga koje se njime mogu nabaviti. Kasnije je ovaj proces nazvao "teoremom regresije novca" i ispostavilo se da Bitkoin zadovoljava sve uslove te teoreme.

Mizesov učitelj, Karl Menger, demonstrirao je da sam novac potiče sa tržišta – a ne od države i ne od društvenog ugovora. On se postepeno pojavljuje dok monetarni preduzetnici traže idealan oblik robe za indirektnu razmenu. Umesto da neposredno vrše trampu, ljudi pribavljaju neko dobro ne da bi ga konzumirali, već da bi ga razmenili. To dobro postaje novac, najtržišnije dobro.

Ali Mizes je dodao da se vrednost novca prati unazad kroz vreme sve do njegove vrednosti kao robe koja je služila za trampu. Mizes je smatrao da je to jedini način na koji novac može imati vrednost.

"Teorija vrednosti novca kao takvog može pratiti objektivnu tržišnu vrednost novca kroz vreme samo do tačke kada njegova vrednost prestaje da bude vrednost kao novca i postaje isključivo vrednost kao robe... Ako se na ovaj način neprestano vraćamo sve dalje unazad, na kraju moramo doći do tačke gde više ne nalazimo nijednu komponentu u objektivnoj tržišnoj vrednosti novca koja proističe iz vrednovanja zasnovanih na funkciji novca kao opšteg sredstva razmene; gde vrednost novca nije ništa drugo do vrednost predmeta koji je koristan na neki drugi način osim kao novac... Pre nego što je postalo uobičajeno nabavljati robu na tržištu, ne za ličnu potrošnju, već jednostavno radi ponovne razmene za robu za kojom zaista postoji potreba, svakoj pojedinačnoj robi pripisivana je samo ona vrednost data subjektivnim vrednovanjem zasnovanom na njenoj direktnoj korisnosti."

Mizesovo objašnjenje rešilo je veliki problem koji je dugo zbunjivao ekonomiste. Radi se o nagađajućem istorijskom narativu, a ipak ima savršenog smisla. Da li bi so postala novac da je inače bila potpuno beskorisna? Da li bi dabrovo krzno dobilo monetarnu vrednost da nije bilo korisno kao odeća? Da li bi srebro ili zlato imali novčanu vrednost da isprva nisu imali vrednost kao roba? Odgovor u svim slučajevima monetarne istorije je jasno ne. Početna vrednost novca, pre nego što postane široko razmenjivano kao novac, potiče iz njegove direktne korisnosti. To je objašnjenje koje je demonstrirano kroz istorijsku rekonstrukciju. To je Mizesova teorema regresije novca.

Upotrebna vrednost Bitkoina

Na prvi pogled, Bitkoin deluje kao izuzetak. Ne možete koristiti Bitkoin ni za šta drugo osim kao novac. Ne može se nositi kao nakit. Ne možete od njega napraviti mašinu. Ne možete ga jesti, pa čak ni koristiti ga kao dekoraciju. Njegova vrednost se ostvaruje samo kao jedinica koja olakšava indirektnu razmenu. Pa ipak, Bitkoin je već novac. Koristi se svakodnevno. Razmene možete videti u realnom vremenu. To nije mit. Ta stvar je stvarna.

Može izgledati kao da smo prinuđeni da biramo. Da li je Mizes pogrešio? Možda moramo odbaciti celu njegovu teoriju. Ili je možda njegova poenta bila isključivo istorijska i nije primenjiva na budućnost digitalnog doba. Ili je možda njegova teorema regresije dokaz da je Bitkoin samo prazna manija bez snage da potraje jer se ne može svesti na svoju vrednost kao korisna roba.

Pa ipak, ne morate se pozivati na komplikovane monetarne teorije da biste razumeli osećaj uzbune koji okružuje Bitkoin. Mnogi ljudi, kao i ja, jednostavno osećaju nelagodu u vezi sa novcem koji nema nikakvu fizičku osnovu. Naravno, možete odštampati Bitkoin na komadu papira, ali posedovanje papira sa QR kodom ili javnim ključem nije dovoljno da ublaži taj osećaj nelagode.

Kako da rešimo ovaj problem? U svojoj glavi, zabavljao sam se ovim pitanjem više od godinu dana. Zbunjivalo me je. Pitao sam se da li je Mizesovo shvatanje primenjivo samo u preddigitalnom dobu. Pratio sam onlajn spekulacije da bi vrednost Bitkoina bila nula, da nema nacionalnih valuta u koje se konvertuje. Možda je potražnja za Bitkoinom prevazišla zahteve Mizesovog scenarija zbog očajničke potrebe za nečim drugačijim od dolara.

Vreme je prolazilo — i čitajući radove Konrada Grafa, Petera Šurde i Danijela Kraviša — rešenje je konačno samo stiglo. Preći ću odmah na stvar i otkriti ga: Bitkoin je i sistem plaćanja i novac. Sistem plaćanja je izvor vrednosti, dok obračunska jedinica samo izražava tu vrednost u smislu cene. Jedinstvo novca i plaćanja je njegova najneobičnija karakteristika i ona koju je većina komentatora imala poteškoća da shvati.

Navikli smo da razmišljamo o valuti kao o nečemu što je odvojeno od sistema plaćanja. Ovo razmišljanje je odraz istorijskih tehnoloških ograničenja. Postoji dolar i postoje kreditne kartice. Postoji evro i postoji PayPal. Postoji jen i postoje servisi za prenos novca. U svim ovim slučajevima, transfer novca se oslanja na pružaoce usluga koji predstavljaju treću stranu. Da biste ih koristili, potrebno je da uspostavite ono što se naziva „odnos poverenja“ (trust relationship) sa njima, što znači da institucija koja dogovara posao mora da vam veruje da ćete platiti.

Ovaj jaz između novca i plaćanja uvek je bio prisutan, osim u slučaju fizičke blizine. Ako ti dam dolar za parče pice, nema treće strane. Ali sistemi plaćanja, treće strane i odnosi poverenja postaju neophodni kada napustite geografsku blizinu. Tada kompanije poput Vise i institucije poput banaka postaju nezaobilazne. One su ta aplikacija koja omogućava monetarnom softveru da radi ono što želite.

Problem je u tome što sistemi plaćanja koje danas imamo nisu dostupni svakome. Zapravo, ogromna većina čovečanstva nema pristup takvim alatima, što je glavni razlog siromaštva u svetu. Oni koji su finansijski obespravljeni su ograničeni samo na lokalnu trgovinu i ne mogu proširiti svoje trgovinske odnose sa svetom.

Vodeći, ako ne i primarni, cilj nastanka Bitkoina bio je rešavanje ovog problema. Protokol je postavio sebi zadatak da poveže funkciju valute sa sistemom plaćanja. Te dve stvari su potpuno međusobno povezane u samoj strukturi koda. Ova veza je ono što čini Bitkoin drugačijim od bilo koje postojeće nacionalne valute i, zaista, bilo koje valute u istoriji.

Neka nam se sam Nakamoto obrati iz uvodnog sažetka svog belog papira. Zapazite koliko je platni sistem ključan za monetarni sistem koji je stvorio:

*"Potpuna peer-to-peer verzija elektronskog novca omogućila bi slanje uplata putem interneta direktno od jedne strane ka drugoj bez posredovanja finansijskih institucija. Digitalni potpisi pružaju deo rešenja, ali se glavni benefiti gube ako je i dalje potrebna pouzdana treća strana za sprečavanje dvostruke potrošnje. Predlažemo rešenje problema dvostruke potrošnje korišćenjem peer-to-peer mreže. Mreža vremenski označava transakcije tako što ih hešuje u tekući lanac dokaza o radu (proof of work) temeljen na hešu, formirajući zapis koji se ne može promeniti bez ponovnog rada i objavljivanja dokaza o tom radu. Najduži lanac ne služi samo kao dokaz niza događaja, nego i kao dokaz da je taj niz događaja potvrđen od strane dela peer-to-peer mreže koja poseduju najveću zbirnu procesorsku snagu (CPU). Sve dok većinu procesorske snage kontrolišu čvorovi (nodes) koji ne sarađuju u napadu na mrežu, oni će generisati najduži lanac i nadmašiti napadače. Sama mreža zahteva minimalnu strukturu. Poruke kroz mrežu se prenose uz pretpostavku da svaki čvor čini maksimalan napor da poruku prenese u svom izvornom obliku i na optimalan način, a čvorovi mogu napustiti mrežu i ponovo joj se pridružiti po želji, prihvatajući najduži lanac dokaza o radu kao dokaz onoga što se dogodilo dok ih nije bilo."*

Ono što je veoma upečatljivo u ovom paragrafu je da se uopšte ne spominje sama valuta. Spominje se samo problem dvostruke potrošnje (odnosno, problem inflatornog stvaranja novca). Inovacija ovde je, čak i prema rečima njenog pronalazača, platna mreža, a ne novčić. Novčić ili digitalna jedinica samo izražava vrednost mreže. To je računovodstveni alat koji apsorbuje i prenosi vrednost mreže kroz vreme i prostor.

Ova mreža se naziva blokčejn. To je knjiga transakcija koja živi u digitalnom oblaku, distribuirana mreža i njeno funkcionisanje može posmatrati svako u bilo koje vreme. Pažljivo je nadgledaju svi korisnici. Omogućava prenos sigurnih i neponovljivih bitova informacija od jedne osobe do bilo koje druge osobe bilo gde u svetu, a ovi informacioni bitovi su zaštićeni digitalnim oblikom vlasništva. Ovo je ono što je Nakamoto nazvao „digitalnim potpisima“. Njegov izum knjige transakcija koja se nalazi na oblaku omogućava proveru vlasničkih prava bez oslanjanja na agenciju koja vrši ulogu treće strane od poverenja.

Blokčejn je rešio ono što je postalo poznato kao "problem vizantijskih generala". To je problem koordinacije akcija na velikom geografskom području u prisustvu potencijalno zlonamernih aktera. Budući da se generali razdvojeni prostorom moraju oslanjati na glasnike i to oslanjanje zahteva vreme i poverenje, nijedan general ne može biti apsolutno siguran da je drugi general primio i potvrdio poruku, a kamoli njenu tačnost.

Postavljanje knjige transakcija, kojoj svi imaju pristup, na Internet rešava ovaj problem. Knjiga transakcija beleži iznose, vremena i javne adrese svake transakcije. Informacije se dele širom sveta i stalno se ažuriraju. Knjiga transakcija garantuje integritet sistema i omogućava da valutna jedinica postane digitalni oblik imovine sa vlasništvom.

Kada ovo shvatite, možete videti da je suština vrednosti Bitkoin povezana sa njegovom integrisanom platnom mrežom. Ovde se pronalazi upotrebna vrednost na koju se Mizes poziva. Ona nije ugrađena u samu valutnu jedinicu, već u briljantan i inovativan platni sistem na kojem Bitkoin živi. Kada bi bilo moguće da se blokčejn nekako odvoji od Bitkoina (a to zaista nije moguće), vrednost valute bi odmah pala na nulu.

Dokaz koncepta

Da biste dalje razumeli kako se Mizesova teorija uklapa u Bitkoin, morate razumeti još jednu stvar u vezi sa istorijom kriptovalute. Na dan pokretanja (9. januar 2009.), vrednost Bitkoina bila je tačno nula. I tako je ostalo 10 meseci nakon pokretanja. Sve to vreme su se transakcije odvijale, ali tokom celog tog perioda vrednost nije bila iznad nule.

Prva objavljena cena Bitkoina pojavila se 5. oktobra 2009. Na ovoj menjačnici, 1 dolar je iznosio 1.309,03 Bitkoina (što su mnogi tada smatrali precenjenim). Drugim rečima, prva procena vrednosti Bitkoina bila je nešto više od jedne desetine penija. Da, da ste kupili Bitkoin u vrednosti od 100 dolara u to vreme i niste ih panično prodali, danas biste bili „polu-milijarder“.

Dakle, postavlja se pitanje: Šta se dogodilo između 9. januara i 5. oktobra 2009. godine, što je dovelo do toga da Bitkoin dobije tržišnu vrednost? Odgovor je da su trgovci, entuzijasti, preduzetnici i drugi isprobavali blokčejn. Želeli su da znaju da li funkcioniše. Da li je prenosio jedinice bez dvostruke potrošnje? Da li je sistem koji se oslanjao na dobrovoljnu računarsku snagu zaista bio dovoljan za verifikaciju i potvrđivanje transakcija? Da li bitkoini koji su dodeljeni kao nagrada završavaju tamo gde treba kao naknada za usluge verifikacije? I iznad svega, da li je ovaj novi sistem zaista uspeo da uradi ono što se činilo nemogućim – to jest, da prenosi bezbedne delove informacija zasnovanih na vlasničkim pravima kroz geografski prostor, bez posredovanja neke treće strane, već direktno između korisnika (peer-to-peer)?

Potrajalo je 10 meseci da se izgradi poverenje. Bilo je potrebno još 18 meseci dok Bitkoin nije dostigao paritet sa američkim dolarom. Ovu istoriju je ključno razumeti, pogotovo ako se oslanjate na teoriju porekla novca koja spekuliše o praistoriji novca, kao što to čini Misesova regresiona teorema. Bitkoin nije uvek bio novac koji ima vrednost. Nekada je bio čisto računovodstvena jedinica vezana za knjigu transakcija (ledger). Ova knjiga transakcija je pribavila ono što je Mises nazvao „upotrebnom vrednošću“. Svi uslovi teoreme su time zadovoljeni.

Zavšni obračun

Da ponovimo, ako neko kaže da se Bitkoin zasniva ni na čemu drugom osim na "običnoj magli", da ne može biti novac jer nema pravu istoriju kao istinska roba i, bez obzira da li je ta osoba početnik ili visoko obučeno ekonomista, morate istaći dve centralne tačke. Prvo, Bitkoin nije samostalna valuta već obračunska jedinica vezana za inovativnu platnu mrežu. Drugo, ova mreža, a samim tim i Bitkoin, svoju tržišnu vrednost stekla je isključivo kroz testiranje u realnom vremenu u tržišnom okruženju.

Drugim rečima, ako zanemarimo impresivne tehničke karakteristike, Bitkoin je prešao put baš kao i svaka druga valuta, od soli do zlata. Ljudi su smatrali da je platni sistem koristan, a vezana računovodstvena jedinica je bila prenosiva, deljiva, zamenljiva, trajna i retka.

Novac je rođen. Ovaj novac poseduje sve istorijski najbolje osobine novca, ali uključuje i bestežinsku i besprostornu platnu mrežu koja omogućava celom svetu da trguje bez potrebe za trećim stranama.

Ali primetite nešto što je izuzetno važno. Kod blokčejna se ne radi samo o novcu. Radi se o bilo kakvom prenosu informacija koji zahteva sigurnost, potvrđivanje i punu garanciju autentičnosti. Ovo se odnosi na ugovore i transakcije svih vrsta, sve obavljene direktno između stranaka (peer-to-peer). Zamislite svet bez trećih strana, uključujući i najopasniju treću stranu ikada stvorenu od strane čoveka: samu Državu. Zamislite tu budućnost i počećete da shvatate implikacije naše budućnosti u svojoj potpunosti.

Mises bi bio zapanjen i iznenađen Bitkoinom. Ali možda bi osećao i ponos što je njegova monetarna teorija, stara više od 100 godina, potvrđena i dobila novi život u 21. veku.

"Uz uvažavanje ostalih kvaliteta, osnovna snaga Bitkoina ...

2025-06-15T16:46:12Z

In reply to nevent1q…saa0
_________________________

"Uz uvažavanje ostalih kvaliteta, osnovna snaga Bitkoina leži u odsustvu mogućnosti povećanja količine jedinica u opticaju), zatim odsustvu mogućnosti kopiranja pojedinačnih jedinica koje „cirkulišu” unutar sistema, najzad i matematički projektovanoj dinamici „puštanja u opticaj” predviđene količine jedinica. Na osnovu toga, možemo reći da se bitkoin ponaša kao izrazito deflatorna valuta, svakako pod uslovom da ga uopšte posmatramo kao valutu.

S druge strane, moderne države imaju suverenitet u pogledu određenja sredstva plaćanja, a ekskluzivitet određivanja kupovne moći tog sredstva, nakon abrogacije „zlatnog standarda”, delegirale su svojim centralnim monetarnim ustanovama. Tradicionalni novac u potpunosti je zavistan od odluka i regulative centralnih banaka. Poverenje u centralne banke i njihovu projekciju suštinski je jedini princip za određenje vrednosti novca. Princip tržišne privrede, zlatni standard, limitirani zlatni standard, veličina privrednog rasta i drugi mehanizmi za određenje vrednosti novca zamenjeni su „prinudnim kursom”. Nije, dakle, preterivanje reći da ne postoje „prirodne” ili barem konceptualne granice produkcije novca.

Model može efikasno funkcionisati u vreme kada nema potresa, no sve nesavršenosti postavke do izražaja dolaze upravo u vreme kriza, naročito onim globalnih razmera kao što je pandemija virusa SARS-CoV-2, i to iz razloga što na ovakve krize, kada je privredni život usporen ili čak stopiran, a budžetska potrošnja povećana, neopterećene obavezom da za to obezbede pokriće, države posežu za nepopularnim merama koje podrazumevaju povećanje količine novca u opticaju. U takvom ambijentu, prirodno, sistem koji se bazira jedino na poverenju u centralnu monetarnu instituciju pokazuje inferiornost u odnosu na sistem koji se bazira na poverenju u matematičke garancije limitirane ponude i sigurnosti plaćanja. Sledstveno, tvrdnja o tome da se poverenje u javne (državne) institucije ne može poveriti tehnologiji pokazuje se kao, blago rečeno, zastarela. Ovo je naročito tačno nakon abrogacije Bretton Woods sporazuma i „zlatnog” standarda kada je okončana deflatorna i započela inflatorna era u ekonomskoj istoriji. Dakle, iako je čitav sistem, nakon ere „slobodnog bankarstva”, organizovan sa ciljem da obezbedi stabilnost u vremenima krize, paradoksalno, upravo u vremenima krize pokazuje se da je prerogativ države u produkciji novca pre slučajan nego što je zaista potreban. Uostalom, slučajevi El Salvadora i Centralnoafričke Republike, u kojima je usvojen niz propisa kojima je Bitkoin priznat kao sredstvo plaćanja u gotovo neograničenom kapacitetu, iako ove poteze treba tumačiti kao otvoreni ekonomski eksperiment, principijelno potvrđuju kapacitet ove inovacije i stanje u monetarnim porecima."

"Iako se danas stabilni koini pogrešno ili barem preuranjeno ...

2025-06-15T16:23:16Z

"Iako se danas stabilni koini pogrešno ili barem preuranjeno označavaju kao „Hajekov novac”, bitkoin, što se jasno vidi iz njegovog koncepcijskog manifesta, predstavlja prvi uspešan pokušaj oživotvorenja decenijama prisutne ideje F. A. Hajeka (1976) o demonopolizaciji državnog uticaja na kreiranje monetarne politike kroz postepeno uvođenje konkurencije „državnom” novcu u vidu novca kreiranog od strane privatnih entiteta, i to u formi „spoljašnjeg novca” prema prihvaćenoj dihotomiji.

Bitkoin mreža je u potpunosti transparentna. Set kriptografskih ključeva, odnosno kombinacija javne adrese i privatnog ključa , omogućava da sistem bude potpuno transparentan, pre svega, u pogledu načina rada, zatim raspodele sredstava i njihovog kretanja , ali istovremeno i da bude imun na intervencije spolja zbog apsolutne, kriptografski garantovane, anonimnosti učesnika u mreži. To, svakako, kompromituje ekonomski suverenitet države, koji je dodatno kompromitovan i njenom nemogućnošću da utiče na puštanje u opticaj i mase kriptovalutnih jedinica, zatim njenom faktičkom nemogućnošću da ih zabrani ili oporezuje, kao i nemogućnošću da direktno utiče na njihovu kursnu vrednost ili kupovnu moć. No, činjenica da ovaj sistem ne zavisi od komparacije i razmene nacionalnih finansijskih instrumenata na internacionalnom tržištu čini ga suštinski decentralizovanim, a potpuna otvorenost mreže internacionalizovanim, zatim i globalizovanim."

nostr:naddr1qvzqqqr4gupzp068cx0p2akuys8csumkx623se5yynvynkrr5de2hn7l3npay4emqqxnzde58yunjdf4xucnqv358u39vm

"Mogu se izneti snažni argumenti koji podržavaju tvrdnju da ...

2025-06-15T16:21:01Z

"Mogu se izneti snažni argumenti koji podržavaju tvrdnju da se apsolutna državna kontrola nad novcem može tumačiti čak i kao oblik ugnjetavanja koji je ništa manji od uskraćivanja građanskih sloboda. Iako je „komplementarna valuta“, bitkoin je najmoćnije oružje u onome što se čini kao „fundamentalni napad“ na ostatke ove zastarele ugnjetavajuće ideje u modernom monetarnom poretku."

Ako postoji bilo kakva istina u ovoj smeloj tvrdnji, onda je ograničena ponuda najvažnija karakteristika koja čini bitkoin, ako ne superiornim, onda barem konkurentnim fiat valutama."

quoting
naddr1qv…z2nk

Originalni tekst

Autor: Dr Srđan Radulović, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici

Rezime

Bitkoin kao virtuelni sistem za plaćanje predstavljen je krajem 2008. godine. Ipak, i danas nedostaju odgovori na neka od fundamentalnih pitanja. Jedno od tih pitanja je da li je Bitkoin zaista novac ili nešto sasvim drugo.

Bitkoin kao sistem primarno je dizajniran ne sa ciljem da se stvori „nova vrsta novca“ u najužem smislu već sa ciljem da se stvori platforma koja obezbeđuje da se transfer vrednosti izvrši na što je efikasniji način moguće. Ipak, iako to nije suštinski, bitkoin ima kapacitet da preuzme ulogu novca, a taj kapacitet je prepoznat i u sudskim odlukama. Prepoznajući i uvažavajući taj kapacitet, u ovom radu prezentujemo rezultate pretežno empirijskog istraživanja sprovedenog prethodno o nestabilnoj, ali opet izrazito deflatornoj prirodi bitkoina i njenom uticaju na novčane obligacije. Konkretno, iako bi ideja mogla biti kontroverzna iz više razloga, a volatilna priroda „cene” bitkoina je svakako jedan od njih, smatramo da periodična depresijacija njegove vrednosti ne znači da je bitkoin inflatoran. Naprotiv, bitkoin je deflatoran po prirodi. Različiti ugrađeni mehanizmi, ali i novi načini primene ističu tu prirodu. Dakle, u radu koristimo različite tehnike analitičkog metoda, najpre da izdvojimo različite deflatorne mehanizme, kako one programirane tako i one faktičke, a zatim i da ih opišemo. Dalje, u radu koristimo sintetičke metode, najpre generalizaciju i apstrakciju, da sumiramo rezultate istraživanja koji potvrđuju kao tačnu polaznu hipotezu da je bitkoin po prirodi izrazito deflatoran i pored njegove nestabilnosti, te da se može koristiti kao zaštitni mehanizam u monetarnim obligacijama.

Ključne reči: Bitkoin, novčane obligacije, ugovor, valutne klauzule, kriptovalutne klauzule, deflacija.

1. Uvod

Evolucija novca neraskidivo je povezana sa tehnološkim napretkom, iako je novac evoluirao značajno sporije zbog pravnih ili kulturnih ograničenja (Calcaterra, Kaal, Rao, 2020: 202-203). Prirodno, pojava digitalne tehnologije podstakla je ideju o generisanju imovine slične gotovini (1) koja se može deponovati i prenositi u digitalnom formatu. Zanimljivo, treća industrijska revolucija oživela je teoriju da su privatni entiteti, ako im se dozvoli, sposobni da obezbede barem jednako pouzdane „kovanice“ kao i one koje stvara država (Hayek, 1976: 24). Kako se kompleksna visokotehnološka infrastruktura koja omogućava potpuno transparentno i unapred određeno izdavanje postepeno razvijala, teorija se činila manje utopijskom (Syropyatov, 2021: 324). Treća industrijska revolucija donela je uzbudljive projekte od kojih su neki postali vrlo uspešni i oni su, u zavisnosti od istorijske interpretacije, inicirali četvrtu ili čak petu veliku promenu novca (Radulović, 2021: 30). Smatra se da DigiCash postavlja tehničku i ideološku osnovu za moderne digitalne valute (Turudić, Milić & Štulina, 2017: 193; Roth, 2015: 528). Ipak, nijedan od ranijih projekata, uglavnom zbog svoje neefikasne centralizovane infrastrukture (Cavalhiero, Cavalhiero, 2022: 209), nije postao ni približno uspešan kao najradikalniji (Hutchinson & Dowd, 2015: 357) – „Bitkoin: Peer-to-peer sistem elektronskog novca“ (Nakamoto, 2008: 1-9).

Bitkoin je prvi uspešan primer demonopolizacije tržišta fiat valuta kroz postepenu implementaciju novca koji izdaju privatni entiteti (Syropyatov, 2021: 319-320). Kako savremeno društvo teži decentralizovanim rešenjima za ljudsku interakciju (Calcaterra, Kaal, Rao, 2020: 193), u gotovo savršenom okruženju za svoj uspeh (Đorđević, 2018: 96), Bitkoin (2) se pokazao kao koristan ekonomski (Đorđević, 2018: 100), ali i pravni instrument (3).

1. Za više o različitim imovinama sličnim novcu, videti: Karame & Androulaki, 2016: 11-13.

2. U ovom članku, kako bismo precizno razlikovali Bitkoin kao operativni softver, sistem ili mrežu od bitkoina kao digitalne imovine (podataka ili valute određene vrednosti), na Bitkoin kao sistem ćemo se pozivati koristeći veliko slovo „B“, a na bitkoin kao imovinu koristeći malo slovo „b“ (Antonopoulos, 2014: xvii, 18, 116; Cvetković, 2018: 120; Hutchinson & Dowd, 2015: 357 fn.).

*3. Od juna 2021. godine, Salvador je postao prva zemlja koja je legalno priznala Bitkoin kao zakonsko sredstvo plaćanja u gotovo punom kapacitetu, podržala ga tehnički impresivnom digitalnom infrastrukturom (prilagođeni novčanik, specijalizovana vladina platforma za razmenu, različite besplatne aplikacije, pa čak i posebna mreža) i uvela razne podsticaje za promovisanje ovog prilično zanimljivog eksperimenta (Ley Bitcoin, Diario Oficial ES, 110/2021, Decreto No 57). Centralnoafrička Republika je bila druga nacionalna ekonomija koja je uvela Bitkoin kao zakonsko sredstvo plaćanja i rezervnu valutu (République Centrafricaine Cryptomonnaie, Journal Officiel CAF, 22/2022).**

Strogo govoreći, Bitkoin nije ni roba ni valuta (Abramowicz, 2015: 3). Bitkoin nije novac. To je sistem plaćanja. Može se izneti čvrst argument da je Bitkoin zapravo institucija ili platforma koja stvara i sprovodi imovinska prava (Abramowicz, 2015: 3). Ali onda, sudska praksa je utvrdila da bitkoin ima sposobnost da preuzme ulogu novca (Raskin, 2015: 980). Dakle, ako ga posmatramo kao novac, on je oblik „spoljnjeg novca“ (Garrat, Wallace, 2018: 1887), što posebno cene korisnici novca koji su već naviknuti na bezgotovinska elektronska ekonomska okruženja (Dimitrijević, 2018: 224-225) (4).

Dubinska analiza potvrđuje da je vrednost bitkoina veoma volatilna kako u kratkim tako i u dužim periodima (Baur, Dimpfl, 2021: 2663–2683). Ipak, očekivano je da mlada valuta bude volatilna (Đorđević, 2018: 100). Spisak razloga za njenu volatilnost je dobro opisan (Mirjanich, 2014: 223; Syropyatov, 2021: 320-322, 326-327). Može se izneti i čvrst argument da je volatilnost bila veća na početku, što u krajnjoj liniji može biti dobra vest za potencijal Bitkoina da se razvije u (stabilniju) valutu (Baur, Dimpfl, 2021: 2668-2669).

Ipak, u vremenima kada njegova volatilna priroda dolazi do izražaja, izuzetno je važno razumeti šta deflatorna priroda bitkoina zapravo znači. Volatilnost je izraz koji opisuje koliko se vrednost sredstva razmene menja tokom vremena, ili preciznije, kojom stopom. Ako deflaciju posmatramo kao apresijaciju vrednosti izazvanu neskladom u ponudi i potražnji koja podiže kurs valute (Antonopoulos, 2014: 180), bitkoin je po prirodi deflatoran, ali i dalje volatilan. Različiti mehanizmi čine ga otpornim na inflaciju. To je tačno čak iako je bitkoin spekulativna imovina ili se barem može tumačiti kao takva (Šoja, Senarathne, 2019: 46) jer nije podržan nikakvom imovinom ili garancijom (Šoja, Senarathne, 2019: 46), niti predstavlja trenutno stanje ekonomije neke zemlje (Vareško, Deković, 2022: 91). Konkretno, vrednost bitkoina nije imuna na sopstvenu depresijaciju, iznenadnu apresijaciju i različite vrste manipulacije. U ovom trenutku, gotovo je nemoguće sprečiti ih jer Bitkoin sistem funkcioniše kao slobodno i u suštini neregulisano (5) tržište. Vremenski trošak korišćenja Bitkoina (Garrat, Wallace, 2018: 1889) je stvarna opasnost i, pored toga, vrednost bitkoina je gotovo potpuno nepredvidiva (Garrat, Wallace, 2018: 1896; Syropyatov, 2021: 320). To dodatno otežava odbranu hipoteze o njegovoj deflatornoj prirodi.

Bilo kako bilo, čak i kada njegova cena dramatično padne, to ne znači da je bitkoin inflatoran. Ovo je ključno razumeti ako želimo da razjasnimo svojstva i pravnu prirodu novčanih obaveza nominovanih u bitkoinu, a posebno ako nameravamo da ih pravilno regulišemo. U tom smislu, ovaj rad je samo uvod u ovu temu.

4. Elektronski novac je oblik digitalnog novca i faza u njegovoj evoluciji, a isto su i kriptovalute; ipak, kriptovaluta nije elektronski novac i ne treba je brkati sa elektronskim novcem (Dimitrijević, 2018: 228).

5. Iako postoje nacionalni propisi (Cvetković, 2018: 127-128; Zebec, 2018: 90-93), kao i međunarodni propisi (Cvetković, 2018: 126-127; Mijatović, 2022: 95-100), Bitkoin, i kao sistem i kao valuta, apsolutno je imun na nacionalne i međunarodne propise. Međutim, postoji doza optimizma da stabilni novčići, konceptualno govoreći, mogu da naglase da je optimizacija kreiranja politike pod vođstvom tehnologije zapravo moguća u složenim monetarnim sistemima (Calcaterra, Kaal, Rao, 2020: 194). Ali, adekvatan model prvo mora biti otkriven od strane sudske prakse (Raskin, 2015: 972), a zatim potvrđen u sigurnijem okruženju, kao što su „Sandbox“ ili „Innovation Hubs“ (Jović, Nikolić, 2022: 48-51).

2. Fiksna ponuda

Bitkoin je softver otvorenog koda koji se koristi decentralizovanim dizajnom mreže (Caetano, 2015: 103-104; Đorđević, 2018: 97) (6). Tačnije, to je elektronski, dvosmerni, decentralizovani (Đorđević, 2018: 97) platni sistem zasnovan na kriptografskom dokazu (Nakamoto, 2008:1) koji je razvijen sa ciljem isključivanja ovlašćenih posrednika kroz koncept „digitalnog poverenja“ (Cavalheiro, Cavalheiro, 2022: 207; Horvatić, Tafra: 2022 108-109; Syropyatov, 2021: 325) bez kompromitovanja sigurnosti i privatnosti tokom transakcije (7), po nižim troškovima i što je brže moguće (Roth, 2015: 529).

Da bi prenos vrednosti bio moguć, vrednost je morala biti povezana sa sredstvom unutar sistema. Kako je sistem potpuno digitalizovan, ovo sredstvo je moglo postojati samo u digitalnom obliku, tj. virtuelne novčane jedinice predstavljaju vrednost (Đorđević, 2018: 97). Uobičajena je zabluda da je naziv ovog sredstva Bitkoin. Bitkoin je peer-to-peer monetarna mreža, to je program, softver, platforma, ali ne valuta. Bitkoin kao valuta ne postoji izvan ili bilo gde unutar mreže (Cvetković, 2018: 124). Osnovna jedinica ovog platnog sistema je satoši, digitalizovani deo informacije koji je trajno povezan sa digitalnom platformom (Antonopoulos, 2014: xvii, 18, 116). Ipak, iako tehnički netačno, postalo je norma koristiti bitkoin kao jedinicu sa odnosom prema Satošiju od 1:100.000.000 (Radulović, 2021: 32).

6. Postoji prirodna tendencija ka monopolu u Mreži (Hutchinson Dowd, 2015: 364-368). Ipak, mogućnost stvaranja apsolutnog monopola je samo teorijska. Kako cela zajednica entuzijasta aktivno koristi prostor preostao za poboljšanje Mreže, postoji niz predloga protokola za rudarenje („getblocktemplate“ je najuspešniji) koji sprečavaju centralizaciju.

7. Privatnost i sigurnost nisu sinonimi. Ovo su dva različita aspekta efikasnosti platnih sistema, svaki sa svojim prepoznatljivim individualnim karakteristikama (Karame, Androulaki, 2016: 14-17).

Da bismo razumeli ovaj koncept, možemo uporediti bitkoin sa tradicionalnim načinima izvršavanja novčanih obaveza (Cvetković, 2018: 121; Đorđević, 2018: 100-102). Po svojim karakteristikama, bitkoin je u suštini negde između zlata i dolara (Syropyatov, 2021: 323) ali primarna ideja je bila da se stvori digitalna imovina koja imitira zlato. Najlakši način da se novostvorenoj imovini da vrednost je da se učini retkom. Stoga su protokoli Bitkoin mreže postavljeni tako da ukupna ponuda bude pažljivo izračunata, konačna i ograničena (8). Fiksiranjem ukupnog broja bitkoina u opticaju na 21.000.000, početni izdavalac i pronalazač rešio je dva glavna problema – dodatno izdavanje i falsifikovanje (Garrat, Wallace, 2018: 1887). Dakle, „štampanje“ novog novca u Bitkoin mreži iznad očekivane stope izdavanja je nemoguće što znači da bitkoin kao valuta nije podložan inflaciji (Antonopoulos, 2014: 2).

Budući da je Bitkoin softver, on nije „ništa više“ od skupa unapred programiranih pravila. Kako se ta pravila mogu ažurirati, tehnički postoji mogućnost promene izvornog koda kako bi se omogućilo kvantitativno povećanje ponude novčića. Ipak, kako mi to vidimo, ovo je samo teoretski moguće. Zašto?

Bitkoin je konstruisan na revolucionarnoj tehnologiji koja se zove blokčejn. Blokčejn je digitalna baza podataka koja sadrži informacije o svakoj promeni u mreži (Cvetković, 2020: 128; Teomete Yalabik, Yalabik, 2019: 37). Jednom uneti i potvrđeni, podaci o promeni koja se dogodila trajno se čuvaju u bloku, koji se zatim povezuje sa postojećim lancem gde su blokovi ravnomerno poređani, hronološki vremenski obeleženi, suštinski nepromenljivi (Cvetković, 2020: 129; Catanzaro & Kain, 2020: 52; Horvat, Tafra, 2022: 108) (9). Lanac dodatih blokova distribuira se kroz mrežu, a upravljanje njime je u potpunosti zasnovano na konsenzusu (Radulović, 2021: 36) što znači da niko ne vrši kontrolu nad lancem (Magnuson, 2022: 883) (10). Ovo je vrlo važna tačka jer svaki blok u lancu sadrži određeni broj bitkoina, a ukupna ponuda se postepeno povećava konsenzusnim dodavanjem novih blokova (11), ali ne više od 13.230.000 njih.

8. Procenjuje se da u svetu postoji 171.000 metričkih tona zlata (Đorđević, 2018:101), ali to je samo pretpostavka. S druge strane, Bitkoin sistem se ne zasniva ni na kakvoj sličnoj pretpostavci. Kreatori sistema su otišli korak dalje i ponudili kriptografsko uverenje o njegovoj ograničenoj ponudi (Cvetković, 2018: 121). To znači da nema opasnosti od bilo kakvih neočekivanih otkrića ove robe koja može doneti nestabilnost monetarnom režimu (Cachanosky, 2019: 371). Takođe, za razliku od zlata, nemoguće je manipulisati „čistoćom“ bitkoina i tako kompromitovati ideju o njegovoj ograničenoj ponudi (Cvetković, 2018:121).

9. Bitkoin koristi blokčejn kao javnu knjigu koja sadrži potpuni zapis svih javnih transakcija u istoriji Bitkoin mreže (Cavalhiero, Cavalhiero, 2022: 209). U tom kontekstu, zanimljivo je da je bitkoin koji je zaplenjen u slučaju „Silk Road“ prebačen u FBI novčanik (lFfmbHfnpaZjKFvyilokTjJJusN455paPH) od strane čvorova putem regularne procedure verifikacije na Bitkoinovom blokčejnu; štaviše, ovaj transfer ali i kasnija aukcija novčića i njihov transfer kupcima je potpuno transparentan i može se pratiti jednostavnom proverom promena u lancu (Raskin, 2015: 982-983).

10. Satoši Nakamoto se povukao iz javnosti u aprilu 2011. godine, prepuštajući odgovornost razvoja koda i mreže rastućoj grupi volontera (Antonopoulos, 2014: 4).

11. Po analogiji sa Fridmanovim "Ostrvom kamenog novca", Bitkoin funkcioniše putem decentralizovane (digitalizovane) kolektivne memorije (Hutchinson & Dowd, 2015: 358).

U tradicionalnim ekonomskim sistemima, monetarna vlast garantuje kvalitet, količinu i vrednost novca, dok banke i drugi posrednici vrše kontrolu nad transakcijama (Pernice, 2021: 770). Bitkoin funkcioniše kao protokol, tj. skup unapred programiranih pravila (Raskin, 2015: 971) bez arbitra (Abramowicz, 2015: 3). U Bitkoin mreži ne postoji centralna vlast bilo koje vrste koja nadzire i upravlja platformom (Catanzaro, Kain, 2020: 52; Teomete Yalabik, Yalabik, 2019: 37). Prvo, to znači da ne postoji jedna kritična tačka (eng. single point of failure) (Hutchinson & Dowd, 2015: 359). Drugo, nema potrebe za trećom pouzdanom stranom za sprovođenje procesa registracije i/ili garantovanje tačnosti stanja transakcija, sve to zato što se poverenje u mrežu zasniva na kriptografiji kao nauci (12) (Cvetković, 2018: 121; Dinić, 2014: 110; Đorđević, 2018: 97; McGinnis, 2020: 60; Raskin, 2015: 974). Ovde dolazi do izražaja genijalni koncept: upravljanje je dodeljeno samoj Mreži, zapravo računarima koji vrše proces verifikacije transakcija (Đorđević, 2018: 98; Hutchinson & Dowd, 2015: 360). Iz toga sledi da je sistem gotovo u potpunosti samoregulišući i potpuno decentralizovan. Dalje, ne samo pokrenute transakcije već i svaka druga promena u mreži mora biti rezultat konsenzusa među svim pojedinačnim učesnicima u mreži (naglasak autora). Dakle, da bi se promenio izvorni kod nakon zatvaranja obavezne debate u zajednici, potrebno je da većina čvorova u mreži izrazi svoje odobrenje. Sa desetinama hiljada čvorova koji pokreću mrežu, može se sigurno pretpostaviti da je gotovo nemoguće postići konsenzus za promenu osnovnog protokola koda, posebno dela koji ovaj sistem čini superiornim u odnosu na većinu kripto projekata (13).

Ovaj protokol čini Bitkoin superiornim u odnosu na druge kripto projekte. Naime, ranih 1970-ih postalo je jasno da možda ne postoji bilo kakva prednost niti potreba (barem više ne) za neupitnim i univerzalno prihvaćenim državnim prerogativom proizvodnje novca, te da bi to moglo biti štetno za razvoj nacionalne ekonomije ako se ne podržava valutna konkurentnost (Hayek, 1976: 20). Posebno se ovo odnosi na nacionalne ekonomije koje su potpuno zavisne od strane valute što je bio slučaj u Salvadoru (potpuno zavisan od USD).

12. Poverenje u mrežu zavisi od funkcionisanja većine rudarskih računara u mreži. Logičan zaključak koji proizilazi iz ove činjenice ukazuje na to da povećani obim bitkoin transakcija implicira veću sigurnost; povećanje prometa mreže povećava poverenje (Dinić, 2014: 110).

13. Posmatrajući istoriju pokušaja iniciranja čak i „manjih“ tehničkih promena (protokola) oličenih u Bitkoin "hard forkovima" (Bitcoin XT, Bitcoin Classic, SegWit), možemo videti da nijedan od ovih projekata (čak ni „BitcoinCash“) nije nadmašio uspeh i stopu prihvatanja Bitkoin forka.

14. Prateći više od 2000 godina dugu istoriju državnih prerogativa u izdavanju novca, nobelovac Hayek je nabrojao legitimne razloge za dodeljivanje monopola izdavanja novca državnim institucijama (Hayek, 1976: 21-26).

Možemo ići čak i dalje. Mogu se izneti snažni argumenti koji podržavaju tvrdnju da se apsolutna državna kontrola nad novcem može tumačiti čak i kao oblik ugnjetavanja koji je ništa manji od uskraćivanja građanskih sloboda (McGinnis, 2020: 60). Iako je „komplementarna valuta“ (Pernice, 2021: 769), bitkoin je najmoćnije oružjeu onome što se čini kao „fundamentalni napad“ na ostatke ove zastarele ugnjetavajuće ideje u modernom monetarnom poretku (McGinnis, 2020: 61).

Ako postoji bilo kakva istina u ovoj smeloj tvrdnji, onda je ograničena ponuda najvažnija karakteristika koja čini bitkoin, ako ne superiornim, onda barem konkurentnim fiat valutama [15]. Ovo je posebno tačno ako imamo u vidu kolektivno ukidanje monetarnog aranžmana iz Breton Vudsa i zlatnog standarda koji su, prema ekonomskim ekspertima (Syropyatov, 2021: 324), započeli inflatornu eru u ekonomskoj istoriji. Stoga, ne postoji ekonomska ili pravna logika koja bi opravdala transformaciju sistema iz „digitalnog zlata“ u nejedinstveni kvazi-demokratski fiat monetarni poredak, posebno među čvorovima koji su generalno pravi entuzijasti „decentralizovanih finansija“ [16].

Ideja Bitkoina duboko je ukorenjena u Austrijskoj ekonomskoj školi mišljenja koja je poznata po oštroj kritici državnih intervencija koje zapravo pogoršavaju ekonomske i poslovne cikluse i uzrokuju značajnu inflaciju (Zebec, 2018:89).

Bitkoin mreža ne nameće protokole i pravila članovima koji se ne slažu sa njima. Omogućava im da se bezbedno odvoje iniciranjem takozvanog "hard forka". Postoji čak i poseban deo softvera nazvan Git ugrađen u mrežu, kreiran da omogući korisnicima forkovanje izvornog koda (Caetano, 2015:104-105). Rezultat je više od stotinu (manje-više poznatih i uspešnih) projekata u kripto prostoru koji su započeti na ovaj način – kao Bitkoin fork (Caetano, 2015: 104).

3. Halving

Kreator(i) Bitkoina su imali za cilj da stvore digitalnu imovinu koja se ponaša kao zlato [17]. Stoga su doneli ideološku odluku da ne puste sav bitkoin u opticaj odjednom (Cachanosky, 2019: 371). Ukupan broj bitkoina je unapred određen ali je raspored njegovog stvaranja fiksiran (Raskin, 2015: 971) jer je mreža postavljena tako da može postupno povećavati ponudu novčića po opadajućoj stopi kroz proces nazvan „rudarenje“.

Odgovornost dodavanja verifikovanih transakcija u blok i ažuriranja lanca blokova poverena je posebnoj grupi učesnika mreže – rudarima. Da bi izvršili dodeljeni zadatak, rudari moraju rešiti niz složenih matematičkih problema što zahteva ogromnu računarsku snagu. Da bi ih podstakao da svoju računarsku snagu stave na raspolaganje za potrebe mreže, u Bitkoin protokol je ugrađen sistem „dvostruke nagrade“. Prvo, rudar prikuplja mali procenat svake transakcije koja je upisana u novokreirani blok. Pored toga, „pobednički“ rudar dobija novi bitkoin od mreže kao nagradu kada se transakcija „coin base“ postavi u novi blok (Antonopoulos, 2014: 115: Hutchinson & Dowd, 2015: 361; Nakamoto, 2008:4). To znači da izdavalac bitkoina nije banka, vlada, nadzorna institucija, pojedinac ili kompanija; izdavaoci su sami korisnici (Dinić, 2014: 110). Trećeg januara 2009. godine, iskopan je „genesis blok“ (Horvatić, Tarfa, 2022:107-108). Rudar(i) ovog bloka su dobili 50 bitkoina. Od tog trenutka, svaki put kada je kreiran novi blok, rudar je dobijao 50 novostvorenih bitkoina.

Ukupna ponuda raste postepeno ali ne istom brzinom. Kao što je već napomenuto, svaki blok sadrži određeni broj bitkoina, a ukupna ponuda novčića se povećava dodavanjem novih blokova. Međutim, blokovi nemaju isti kapacitet, tj. ne sadrže istu količinu bitkoina. Mreža je unapred programirana, najpre da smanji nagradu rudarima za 50% nakon svakih 210.000 dodatih blokova, ali i da prilagodi složenost matematičkog problema količini koja je već iskopana, tako da novi blok od 1MB koji sadrži otprilike 4000 upisanih transakcija (Horvatić, Tafra, 2022:109) nastaje u proseku svakih deset minuta (Antonopoulos, 2014:2, 177-178; Đorđević, 2018:97-98; Raskin, 2015:976; Roth, 2015:528). Jednostavna matematika pokazuje da se nagrada za rudarenje smanjuje otprilike svake četiri godine. Od 11. maja 2020. godine, nagrada za rudarenje po bloku iznosi 6.25 bitkoina. Stopa po kojoj se novi blokovi (pa samim tim i bitkoini) dodaju postojećem lancu postepeno se smanjuje (dok ne dostigne broj od 21.000.000).

Čin smanjenja rudarske nagrade za polovinu naziva se „halving“. Ideja iza procesa halvinga bila je da se bitkoin oponaša zlato čak i kada je u pitanju dinamika njegovog iskopavanja (Đorđević, 2018: 98). Sa ekonomskog i pravnog stanovišta, kroz proces halvinga, deflatorna priroda bitkoina dolazi do izražaja jer se već ograničena ponuda novčića dodatno smanjuje. Radi poređenja, u vreme pisanja ovog rada, više od 18.5 miliona (od 21 miliona) bitkoina je pušteno u opticaj, ali će poslednji bitkoin biti pušten u opticaj kada se iskopa blok 13.230.000. Prateći dinamiku Mreže, procenjuje se da će se to dogoditi otprilike 2137. godine (Antonopoulos, 2014:178; Raskin, 2015:976). To znači da je procenat inflacije kontrolisan, ne samo kroz konačnu ponudu već i kroz 64 događaja halvinga, nakon čega se stopa izdavanja novog bitkoina smanjuje.

17. "Bitkoin pravilo, logo i tekstualni opis sugerišu da je projekat inspirisan zlatnim standardom. Uzmite u obzir, na primer, da se Bitkoini proizvode kroz proces nazvan „rudarenje“ sa opadajućim prinosima koji podseća na vađenje zlata iz podzemlja, te da je logo zlatnik" (Cachanosky, 2019: 371).

4. Superhalving

Bitkoin je prvi put priznat kao novac na osnovu regulatornog stanovišta "Mreže za suzbijanje finansijskog kriminala" (Financial Crimes Enforcement Network) (Mirjanich, 2014: 214), zatim u sudskoj praksi u čuvenim slučajevima „Silk Road“ (Raskin, 2015: 981-982; Zebec, 2018: 89) i u slučaju SEC protiv Shaversa (Raskin, 2015: 979-980). Ipak, iako nije pogrešno smatrati bitkoin valutom, kao što je već napomenuto, mi volimo da razmišljamo o Bitkoinu kao o sistemu plaćanja. To je bila prvobitna ideja (Syropyatov, 2021: 325) i Bitkoin je zapravo korišćen u tom svojstvu u prvim godinama, uglavnom za male online transakcije (Vareško, Deković, 2022: 91).

Pravi potencijal ovog sistema, koji je sam po sebi impresivan, može se u potpunosti shvatiti samo ako se posmatra kao deo budućeg decentralizovanog finansijskog sistema (DeFi). U svojim brojnim predavanjima i intervjuima, Antonopoulos pruža sjajnu analogiju upoređujući DeFi prostor sa internetom iz ranih dana. U toj analogiji, Bitkoin se poredi sa elektronskom poštom koji je bio prva i (dugo vremena) jedina funkcionalna aplikacija na internetu. U DeFi prostoru, Bitkoin je prva i (na mnogo načina) najvažnija, ali ne i jedina funkcionalna aplikacija. Upravo način na koji Bitkoin mreža koristi tehnologiju distribuirane knjige (eng. distributed ledger) nije ništa drugo do jedan mogući prikaz istinskog potencijala neverovatnog dela računarskog inženjeringa zvanog blokčejn. Imajući u vidu bezbroj funkcija interneta danas, ova analogija nudi najbolji uvid u razmere i potencijal DeFi prostora.

Korišćenje ove i drugih srodnih tehnologija svakako prevazilazi stvaranje različitih platnih, pa čak i finansijskih sistema. Blokčejn tehnologija i kriptovalute, protokoli decentralizacije uopšte, deo su dugoročnog ciklusa proliferacije i imaju priliku i kapacitet da dalje prošire inovacije i mogućnosti koje su započete u ranim godinama interneta (Calcaterra, Kaal, Rao, 2020: 204; Syropyatov, 2021: 320). Sa pravnog stanovišta, nema sumnje da će blokčejn tehnologija reorganizovati svaku aktivnost koja zahteva javni prikaz informacija (Cvetković, 2018: 122). Takođe ima kapacitet da reformiše sve aktivnosti oko donošenja odluka od strane sporog i skupog državnog aparata kroz „peer-to-peer“ odlučivanje (Abramowitz, 2015: 7-9). Predstavlja izazov konvencionalnoj pretpostavki da su centralizovane institucije, poput zakonodavnih tela i sudova, potrebne za donošenje zakona dovoljne jasnoće da bi bili primenljivi (Abramowitz, 2015: 9). Konačno, dokazano je da je blokčejn tehnologija suštinska za budući razvoj današnjih opšteprihvaćenih ideja, poput IoT (Interneta stvari) i IoE (Interneta svega) (Horvat, Tafra, 2022: 108). Dakle, koliko god da su impresivni, čak i DeFi prostor, IoT ili IoE biće samo fragmenti, ili aplikacije takozvanog „Web 3.0“."

„Međutim, ako to posmatramo strogo sa monetarnog stanovišta, verujemo da je postojeći centralizovani finansijski sistem zastareo, neefikasan, nepouzdan i nepotrebno skup; kao takav, biće zamenjen efikasnijom ekonomskom strukturom. Naučno je dokazano da sadašnja veličina tržišta kriptovaluta i njegova rastuća snaga imaju kapacitet da poremete čitav finansijski sistem (Vareško, Deković, 2022:91). Sa ideološkog stanovišta, DeFi sistem izgleda kao najočiglednija zamena. Međutim, u ovom trenutku, više od decenije nakon što je Bitkoin mreža postala potpuno operativna, DeFi struktura zvuči pomalo futuristički. Ipak, obrisi sistema su sada jasno vidljivi. Određeni delovi sistema su više nego funkcionalni, a efekti koje stvaraju oživljavaju osnovnu ideju DeFi-ja. To je vidljivo u procesu zvanom „superhalving“.

Prema našem saznanju, termin superhalving je prvi put korišćen u biltenu koji je svetski poznati stručnjak za kriptovalute Teeka Tiwari poslao svojim čitaocima i pretplatnicima. Da bi objasnio svoje otkriće, koristio je analogiju sa halvingom. Superhalving se odnosi na smanjenje broja novčića u opticaju ali, za razliku od halvinga, superhalving nije vezan za Bitkoin kod. Prema gospodinu Tiwariju, to je hipotetička situacija povezana sa mogućnostima koje rudari sada imaju u DeFi ekosistemu (Tiwari, 2021).

Rudari obezbeđuju računarsku snagu neophodnu za funkcionisanje Bitkoin blokčejna, a podsticaj za raspodelu njihovih računarskih resursa Mreži dolazi u obliku novoizdatog bitkoina. Donedavno, rudari nisu bili u poziciji da zadrže novčiće kojima su nagrađivani. Da bi ostali u „trci“ za novim novčićima u sve konkurentnijem okruženju, nisu imali drugog izbora osim da prodaju zarađene novčiće kako bi finansirali nadogradnju računarskih resursa za dalje operacije. To je bila njihova jedina opcija jer vlasništvo bilo koje vrste kripto-imovine nije značilo ulaz u (tradicionalne) izvore kapitala (Tiwari, 2021).

Danas je situacija izvanredno drugačija. Prvo, finansijske institucije su sada visoko uključene u kripto-tržište (Magnuson, 2022: 884). One nude finansijske usluge i stvaraju visoko profitabilne prostore za svoje klijente u vezi sa Bitkoinom, Ethereumom i drugim projektima. Drugo, fondovi kojima se trguje na berzi, kripto-menjačnice i rudari, svi koji služe industriji kriptovaluta, razvili su se u velike industrije (Magnuson, 2022: 884). Prema Tiwariju, rudari su po prvi put u mogućnosti da prikupe novac putem tržišta kapitala. Prema njegovoj studiji, rudari i kripto-kompanije su već prikupili više od deset puta više kapitala za svoje buduće poduhvate nego prethodnih godina (Tiwari, 2021).“

Nadalje, rudari danas čak ne moraju da imaju pristup investicionim bankama, kapitalnim fondovima ili drugim odabranim institucijama ili individualnim investitorima. Slično Bitkoinu, DeFi je monetarno inkluzivan prostor u apsolutnom smislu. Preko alternativnog decentralizovanog modela finansija zasnovanog na blokčejnu, moguće je zaobići nepotrebne posrednike i ući u virtuelne peer-to-peer kapitalne odnose. Moguće je pozajmljivati, štedeti, zakazivati plaćanja, trgovati, kupovati osiguranje, investirati, dokazivati vlasništvo, pa čak i automatski rebalansirati portfolio na finansijskom tržištu koje je uvek otvoreno, potpuno decentralizovano, izuzetno sigurno i gotovo potpuno imuno na ljudske greške. Pomoću inovativnog investicionog aparata, ovaj finansijski ekosistem čini prikupljanje kapitala jednostavnim, neformalnim, direktnim i samim tim jeftinijim za rudare širom sveta, i svakoga ko želi da finansira svoje buduće ideje i poduhvate. Kroz kriptovalute, pametne ugovore i tokene kreirane na različitim blokčejn platformama za potencijalne investitore i finansijere, bez obzira na to gde se trenutno nalaze, rudari mogu obezbediti neophodan kapital za ažuriranje svoje opreme za rudarenje ili druge aktivnosti. To dalje znači da rudari ne moraju odmah da prodaju bitkoin koji su dobili kao nagradu za rudarenje. Oni ga sada mogu zadržati (što najčešće i čine) sa namerom da alociraju svoj portfolio, realno očekujući da će mu cena porasti. To znači još manje novčića u opticaju, posledično smanjenu ponudu i konačno nižu stopu inflacije. Ukratko, ovo je proces superhalvinga.

Smatramo da je ideja superhalvinga veoma zanimljiva. Ipak, iako je dobro razrađena, verujemo da se ovaj fenomen može i treba tumačiti u širem smislu nego što je sugerisao Tiwari. On ne mora biti strogo povezan samo sa izgradnjom novog kripto-finansijskog digitalnog sveta i prilikama u njemu. Druge okolnosti mogu stvoriti sličan efekat i uzrokovati smanjenje prometa bitkoina. One bi trebalo da se istražuju pod istim imeniocem, tj. superhalvingom. U tom kontekstu, možemo pomenuti dve okolnosti koje imaju najveći deflatorni uticaj na tržište.

Prvo, u tehničkom smislu, Bitkoin se može tumačiti na različite načine: kao softver, kao mreža, kao aplikacija. U ekonomskom smislu, bitkoin može preuzeti ulogu valute, platnog sistema, (digitalne) imovine, pa čak i ulogu robe ili sirovine (Cvetković, 2018:129-133; Pernice, 2021:772). Uzimajući u obzir njegovu primenljivost i ulogu generalno, različite studije su nedvosmisleno potvrdile da se bitkoin konstantno razvijao (18) (Vareško, Deković, 2022:91). Postao je raznovrsniji i globalizovaniji (Karabulut, Sari, 2022: 56). S obzirom na to da je ideja iza stvaranja ovog sistema bila da se transfer vrednosti učini što efikasnijim, odnosno da platni sistem bude efektivan, sve veća rasprostranjenost bitkoina potvrđuje da se on može okarakterisati kao kolektivno priznati medij razmene (Pernice, 2021:777). Međutim, u ovom trenutku postoje kripto-projekti koji omogućavaju efikasniju, bržu i jeftiniju alokaciju vrednosti; stoga se bitkoin retko koristi u tu svrhu. Ipak, bitkoin ima niz superiornih karakteristika (redak je; ima ograničenu ponudu i predodređenu smanjenu stopu izdavanja; omogućava privatnost, poverljivost i stoga je imun na zaplenu; lako je 'prenosiv', lako se skladišti i zahteva malo ili nimalo održavanja; prilično je jednostavan za korišćenje i nije ničija obaveza). Zahvaljujući ovim karakteristikama, bitkoin se ponaša kao digitalno zlato i uglavnom se koristi kao sredstvo očuvanja vrednosti. Drugim rečima, uprkos očiglednoj volatilnosti, i deflatorni dizajn Bitkoina i njegova decentralizovana i globalna priroda poboljšavaju njegove osobine sredstva očuvanja vrednosti (Baur, Dimpfl, 2021:2681). Stoga, bitkoin se većinom traži više kao imovina nego kao valuta, pa se uglavnom ponaša kao sredstvo očuvanja vrednosti (Đorđević, 2018:100). Ovo posebno postaje očigledno u vremenima ekonomskih, geopolitičkih ili zdravstvenih kriza, kao što je ona izazvana pandemijom SARS-CoV-2, ili tekuća energetska kriza.

18. To je nedvosmisleno potvrđeno sveobuhvatnom studijom o broju patenata strogo vezanih za Bitkoin i njegov lanac (Cavalhiero, Cavalhiero, 2022: 211-216).

Zbog toga pojedinci, velike finansijske institucije, kompanije, pa čak i neke vlade uključuju određeni iznos bitkoina u svoje portfelje kako bi zaštitile svoju štednju i investicije. Oni se osiguravaju od inflacije jer se očekuje da se imovina poput zlata ponaša suprotno akcijama i fiat valutama u vremenima kriza. Naučna istraživanja potvrđuju da diverzifikacija portfelja putem bitkoina (ako su uključena i tradicionalna sredstva) može biti odličan izbor ulaganja čak i za one investitore koji nisu skloni preuzimanju viših rizika (Syropyatov, 2021:323; Šoja, Senarathne, 2019:54-58). To znači da svi ti entiteti ne kupuju bitkoine (ili ih u ređem slučaju rudare) sa namerom da ih koriste za plaćanje ili prenos vrednosti. Oni preferiraju dugoročno držanje umesto vršenja transakcija i puštanja u opticaj, što dovodi do ukupnog smanjenja ponude. Budući da je ovo prirodna tendencija u mreži, sigurno je reći da je i ovo vrsta superhalvinga.

Na kraju, postoji još jedna tendencija u kripto ekosistemu koja se može tumačiti kao oblik superhalvinga, a time i deflatorni mehanizam, iako je prilično slučajna. Kao što je već napomenuto, bitkoin je prilično jednostavan za korišćenje, skladištenje i održavanje. Međutim, neophodan je određeni stepen praktičnog znanja. Bitkoin može postati nedostupan ako se 'novčanikom' (hardverskim ili online) loše upravlja. Najčešći način da se bitkoin učini nedostupnim jeste da se izgubi.

U stvari, nemoguće je izgubiti bitkoin jer su novčići trajno povezani sa mrežom. U svakom trenutku, učesnici Mreže mogu odrediti na kojoj se adresi nalazi svaki pojedinačni novčić. Ali tada, privatni ključevi koji omogućavaju pristup novčićima sačuvanim na određenoj adresi su „simbol“ vlasništva (Raskin, 2015: 977, 1002) i oni se mogu izgubiti (Hutchinson Dowd, 2015:361). Bitkoin „novčanici“, naročito hardverski, takođe se mogu izgubiti. Prema procenama, oko 20% bitkoina koji su pušteni u opticaj postalo je trajno nedostupno (Mijatović, 2022:103). Dalje, razumno je očekivati da će se više bitkoina „izgubiti“ tokom vremena; stoga, stvarna ponuda bitkoina, iako nepoznata zbog rizika od trajnog gubitka (Hutchinson & Dowd, 2015: 361), definitivno je manja nego što je prethodno programirano i postepeno će se smanjivati. To čini bitkoin još deflatornijim nego što se ranije predviđalo.

5. Zaključci

Dobro je poznata činjenica da je novac obično, ali ne nužno, podložan državnom monopolu (Pernice, 2021: 773). Do nedavno, šira javnost nije bila spremna da preispituje dogmu o povlašćenosti vlada da „proizvode” novac (Hayek, 1976:20). Danas, šira javnost nije voljna da bezuslovno prihvati koncept lex monetae i državni monopol na izdavanje novca. Konkurentske ideje su dobro formulisane, a relevantni izvori su „na samo nekoliko klikova”. Ipak, ideja predstavljena u belom papiru pod naslovom „Bitkoin: Peer-to-peer sistem elektronskog novca" je nesumnjivo najinspirativnija. Nedavno sprovedena sveobuhvatna statistička analiza potvrđuje da je ovo opšte mišljenje u akademskim krugovima (Karabulut, Sari, 2022: 58-66). Čak i kritičari tehno-ekonomske arhitekture Bitkoina slažu se da Bitkoin nedvosmisleno demonstrira praktičnu mogućnost potpuno decentralizovanog monetarnog sistema zasnovanog prvenstveno na distribuiranom poverenju (Hutchinson & Dowd, 2015:380).

Iako se stabilni novčići nazivaju „Hayekovim novcem” (Syropyatov, 2021: 322-323), oni koji su podržani plemenitim metalima (kao što je zlato), ali prvenstveno oni koji su podržani matičnim fiat valutama, ne mogu se koristiti za konačnu implementaciju Hayekove teorije u realnoj ekonomiji (Syropyatov, 2021: 328). Verujemo da je upravo Bitkoin pravo oličenje stare ideje o izdavanju različitih vrsta novca koje predstavljaju različite apstraktne jedinice koje fluktuiraju u svojoj vrednosti jedna u odnosu na drugu (Hayek, 1976: 25) i koje se jasno mogu razlikovati po različitim denominacijama između kojih bi javnost mogla slobodno da bira (Hayek, 1976: 21). Ceo Bitkoin sistem promoviše ovu ideju na način kao nijedno drugo sredstvo nalik novcu nikada ranije. Štaviše, oslanjajući se isključivo na napredne tehnološke koncepte, Bitkoin ne zavisi od bilo kakve državne dozvole i nije ograničen državnim granicama (19). Ovaj intrigantni sistem je bezbroj puta testiran na stres. Iako nije u potpunosti stabilan i daleko je od savršenog, sve turbulencije su sistem učinile samo otpornijim. To se ne može reći za njegove direktne konkurente – valute koje izdaju države. Zapravo je sasvim suprotno. U kratkom vremenskom periodu, posebno od trenutka kada je Svetska zdravstvena organizacija prepoznala izbijanje pandemije SARS-CoV-2 izazvane novim tipom koronavirusa, bitkoin je transformisan iz potkulturnog fenomena u najpopularniju i najcenjeniju (digitalnu) imovinu za ne više od nekoliko meseci. Sama priroda pandemije SARS-CoV-2, prvenstveno potreba za ograničavanjem fizičkog kontakta, pogodovala je digitalizaciji svih modela obavljanja svakodnevnih aktivnosti i posledično stvorila savršeno okruženje za sve kripto-projekte (Mijatović, 2022:94). Ipak, sama činjenica da je bitkoin na slobodnom tržištu oko 20.000 puta vredniji od USD sugeriše da tu ima još mnogo toga. Ovo važi bez obzira na to da li se bitkoin percipira kao novac ili ne.

Teorija konkurentskih valuta, posebno valuta koje ne izdaju države ili bilo koji centralni autoritet, pokazala se održivom - u najmanju ruku. Zapravo, ako s jedne strane imamo centralizovan i prisilan poredak, a s druge strane dobrovoljan i decentralizovan sistem (McGinnis, 2020: 59), čini se da „dobrovoljni sporazum o korišćenju određenog predmeta kao sredstva plaćanja“ (Đorđević, 2018:97; McGinnis, 2020:61) može čak biti superiorniji od dogme „valutnog monopola“. Ipak, kako mi to vidimo, otkrivanje deflatornih mehanizama ugrađenih u izvorni kod Bitkoina i njihovo prepoznavanje kao nepromenljivih od strane šire javnosti, najveća je tajna njegovog uspeha. Očigledno, ovo nije jedina zanimljiva karakteristika Bitkoin sistema, ali u vremenima kriza poput one izazvane virusom SARS-CoV-2 i njegovim brojnim varijantama, te karakteristike dolaze do izražaja, posebno kada se uporede sa načinom funkcionisanja „imperativnih“ valuta. U svakom slučaju, ovo zapažanje je podržano sudskom praksom. U određenim slučajevima, sudovi su precizno naveli da je bitkoin po prirodi deflatoran i da bi mogao biti bolje skladište vrednosti od brojnih zvaničnih valuta širom sveta koje su veoma podložne inflaciji (Pernice, 2021: 778).

Bitkoin sistem dovodi u pitanje univerzalno prihvaćenu ideju državnog suvereniteta po pitanju izdavanja novca. Teoretski, Bitkoin ne potkopava monetarni suverenitet; u stvari, zajednica čak može doprineti ostvarivanju ove vrste suvereniteta dajući poverenje sredstvu razmene koje se razlikuje od zakonski nametnutih (Pernice, 2021: 775). Prirodno je da ovaj pristup deluje sumnjivo, još više zato što ovaj sistem ne nudi odgovore na sva pitanja koja se javljaju na potpuno decentralizovanom i neregulisanom tržištu slobodnih valuta. Ipak, ovo je fascinantan finansijski sklop. Brojne tehnološke i ekonomske karakteristike čine ga privlačnim za sve one koji su željni da istraže moguće alternative dominaciji države u ovoj oblasti. Na pitanje da li su te alternative održive i u kojoj meri - ostaje da se odgovori. Ipak, zaista verujemo da deflatorni mehanizmi, čak i jednostavni poput onih ugrađenih u Bitkoin sistem, moraju biti dobrodošli kao parametri u trenutnoj ili sledećoj fazi evolucije novca i monetarnih obaveza.

Reference

Abramowicz, M. B. (2015). Peer-to-Peer Law, Built on Bitcoin. GWU Law School Public Law Research Paper 2015-9, GWU Legal Studies Research Paper. No. 2015-9, Retrieved 02 March 2023 from https: ssrn.com/abstract=2573788 or http: dx.doi.org/10.2139/ssrn.2573788

Antonopoulos, M. A. (2014). Mastering Bitcoin: Unlocking Digital Cryptocurrencies. Sebastopol: O’Reilly Media, Inc

Baur, D. G., Dimpfl, T. (2021). The volatility of Bitcoin and its role as a medium of exchange and a store of value. Empirical Economics. 61 (5). 2663–2683.

Cachanosky, N. (2019). Can Bitcoin become money? The monetary rule prob- lem. Australian Economic Papers. 58 (4). 365–374.

Caetano, R. (2015). Learning Bitcoin. Birmingham: Packt Publishing

Calcaterra, C., Kaal, W. A., Rao, V. (2020). Stable Cryptocurrencies. Washington University Journal of Law & Policy. 61, 193-227

Catanzaro, Z. L., Kain, R. (2020). The Revolution Will Be Memorialized: Selected Blockchain-Based Smart Contract Use Cases. Florida Bar Journal. 94 (5). 52–56

Cavalheiro, G. M. do C., Cavalheiro, M. B. (2022). Assessing technological trends through patent landscaping: The case of Bitcoin. Journal of World Intellectual Property. 25 (1). 206–219

Cvetković, M. (2018). Novčane obaveze i kriptovalute. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu. 57 (81). 119-138

Cvetković, P. (2020). Blokčejn kao pravni fenomen – uvodna razmatranja. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu. 59 (87). 127-144

Dimitrijević, M. (2018). Elektronski novac u savremenom monetarnom pravu. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu. 57 (81). 221-236

Dinić, V. (2014). Bitkojn kao decentralizovana valuta. Bankarstvo. 43 (2). 108-137

Đorđević, A. (2018). The Application of Advanced Technologies in the Field of International Finances: Bitcoin Phenomenon. Ekonomika. 64 (1). 95-104

Garratt, R., Wallace, N. (2018). Bitcoin 1, Bitcoin 2, An Experiment in Privately Issued outside Monies. Economic Inquiry. 56(3). 1887-1897

Hayek, F. A. (1976). Denationalization of Money (An Analysis of the Theory and Practice of Concurrent Currencies). London: The Institute of Economic Affairs. Retrieved 10 March 2023 from https: iea.org.uk/wp-content/uploads/2016/07/ Denationalisation%20of%20Money.pdf

Horvatić, H., Tafra, V. (2022). Identifikacija komercijalne blockchain tehnologi- je te izazovi i opasnosti primjene kroz konkretne primjere. Obrazovanje za poduzetništvo - E4E. 12 (2), 105-120

Hutchinson, M., Dowd, K. (2015). Bitcoin Will Bite the Dust. CATO Journal. 35 (2). 357–38. Retrieved 1 March 2022; https: www.cato.org/sites/cato.org/files/ serials/files/cato-journal/2015/5/cj-v35n2-12.pdf

Jović, Ž., Nikolić, I. (2022). The Darker Side of Fintech: the Emergence of New Risks. Zagreb International Review of Economics & Business. 25 (SCI). 46-63

Karabulut, T. Sari, S.S. (2022). The attitude of academic staff towards Bitcoin. Ekonomski vjesnik. 35 (1), 55-67

Karame, G., Androulaki, E. (2016). Bitcoin and Blockchain Security. Boston, London: Artech House

Magnuson, J. W. (2022). The Failure of Market Efficiency. Brigham Young Univer- sity Law Revew. 48 (3). 827-908 Retrieved 21 April 2023 from https: papers. ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=4096270

McGinnis, J. O. (2020). Bitcoin’s Nature and Its Future. Harvard Journal of Law & Public Policy. 43 (1). 59–66. Retrieved 11 February 2022 from https: ezproxy. nb.rs:2076/login.aspx?direct=true&db=aph&AN=141404064&site=eds-live

Mijatović, N. (2022). Pravna (ne)uređenost kriptovaluta i njihov utjecaj na in- dustriju osiguranja. Hrvatski časopis za OSIGURANJE. (6). 93-106

Mirjanich, N. (2014). Digital Money: Bitcoin’s Financial and Tax Future despite Regulatory Uncertainty. DePaul Law Review. 64 (1). 213–248

Nakamoto, S. (2008). Bitcoin: A Pear-to-Pear Electronic Cash System. [Electronic version]. Retrieved 29 January 2021 from https: bitcoin.org/bitcoin.pdf

Pernice, C. (2021). Bitcoin: Civil Law Topics and Issues. Italian Law Journal. 7(2). 769–802

Radulović, S. (2021). Bitcoin and Cryptocurrency Clauses. Zbornik radova Prav- nog fakulteta u Nišu. 60 (93). 29-44

Raskin, M. I. (2015). Realm of the Coin: Bitcoin and Civil Procedure. Fordham Journal of Corporate & Financial Law. 20 (4). 969–1011

Roth, N. (2015). An Architectural Assessment of Bitcoin: Using the Systems Modeling Language. Procedia Computer Science. 44. 527-536.

Syropyatov. V. A. (2021). Stablecoins as an implementation of Hayek’s private money theory. Russian Journal of Economics and Law. (2). 318–331. Retrieved 10 March 2023, from https: doi.org/10.21202/1993-047X.15.2021.2.318-331

Šoja, T., Senarathne, C. W. (2019). Bitcoin i diversifikacija portfolija - perspektiva globalnog investitora. Bankarstvo. 48 (4), 44-63

Teomete Yalabık, F., Yalabık, İ. (2019). Anonymous Bitcoin v enforcement law. In- ternational Review of Law, Computers & Technology. 33(1), 34–52 Retrieved 13 January 2023 from https: ezproxy.nb.rs:2076/login.aspx?direct=true&db=bu h&AN=134805585&site=eds-live

Tiwari, T. (2021). The Super Halving Explained. Palm Beach Daily, editors letter to subscribers dated 18.05.2021.

Turudić, D.A., Milić, J., Štulina, K. (2017) Korištenje kriptovaluta u međunarod- nom poslovanju. Zbornik sveučilišta Libertas. 1-2 (1-2). 191-210

Vareško, A., Deković, D. (2022). Utjecaj pandemije COVID 19 na povezanost kretanja cijena bitcoina i vodećih svjetskih burzovnih indeksa. Zbornik radova Međimurskog veleučilišta u Čakovcu. 13 (2). 89-99

Zebec, S. (2018). Pravna regulacija bitcoina i ostalih virtualnih valuta u nekim neeuropskim zemljama i hrvatskom zakonodavstvu. Zbornik radova Međimur- skog veleučilišta u Čakovcu. 9 (1). 87-91

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1749927389962/

2025-06-15T05:40:01Z

In reply to naddr1qq…sfxd
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1749927389962/

Prevod odličnog eseja sjajnog autora @nprofile…2hud ...

2025-06-07T12:06:27Z

In reply to nevent1q…lxa9
_________________________

Prevod odličnog eseja sjajnog autora parman_the (nprofile…2hud)

https://armantheparman.com/fair/

Da li je raspodela Bitkoina pravična? ...

2025-06-07T11:56:44Z

Da li je raspodela Bitkoina pravična?

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1749288699046/

Ako imamo novac rođen na slobodnom tržištu, u slobodnom društvu, koji treba da zameni fiat novac, onda on ne može biti ravnomerno raspoređen od samog početka dok istovremeno svi ljudi cene njegovu vrednost – nužno mora proći kroz period kada ga samo nekolicina ljudi vrednuje.

quoting
naddr1qv…8ja7

Originalni tekst na armantheparman.com / Autor: @parman_the

Puno sam razmišljao o ovom pitanju i konačno se osećam spremnim da ponudim sveobuhvatan odgovor.

UKRATKO – ako imamo novac rođen na slobodnom tržištu, u slobodnom društvu, koji treba da zameni fiat novac, onda on ne može biti ravnomerno raspoređen od samog početka dok istovremeno svi ljudi cene njegovu vrednost – nužno mora proći kroz period kada ga samo nekolicina ljudi vrednuje.

Jednakost i pravičnost

Želim da počnem sa značenjem reči „pravično“. Mnogi ljudi, posebno oni koji pripadaju političkoj levici, smatraju da nešto mora biti jednako da bi bilo pravično. Na prvi pogled i bez dubljeg razmišljanja, to deluje ispravno ali zapravo je veoma netačno. Možda verujete da je jednakost instinktivno očekivanje od strane jednakih ljudi. Greška nastaje kada se taj prirodni instinkt nesvesno prenosi na druge stvari.

Zamislimo prirodan osećaj nepravde koji dete može doživeti kada njegov brat ili sestra (vršnjak) dobiju više slatkiša od njega – „Zašto on/ona zaslužuje više od mene?“ Ovo uvodi dodatnu promenljivu – „zaslužiti“, o čemu ću govoriti u kasnijem odeljku. Za sada ću se fokusirati na jednakost i pravičnost.

Nerazumno je i nelogično očekivati da sve u prirodi bude jednako. S obzirom na to da u prirodi postoje razlike u sposobnostima i drugim karakteristikama, rezultati tih razlika će, naravno, biti nejednako raspoređeni. Poricanje toga znači poricanje stvarnosti i poricanje uzročno-posledične veze. Mešati se u to znači „igrati se Boga“.

Na primer, neka stabla dobijaju više sunčeve svetlosti i kiše od drugih i bujnije napreduju; neke životinje jedu druge životinje; neki ljudi su mudriji, jači, brži, privlačniji ili produktivniji od drugih. Takva je priroda i to je srž prirodne selekcije i evolucije i na taj način prirodni ekosistemi postižu ravnotežu.

Iako biste možda želeli da se mešate u ravnotežu prirode u svojoj bašti s povrćem, primenjivanje svojih želja na živote drugih ljudi protiv njihove volje može biti nemoralno. Na primer, oduzimanje bogatstva/imetka (silom) koje je zaradio neko ko je sposobniji ili više doprinosi društvu i ustupanje tog bogatstva nekome siromašnom i manje produktivnom (suština socijalizma) je autoritativno, dugoročno kontraproduktivno za sve i vodi ka konačnom kolapsu civilizacije (Ajn Rend je ovo istraživala u svom remek-delu od 1244 strane, romanu Pobunjeni Atlas (engl. Atlas Shrugged), koji toplo preporučujem). Ovo „forsiranje“ jednakih nagrada za rezultate različitih sposobnosti koristi „pravičnost“ kao opravdanje ali je suštinski NEPRAVIČNO, jer ide protiv prirode.

Uzimanje (silom) od onih koji su zaradili više i preraspodela onima koji su zaradili manje predstavlja ideal JEDNAKOSTI u ishodima ali, da bi se to postiglo, ljude tretirate nejednako.

Nagrade raspoređene na osnovu prirodnih razlika (npr. sposobnosti, predviđanja, iskustva) ili razlika u uloženom trudu, bez mešanja spoljnih sila koje nameću svoju volju (autoritarizam) – to je PRAVIČNOST. Ovo je u skladu s jednakim tretiranjem ljudi shodno prirodnim zakonima, pa čak i zakonima vlasti.

Alternativni pogled na pravičnost je da nagrade treba da se zasnivaju na moralu – iako to zvuči lepo, to je čista fantazija.

Ljudska prava

Ništa od ovoga ne znači da neke stvari ne bi trebalo da budu jednake. Na primer, ljudska prirodna prava su zapravo jednaka. Ona NE zavise od sposobnosti, potreba, morala, kriminalne prošlosti, političkih uverenja, sreće, truda, statusa, važnosti, slave – nimalo.

Ona se zasnivaju na tome što smo ljudi.

Zašto je ovo relevantno postaće jasno veoma brzo. Svi imaju jednaka prirodna prava. Neki primeri su pravo na život, slobodu, govor i privatnost. Ova prava postoje bez potrebe za dozvolom da postoje – mogu biti prekršena ili poštovana/zaštićena – ali nisu nam dodeljena ili data, niti nam mogu biti oduzeta. Ona su nezavisna od zakona.

Da pojasnim, sva ova prava ne zahtevaju da neko drugi nešto uradi za vas. „Pravo na život“ izgleda kao da krši ovo pravilo ali zapravo bi trebalo da se zove „pravo da ne budete ubijeni“; niko nema ljudsko pravo da primorava nekoga da ga održava u životu. Slično je i sa slobodom govora, niko nema pravo da mu se obezbedi platforma za govor ali ima pravo da ne bude ućutkan. Prava značenja se mogu izgubiti u jednostavnom jeziku/rečima koje smo navikli da koristimo.

Sledeće je veoma važno razumeti: prirodno ljudsko pravo je nešto što imamo na osnovu našeg inteligentnog RAZMIŠLJANJA o tome šta je ispravno i pogrešno i ne podleže diskreciji autoritativne vlasti. Međutim, autoritativna vlast ima sposobnost da to pravo prekrši ili zaštiti.

To što imam ljudska prava ne znači da će trenutni autoritet današnjice (vlada) zaštititi ta prava. Umesto toga, odgovornost dobronamerne autoritativne vlasti je da ih zaštiti.

Da sumiram:

Prirodno ljudsko pravo je nešto što svi ljudi imaju (ali zakon ne štiti uvek).

Ovo se razlikuje od zakonskog prava:

Zakonsko pravo je nešto što daje autoritativna vlast.

Sada kada su ljudska prava površno objašnjena, želim da ponovo naglasim nešto veoma važno:

Dok je jednakost ljudskih prava prirodna stvar koju treba očekivati između svih ljudi, veoma je različito očekivati jednakost nagrada za naše sposobnosti ili trud. Da bismo postigli jednake nagrade, moramo ljude tretirati različito, što je suštinski nepravično.

Ne mislim da je potreban dalji logički argument. Ako se još uvek ne slažete, predlažem da ponovo pročitate ono što sam rekao i razmislite o tome.

Povezujući se sa temom ovog teksta, distribucijom bitkoina – bogatstvo nije ljudsko pravo, ono je NAGRADA. Jednakost bogatstva između ljudi takođe nije ljudsko pravo. Međutim, ljudsko je pravo biti slobodan da posedujete imovinu i da vaša imovina ne bude narušena. Odgovornost svake postojeće vlade je da zaštiti ta ljudska prava. Za dalje čitanje, pogledajte libertarijanizam.

Zasluživanje

Vraćajući se na „zasluživanje“ – ovo je ljudski konstrukt, zasnovan na dobru i zlu: „Dobri ljudi zaslužuju dobre stvari, a loši ljudi zaslužuju kaznu.“

U stvarnosti, međutim, loše stvari se dešavaju dobrim ljudima, a dobre stvari se dešavaju lošim ljudima. Mnogima je teško da to prihvate.

Koristeći logiku, i dalje može imati savršenog smisla zašto ljudi ne dobijaju uvek ono što zaslužuju – jer priroda ne dodeljuje nagrade savršeno na osnovu ljudskih konstrukata dobra i zla.

Čovek je taj koji pokušava da nadgleda ravnotežu između posledica i morala. Ljudi zamišljaju kako stvari treba izgledaju ali što više budu obraćali pažnju na prirodu, to će više biti razočarani stvarnošću.

Umesto toga, u prirodi postoje uzrok i posledica. Postoji određena predvidljivost ali takođe postoji i izvesna slučajnost, sviđalo se to nama ili ne. Mnogima se to ne sviđa.

Ne shvatite ovo kao poziv na ukidanje nagrađivanja i kažnjavanja u društvu. Ono što razmatram je da nije moguće da čovečanstvo uspešno nadgleda celokupnu prirodu na osnovu onoga što je zasluženo (koristeći moralnu definiciju „zasluživanja“). Pretpostavljam da bi visoko napredna autoritarna država mogla pokušati.

Pravična raspodela novog novca

Da bismo odlučili kako bi distribucija Bitkoina trebalo da izgleda u idealnom svetu, najpre razmotrimo šta je poželjno I moguće za novi novac, a zatim možemo videti koliko je Bitkoinov dizajn to veličanstveno postigao:

Kreiraćemo hipotetički novi novac. Dajmo mu neke neupitne karakteristike relevantne za ovu diskusiju (ovo nije potpuna lista):

Novac će biti digitalan.

Jer fizički novac, zlato, nije uspeo.

U globalnom društvu, sa bilo kojim fizičkim novcem (nedigitalnim), potrebne su treće strane (za digitalizaciju fizičkog novca i omogućavanje plaćanja na daljinu), što dovodi do razvoja fiat novca.

Novac će biti rođen na slobodnom tržištu.

Odnosno, vrednost nije nametnuta zakonom. Setimo se da je Bitkoin izmišljen da odvoji novac od države.

Niko ne kontroliše njegovo izdavanje niti može promeniti ponudu novca.

Pristup ovom novcu dostupan je svima.

U razumnim granicama – ne treba novoj monetarnoj jedinici nametati teret rešavanja svakog zamislivog problema u svetu

Zavisnost od država ili banaka za čuvanje novca u ime pojedinaca neće postojati, iako je to dozvoljeno i opcionalno.

Ako je to obavezno, ponovo ćemo završiti sa fiat novcem.

Sada moramo distribuirati ovaj novac koji smo upravo stvorili. Kako to učiniti što je „pravičnije“ moguće? Hajde da pokušamo da damo svakom čoveku na Zemlji jednak deo, kao jedan razuman pokušaj „pravičnosti“.

Da bi to bilo izvodljivo, svaki čovek mora biti u nekoj bazi podataka – pretpostavimo da to imamo. Možda moramo prihvatiti da će neki ljudi naći način da budu višestruko upisani u toj bazi i tako prevare sistem ali zamislimo da pronađemo način da to uglavnom sprečimo.

Sada moramo dodeliti sredstva tako da svaka osoba ima privatni ključ za svoja sredstva i niko drugi – to je suština digitalnog vlasništva. Ko god ima privatni ključ ima moć da troši sredstva i time poseduje novac. Dakle, svaki čovek mora biti jedina osoba koja ima pristup svojim privatnim ključevima (uz neke izuzetke kada je u pitanju pomoć od strane pouzdanih članova porodice). Pretpostavimo da postoji neko novo tehnološko otkriće koje to nekako čini izvodljivim i lakim za sve, bez potrebe za centralnom institucijom poput banke koja bi obezbedila sigurnost.

Veoma važno i gotovo neostvarivo – svi koji imaju privatni ključ treba da ga zaštite – odnosno, ne smeju ga izgubiti, trebalo bi da znaju njegovu važnost i da im ne bude ukraden (katastrofe sa privatnim ključevima dogodile su se mnogim ranim korisnicima Bitkoina) ili da ne budu prevareni da ga poklone ili prodaju jeftino.

Za sada nam dobro ide ali uz neke optimistične pretpostavke.

Zamislimo da nekim čudom možemo efikasno preneti informacije o novim novčićima i privatnim ključevima svim ljudima na Zemlji bez obzira na njihove okolnosti (u razumnim granicama). Naravno, oni bi na početku imali NULTU vrednost (jer su besplatno stvoreni i nemaju drugu upotrebu osim kao novac).

Setimo se, kao što je navedeno u početnim uslovima, ovde nema autoritativne vlasti i ne možemo prisiliti ljude da vrednuju ovaj novac i koriste ga, kao što države koriste silu za fiat novac. Ovde je svrha oslobađanje od fiat novca.

Čestitamo, sada imamo hipotetičku alternativu Bitkoinu koja je RAVNOMERNO raspoređena svakom čoveku na Zemlji i svaki čovek ima kontrolu nad svojim novcem. Da li je ovo bolje od lansiranja/distribucije Bitkoina u januaru 2009. godine? Da li je ovo rešilo problem jednake raspodele?

Još uvek ne, a razlog je što smo distribuirali nešto što je bezvredno.

Potrebna nam je još jedna stvar – svi moraju ISTOVREMENO vrednovati novostečeni novac KAO NOVAC i prihvatati/trošiti ga na otprilike istoj vrednosti. Očigledno, ovo nije moguće u slobodnom društvu.

Ovo je veoma važno - „slobodno društvo“. Moramo dozvoliti ljudima da rade šta žele sa ovim novoraspoređenim novcem. Šta će se desiti? Neki ljudi će ga visoko vrednovati, a neki neće – ljudi koji ga visoko vrednuju kupiće ga od onih koji ga ne vrednuju. I šta nam onda ostaje? Mali deo sveta koji veruje u ovaj novac i sada poseduje većinu ponude.

Čekajte, zar nije upravo to slučaj sa Bitkoinom? Zar se ljudi nisu baš zbog toga žalili?

Kada je Bitkoin u pitanju, većina nas je imala otprilike jednak pristup početnim novčićima. Svi su mogli da rudare, a novčići su u početku bili gotovo bezvredni. Rani korisnici su trgovali troškovima električne struje, svojim vremenom i trudom u zamenu za novoizrudarene bitkoine.

Ne, Satoši nije „unapred“ rudario (eng. pre-mine), on JESTE RUDARIO zajedno sa svima ostalima (počevši od 3. januara 2009.) dva meseca nakon najave novog sistema (31. oktobra 2008.).

Nije postojalo znanje da će Bitkoin sigurno imati neku vrednost. Rani rudari su zaradili svoj deo bitkoina jer su posedovali predviđanje o njegovoj budućoj vrednost i preuzeli su RIZIK sa svojim resursima, vremenom i trudom. Vi i ja, mi smo to ignorisali. Smejali smo se tome. Nadali smo se da će propasti. „Zaslužili“ smo da propustimo priliku.

Postoji izreka među Bitkoinerima: „Svi će kupiti bitkoin po ceni koju zaslužuju.“

Zašto smo pogrešili i šta se desilo da vremenom dobije na vrednosti? Činjenica da su mu neki ljudi, rani korisnici, DAVALI vrednost (vrednost je subjektivna ljudska odluka), a zatim su se vremenom pridružili i drugi. Rani korisnici su bili u pravu što su verovali da će ga drugi kasnije vrednovati nakon što su oni preuzeli rizike, a Bitkoin nije propao. Što kasnije ulazite u Bitkoin, to je rizik manji, a cena koju plaćate za njegovo sticanje je viša – ovo je prikladno.

Zbog neizvesnosti, mnogi ljudi nisu rudarili, niti su odvojili vreme da ozbiljno razmotre ili kupe bitkoin kada su imali priliku. To bi bio slučaj sa BILO KOJIM novostvorenim novcem, čak i ako je ravnomerno raspoređen.

Drugim rečima, ponuditi ravnomernu raspodelu od samog početka je suštinski isto kao i ponuditi podjednake šanse za sticanje bitkoina.

Kao što sam rekao na početku:

Ako imamo novac rođen na slobodnom tržištu, u slobodnom društvu, koji treba da zameni fiat novac – onda on ne može biti ravnomerno raspodeljen od početka, a da ga svi ljudi istovremeno vrednuju. Neminovno mora proći kroz period kada ga samo nekolicina ljudi vrednuje.

Satoši je odlično obavio posao dizajnirajući protokol tako da se izdavanje odvija tokom vremena. Može se raspravljati o tome da li je mogao učiniti izdavanje malo drugačijim ali on/ona/oni je samo čovek (verovatno), tako da imamo ono što imamo i to se sada ne može promeniti.

U početku su rudari bili nagrađivani sa 50 novčića svakih 10 minuta (svaki blok), a ovaj iznos se prepolovljava svakih 210.000 blokova (otprilike svake 4 godine). Trenutno je nagrada za svaki blok 6.25 bitkoina, a izdato je 19.5 miliona od 21 milion novčića. U 2024. godini nagrada će biti prepolovljena na 3.125 bitkoina svakih 10 minuta.

Pored pružanja jednakih prilika tokom raspodele novčića, Satošijev dizajn postepene distribucije takođe jača kvalitet novca i njegov potencijal za uspeh. U sledećem odeljku ću diskutovati o tome kako distribucija utiče na kvalitet novca.

Idealna distribucija novca na slobodnom tržištu

Ostavljajući po strani pravičnost i moral, želeo bih ovde da iznesem argument da raspodela ne-fiat novca kroz populaciju predstavlja promenljivu koja utiče na kvalitet novca.

Da su svi bitkoini bili dostupni od samog početka, onda bi veoma mali broj ljudi posedovao celokupnu ponudu. To bi zapravo dovelo do rizika od neuspeha Bitkoina jer, da bi novac bio koristan, mora biti široko distribuiran. Jedna od funkcija rudarenja bila je distribucija novčića – Satošijev dizajn je osigurao da distribucija bude dovoljna kako bi novac vremenom stekao vrednost, što bi zatim omogućilo trošenje i dalju distribuciju.

Razmišljanje o ekstremima pomaže. Zamislite da jedna osoba poseduje celokupnu ponudu svetskog novca. U tom slučaju, da li bi ta jedinica imala ikakvu vrednost kao novac? Tvrdim bi da bi imala nultu monetarnu vrednost ali, u zavisnosti od toga šta je, mogla bi imati neku robnu vrednost (neki ljudi kažu „intrinzična vrednost“ kada zapravo misle na robnu vrednost ili nemonetarnu vrednost. Dublja diskusija o ovome može se pronaći ovde).

Možda već znate kako novac evoluira iz stanja trampe, što je detaljno objašnjeno ovde, a ukratko je sledeće: U društvu zasnovanom na trampi, potencijalno monetarno dobro inicijalno ima vrednost zbog svoje nemonetarne upotrebe (nemonetarna vrednost), pa počinje sa monetarnom premijom koja je jednaka nuli. Ako ga poseduje dovoljan broj ljudi, postaje praktično koristiti ga kao sredstvo razmene kako bi se prevazišla ograničenja trampe, čime se povećava trgovina, smanjuje rizik specijalizacije i povećava prosperitet tog društva. Kako ovaj tip razmene postaje sve rasprostranjeniji, jedinica postaje poželjnija, što povećava vrednost iznad robne vrednosti. Ova dodatna vrednost je monetarna premija. Monetarna premija zatim uzrokuje da više ljudi poseduje jedinicu i putem pozitivne povratne sprege, ona na kraju postaje univerzalno prihvaćena, što dovodi do toga da monetarna premija dostigne pun potencijal – tj. potpuno usvojena kao novac.

Vraćajući se na hipotetičku situaciju u kojoj jedna osoba drži sav raspoloživi novac na svetu – to predstavlja suprotnost celokupnom procesu gde se monetarna premija razvila iz trampe. Ako se proces potpuno obrne, završavamo na početnom stanju gde jedinica ima nultu monetarnu premiju.

Uporedite to sa suprotnim ekstremom – šta ako svi na svetu poseduju ovaj novac u podjednakoj meri? U tom slučaju, imali biste maksimalno poverenje da će jedinica biti prihvaćena u trgovini.

Sada razmotrimo sredinu između dva ekstrema – ako postoji populacija ljudi koja uopšte ne poseduje ovaj novac, vaša sigurnost u to gde i kod koga možete potrošiti svoj novac u budućnosti bila bi niža – pa je stoga i kvalitet novca niži. Vidim da bi mogao da postoji kontinuum ali u nekom trenutku raspodela će biti dovoljna da novac funkcioniše dobro, a svaka dalja promena ka ravnomernijoj distribuciji imaće zanemarljiv efekat.

Nakon što sam ovo shvatio, postavio sam pitanje: da li je zaista distribucija novca ono što je ovde važno, ili je to prihvatanje tog novca kao sredstva plaćanja, tj. potražnja? Zaključio sam da su one blisko povezane.

Čini se intuitivnim da ako jedna osoba ima sav novac na svetu, više ljudi bi odbilo tu jedinicu kao novac, bilo zato što bi se bunili protiv nejednakosti bogatstva, bilo zato što ne bi bili sigurni da li će je drugi prihvatiti. A ako svi poseduju deo novca, intuitivno je verovati da bi ga više ljudi prihvatilo.

Što se tiče Bitkoina, distribucija je počela sa jednom osobom koja je držala celokupnu raspoloživu ponudu. To se dogodilo u prvom bloku, 3. januara 2009. kada je Satoši izrudario prvi blok i bio nagrađen sa 50 bitkoina. U to vreme nije mogao dobiti više bitkoina zbog pravila protokola – morao je nastaviti da rudari i akumulira novčiće tokom vremena.

U prvim danima, samo su Satoši i Hal Fini rudarili. Zatim su se pridružili drugi i sada je to svetski fenomen. Postepeno izdavanje novih novčića značajno je pomoglo distribuciji. Kako su novi novčići izdavani tokom vremena, oni koji su kasnije ušli još uvek su mogli da se takmiče sa ranijim korisnicima.

Trinaest godina kasnije, većina digitalnih kovanica (oko 19,5 miliona od 21 milion) distribuirana je rudarenjem.

"Zar najbogatiji Bitkoineri neće samo gomilati novčiće i kontrolisati mrežu da bi uvećali svoje bogatstvo što bi dovelo do smanjene distribucije?

Shvatio sam da ono što je važno nije široka distribucija, već široka potražnja. To će povećati cenu i podstaći rane korisnike da oslobode (potroše) deo svojih novčića kako bi poboljšali kvalitet svog života i to je prirodno; na ovaj način, vlasništvo nad bitkoinima postaje ravnomernije raspoređeno tokom vremena, a sa ovom raspodelom njegova vrednost kao novca raste, što dodatno pomaže potražnji, što dalje pomaže ranim usvojiteljima da potroše novčiće.

Veoma važna razlika u poređenju sa fiat novcem je da oni sa najviše novca nemaju nepošten uticaj u cilju povećanja svog bogatstva. Šanse su jednake. U fiat sistemu, oni koji su najbogatiji prvi imaju pristup štampariji novca (npr. bailout-ovi, državne subvencije velikim kompanijama koje formiraju monopole ili pristup jeftinom kreditu koji je zapravo oblik štampanja novca) i oni troše taj novac u ekonomiji pre nego što cene porastu kako bi se prilagodile povećanju ponude novca (Kantiljonov efekat).

Kod Bitkoina nema štampanja novca. Oni sa najvećim bitkoin bogatstvom uživaju u tom bogatstvu trošeći ga onima koji rade za njega (kada bitkoin postane univerzalno prihvaćen kao novac), omogućavajući veću distribuciju.

Naravno, najbogatiji Bitkoineri mogu povećati svoje bogatstvo ali to će biti učinjeno razmenom nečega vrednog sa onima koji im plaćaju bitkoinom (tj. dobrovoljna razmena), nasuprot suštinskoj „krađi“ kao što je slučaj kod Kantiljonovog efekta.

U slobodnom svetu, ako bogati Bitkoiner pruža uslugu, a siromašni Bitkoiner mu plati, OBOJICA poboljšavaju svoju situaciju. Bogati Bitkoiner je zaradio više bitkoina, a siromašni Bitkoiner je, razmotrivši prednosti i nedostatke, odlučio da će njegov/njen život biti bolji trošenjem nešto bitkoina. Ne izmišljam ovde ništa, ovo je osnovno učenje austrijske ekonomske škole i prilično intuitivno.

Ali pogledaj, gotovo niko ne troši. Kako Bitkoin može biti novac? Novac mora da se troši

O ovome sam već pisao ali vredi ponoviti ovde jer sam siguran da će ovo pitanje iskrsnuti kada se razmatra distribucija novčića.

Pomalo je zbunjujuće jer da bi žeton/jedinica bila novac, mora se koristiti kao novac. To je drugačije od jezika – jezik je i dalje jezik čak i ako ga niko ne govori.

Da bi jedinica postala novac, ne samo da mora imati TEHNIČKE osobine novca (retkost, deljivost, prepoznatljivost, prenosivost, zamenjivost, itd.), već mora imati i DRUŠTVENE osobine – tj. mrežu ljudi koji ga vrednuju kao novac - na veoma sličan način kao što je jeziku potrebno da poseduje određene tehničke osobine (zvuci, simboli i pravila) da bi bio koristan ali i mrežu ljudi koji komuniciraju njime.

Sada kada je ovo razjašnjeno, razmotrimo Bitkoin. On ima odlične tehničke monetarne osobine ali ga nedovoljno ljudi koristi kao novac. To bi trebalo da vas navede da zaključite da on nije dobar novac u celini – ALI, to ne znači da neće postati dobar novac. Bitkoineri veruju da hoće i zato ga i prihvataju čekajući da ostatak sveta uhvati priključak.

Samo zato što možete čuti neke Bitkoinere koji promovišu Bitkoin kao novac, to ne znači da greše i da će Bitkoin zato propasti. Oni se pozivaju na superiorne tehničke osobine Bitkoina kao novca. Njihovi protivnici se raspravljaju koristeći drugačiju definiciju, žaleći se da se Bitkoin ne koristi kao novac.

Zaključak

Objasnio sam da se distribucija Bitkoina razvija otprilike onako kako bi se razvijala distribucija bilo kog novca na slobodnom tržištu i da je očekivanje ravnomerne raspodele nerealno. Priroda novca je takva kakva je, nekima se to možda ne sviđa ali to ne daje valjanost argumentu da bi od Bitkoina trebalo odustati i vratiti se novcu koji se nalazi pod neposrednom kontrolom određenih ljudi (altkoini ili fiat).

Dalje čitanje

https://www.danheld.com/blog/2019/1/6/bitcoins-distribution-was-fair

Bakšiš

Statička Lightning adresa: dandysack84@walletofsatoshi.com

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1749288699046/

2025-06-07T11:53:46Z

In reply to naddr1qq…48px
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1749288699046/

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1749242087584/

2025-06-06T21:09:24Z

In reply to naddr1qq…zm4y
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1749242087584/

Sajt bitcoin-serbia.npub.pro je napravljen sa ciljem da se ...

2025-06-05T21:00:39Z

Sajt *bitcoin-serbia.npub.pro* je napravljen sa ciljem da se napravi kolekcija koja bi objedinila sve važne i zanimljive tekstove u vezi sa Bitkoinom na jezicima sa našeg govornog područja, kao i prevode najvažnijih i najboljih tekstova sa engleskog jezika. Mnogi od ovih tekstova su davno zaboravljeni u bespućima interneta ali je cilj da se na ovaj način ožive i zauvek sačuvaju od zaborava, naravno uvek navodeći link ka izvoru i ime autora. Ima jako puno fantastičnih tekstova iz kojih se puno može naučiti!

Tekstovi sa blogova, eseji, vodiči, naučni radovi sa univerziteta, kolumne... Cilj je da se objedini sav kvalitetan i jedinstven materijal o Bitkoinu uključujući i (tragi)komične bisere Bitkoin skeptika koje će nas zauvek zasmejavati.

Sajt je jednostavnog dizajna pošto se zasniva na decentralizovanom Nostr protokolu i nije hostovan na centralnom serveru već na mnogobrojnim tzv. relejima. Kao takav, Nostr je veoma otporan na cenzuru. Na Nostru je Bitkoin matični novac i autori sadržaja se mogu brzo i lako "zapovati" i nagraditi BTC-om od strane svojih pratilaca i publike. Nostr omogućava decentralizaciju ne samo društvenih mreža, blogovanja i deljenja multimedijalnog sadržaja, već i decentralizaciju slobodnog protoka informacija i interneta uopšte.

Cilj je da sajt bude glavni izvor sadržaja za sve domaće Bitkoinere koji će pomoći da unaprede svoje znanje o važnosti Bitkoina!

https://bitcoin-serbia.npub.pro/

Thanks for the stickers @nprofile…sh22 @nprofile…w6mf ...

2025-06-04T20:38:54Z

In reply to nevent1q…d65m
_________________________

Thanks for the stickers BitcoinetaEU (nprofile…sh22) Bitcoinshagga (nprofile…w6mf) ariel (nprofile…wgxz)

I try to put them to good use!

Malo smo forkovali udžbenik matematike za 1. razred Nikada ne ...

2025-06-04T20:35:35Z

Malo smo forkovali udžbenik matematike za 1. razred

Nikada ne propuštajte priliku da objasnite deci kolika je prevara fiat novac i da je Bitkoin jedino rešenje!

Ako učiteljica pita šta je to dopisivano, i nju ćemo naučiti! 🤓

PS. loš nam timestamp, bili smo na bloku 899.809😂

"Šta je problem"? - dokumentarni film Džoa Brajana ...

2025-06-04T10:54:24Z

"Šta je problem"? - dokumentarni film Džoa Brajana (SRPSKI PREVOD)

Čini se da se svet kreće u pogrešnom smeru - rastući troškovi, opadajući životni standard i rastuća nestabilnost. Šta je koren problema? Naš novac je pokvaren.

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1749033507133

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748975954657/

2025-06-03T19:11:03Z

In reply to naddr1qq…r05f
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748975954657/

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748974378014/

2025-06-03T18:33:13Z

In reply to naddr1qq…u02u
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748974378014/

Jedan fantastični niz o toksičnom Bitkoin maksimalizmu kojim ...

2025-06-02T21:47:57Z

Jedan fantastični niz o toksičnom Bitkoin maksimalizmu kojim sam bio toliko oduševljen da sam ga preveo i okačio na sajt.

"Bitkoin maksimalisti nisu toksični. Oni su imuni sistem."

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748892228889/

quoting
naddr1qv…9mm4

Sjajan niz o toksičnom Bitkoin maksimalizmu kojim sam bio toliko oduševljen da sam ga preveo i okačio na sajt.

<blockquote class="twitter-tweet"><p lang="en" dir="ltr">There’s a tired argument that never seems to die:<br><br>“Toxic Bitcoin maximalism is hurting Bitcoin.”<br><br>But they’ve misunderstood something fundamental.<br><br>Toxic Bitcoin maximalism is a biological necessity. Let me explain.<br> A 🧵👇</p>— Not that Elon. 🍆🍊💊💎🙌🏻 (@Eggplant_Elon) <a href="https://twitter.com/Eggplant_Elon/status/1929190455729652172?ref_src=twsrc%5Etfw">June 1, 2025</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script>

Postoji stari argument koji izgleda da nikada ne odumire:

"Toksični Bitkoin maksimalizam šteti Bitkoinu."

Ali su pogrešno shvatili nešto što je osnovno.

Toksični Bitkoin maksimalizam je biološka neophodnost. Dozvolite mi da objasnim.

Priroda se ne izvinjava zbog svojih branilaca.

U svetu prirode, odbrana nije učtiva.

Ona je brutalna, specijalizovana i neumoljiva.

Ako pogledamo kolonije eusocijalnih insekata: mrave, termite, pčele...

Svaki od ovih organizama ima svoju vojničku kastu. Sterilna, hiperspecijalizovana stvorenja su evoluirala sa jednom svrhom: da odbrane koloniju po svaku cenu.

Mravi-vojnici ne idu u potragu za hranom. Ne razmnožavaju se. Ne pregovaraju.

Oni ubijaju uljeze. Brzo. Bez milosti. Bez kajanja.

To je ono što rade Bitkoin maksimalisti.

Oni identifikuju ideološke pretnje i eliminišu ih.

Ako unesete laži, šibicarenje ili razvodnjavanje u diskurs, oni se udružuju u roj.

Ujedaju. Sravniće vaš narativ sa zemljom.

Oni su odgovor imunog sistema.

Ovo se ogleda u odgovorima Bitkoin maksimalista na:

promotere šitkoina

obmanjujuće narative o skalabilnosti, potrošnji energije ili inflaciji ponude novčića

pokušaje da se promene pravila Bitkoin konsenzusa

Oni ne pokušavaju da prvo "edukuju".

Oni se najpre brane.

Edukacija je sporedna, ponekada opciona. Ako donesete zarazu u koloniju, bićete odstranjeni.

Termiti-vojnici su toliko posvećeni svojoj ulozi da su neki od njih postali skloni samouništenju, bukvalno eksplodirajući i izbacujući lepljivu, otrovnu tečnost da bi zarobili uljeze.

Oni umiru radeći to. Ali će kolonija preživeti.

Bitkoin maksimalisti su spremni da postupaju u istom duhu.

Spremni su da budu omraženi, pogrešno shvaćeni, blokirani i cenzurisani.

Oni će reći ono što niko drugi neće jer se radi o ceni Bitkoin misije.

Ne radi se o slavi ili uticaju. Radi se o zaštiti organizma.

Deluju kao podskup složenog organizma koji sebe žrtvuje radi višeg cilja

Oni možda neće pomoći vašem rođaku da uđe u Bitkoin uz pomoć laganih poruka.

Ali će oterati sledećeg prevaranta koji pokuša da mu proda sintetički stejblkoin sa NFT pokrićem koji donosi 14% prinosa.

Oni su žrtvovali širu društvenu funkciju da bi odbranili jedinu stvar koja je stvarno važna: nekorumpiranost Bitkoina.

Njihov fokus je dvojak.

Da li je ovo Bitkoin? Onda da.

Da li ovo nije Bitkoin? Onda odjebite!

Setite se "Blocksize ratova", Lune, Celzijusa, Vojadžera, FTX-a...

Ko je podmetnuo leđa?

Ko je najglasnije upozoravao?

Ko je odbijao kompromise kada je bilo lakše ići linijom manjeg otpora?

Maksimalisti.

Svaki put kada je neki političar, korporativni lobista ili šitkoin-"mislilac" pokušao da omalovaži vrednosti Bitkoina, maksiji su među prvima pružali otpor.

Ne taktičnošću ili dugačkim saopštenjima.

Nego sa brutalnom jasnoćom.

Zato što je jasnoća ono što imuni sistem nudi.

Toksični maksimalizam nije zloban.

Toksični maksimalizam je smislen.

"Uživajte u siromaštvu"

"21 milion ili ništa."

"Bitkoin, ne kripto."

Ovo nisu slogani.

Ovo su imunološki odgovori.

Memetičke T-ćelije koje su stvorene da upozore na opasnost, inkapsuliraju istinu i repolarizuju telo.

One su brze, ujedaju i prodorne su zato što je brzina bitna u imunologiji.

Ukoliko pokušate da urazumite kancer, proširiće se.

Ukoliko pokušate da se sporazumete sa šibicarenjem, ono će rasti.

Bitkoin maksimalisti se ne sporazumevaju sa prevarama.

Oni ih kauterizuju.

Isto kao što bela krvna zrnca "ne slušaju obe strane" tokom razmnožavanja virusa.

Ljudi koji mrze maksimaliste su često oni kojima su maksimalisti najviše potrebni.

Pitajte bilo koga ko je izgubio novac na Luni, Celzijusu ili FTX-u šta misle o "toksičnosti Bitkoin maksimalista".

Daće vam jedan od ova dva odgovora:

"Bili su drkadžije."

"Bili su u pravu."

Maksimalisti spašavaju ljude koji ih mrze.

Oni upozoravaju glasno, oštro i rano.

I to često čine pre nego što brodolom postane očigledan.

Postoji gorka ironija dok gledamo ljude koji su ignorisali maksimaliste kako sada poput papagaja ponavljaju njihove teze.

Ali maksijima nije potrebna zahvalnost.

Nije im potrebno da se nekome svide.

Oni su tu da bi osigurali da Bitkoin postoji i za 20 godina.

Svet bez maksimalista je svet gde 21 miliona postaje 42 miliona.

Nemojte se zavaravati, kada bi imuni sistem Bitkoina bio isključen, počelo bi polako, možda sa nekoliko "nadogradnji" da bi se udovoljilo spamerima.

Možda neka izmena da bi se odobrovoljili regulatori.

Tako nastaju korumpirani sistemi: ne kroz nasilno preuzimanje već kroz hiljadu postepenih izdaja u ime "napretka" ili "adopcije".

Bitkoin do sada nije podlegao zato što ima ljude koji su spremni da učine sebe radioaktivnim da bi stopirali te izdaje.

"Spaliće most" ukoliko će to održati protokol netaknutim.

Imuni sistemi i treba da budu nasilni.

Pogledajte nekada bela krvna zrnca pod mikroskopom.

Gledajte ih kako obuzimaju bakteriju i razgrađuju je kiselinom. Nećete pomisliti: "Koliko ljubazno."

Pomislićete: "Ovo izgleda brutalno."

Tako odbrana funkcioniše.

Ako vam se to čini neprijatnim, dobro je.

Odbrana i ne treba da odiše estetikom.

Odbrana treba da bude efikasna.

Bitkoin maksimalizam nije kultura okrutnosti.

To je kultura odbijanja razvodnjavanja, smirivanja i klečanja.

Ovo odbijanje je pomoglo Bitkoinu da ostane nekorumpiran duže od bilo kog drugog monetarnog sistema.

Ne morate voleti toksične Bitkoin maksimaliste.

Ali ako HODL-ate Bitkoin i vrednujete ono što BTC predstavlja, oni su jedan od razloga zašto je BTC i dalje to što jeste.

Oni ubadaju zato što prevaranti nikada ne spavaju.

Grizu zato što se sociopate ne najavljuju unapred.

Nepristojni su zato što vreme ističe.

Nemojte to pogrešno shvatiti kao toksičnost.

Smatrajte to imunitetom.

I ako izgleda neprijateljski, setite se da ga je priroda takvim stvorila.

Zato što u svetu koji je stvoren da laže, branite signal po svaku cenu.

Čak iako vas košta reputacije.

Čak iako vas nazivaju toksičnima.

Čak iako vam se nikada ne zahvale.

Bitkoin maksimalisti su imuni sistem.

A imuni sistem ne pita za dozvolu.

On napada.

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748892228889/

2025-06-02T21:27:17Z

In reply to naddr1qq…c6k3
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748892228889/

Bitkoin legende @nprofile…zx3h i @nprofile…l2yj su posvetili ...

2025-06-02T10:39:49Z

Bitkoin legende ODELL (nprofile…zx3h) i MartyBent (nprofile…l2yj) su posvetili deo svog redovnog sedmičnog podkasta studentskom pokretu u Srbiji ! ❤️🫡🔥🙌 sviublokadefdu (nprofile…fapz)

01:11:34

https://youtu.be/53D6UKdCeX8?t=4294

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748708735955/

2025-05-31T17:10:37Z

In reply to naddr1qq…6qcj
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748708735955/

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748640443810

2025-05-30T21:53:08Z

In reply to naddr1qq…uxlj
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748640443810

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748636642570

2025-05-30T21:00:26Z

In reply to naddr1qq…97d0
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748636642570

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748634466136/

2025-05-30T21:00:03Z

In reply to naddr1qq…weyh
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748634466136/

❤️

2025-05-29T14:26:40Z

In reply to nevent1q…p03e
_________________________

❤️

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748463184574/

2025-05-28T20:41:53Z

In reply to naddr1qq…amzt
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748463184574/

Nemojte da vas čudi što su prvo studenti @nprofile…fapz ...

2025-05-28T17:35:50Z

Nemojte da vas čudi što su prvo studenti sviublokadefdu (nprofile…fapz) prihvatili Bitkoin donacije.

Na kraju krajeva, nisu elektronci, ekonomisti ili pravnici snimali seriju "12 reči" već glumci i reditelji. 😉

prihvatili Bitkoin donacije.

Ali već primaju zapove

2025-05-28T16:45:19Z

In reply to nevent1q…64ht
_________________________

Ali već primaju zapove

Studenti ekonomije su još 2013. znali znanje. #naddr1qv…fghs

2025-05-28T14:53:23Z

Studenti ekonomije su još 2013. znali znanje.

quoting
naddr1qv…fghs

Časopis studenata Ekonomskog fakulteta - "Monopolist", oktobar 2013. / Autor: Nikola Nikitović

Da li ćemo, uz pomoć interneta, uspeti da zaobiđemo banke u procesu novčanih transakcija i tako učinimo sebe bogatijim?

Slobodno tržište tera svakog učesnika da popravi performanse svog proizvoda ili usluge, smanji troškove, eliminiše nepotrebne aktivnosti i sve to u cilju profi ta. Zato ne čudi što zbog pojave savremenih tehnologija mnoga zanimanja nestaju. Tako danas skoro da više i nemamo daktilografe, limare, časovničare i slično. Međutim, delatnost koja je izložena konkurenciji, ali vekovima opstaje i tradicionalno pravi velike profi te je bankarstvo. Iste godine kad je svet zahvatila svetska ekonomska kriza, te čuvene 2008, osoba ili grupa ljudi pod pseudonimom „Satoši Nakamoto” izbacuje „bitkoin protokol”. Idejni tvorac bitkoina izabrao je da ostane anoniman, što je otvorilo prostor za istražitelje koji su pokušali da otkriju identitet Satoši Nakamota. Izneti su i dokazi koji povezuju troje ljudi sa identitetom Nakamota, ali ništa više od onoga što obični demanti ne mogu osporiti.

ŠTA JE, U STVARI, „BITKOIN”?

Jedna od ideja tvoraca bitkoina je da se dizajnira nova ekonomija u kojoj digitalni domen ima primarnu ulogu. Bitkoin je prva decentralizovana digitalna valuta. Za razliku od evra, dolara, dinara ili bilo koje druge valute, bitkoinom ne upravlja nijedna institucija - ni centralna banka, ni vlada, niti bilo ko drugi. To su digitalni novčići koji se mogu slati putem interneta. Šaljemo ih neposredno, dakle, bez učešća banaka, što znači da su troškovi slanja, ako ne nulti, onda svakako manji nego do sada. Geografski faktori ne predstavljaju ograničenje, pa, na kojoj god lokaciji da se nalazimo, moći ćemo da primamo ili šaljemo ovaj digitalni novac. Takođe, jedna od važnih osobina bitkoina je ta da nam račun ni u jednom trenutku ne može biti zamrznut.

Urednik „Bitkoin magazina” kaže da je bitkoin upravo ono što bi novac trebalo da bude. Ove transakcije ne liče na klasične novčane transakcije. Kako njima ne upravlja centralna banka, infl acija nije moguća, što u slučaju Srbije, zemlje s tradicionalno visokom infl acijom i drugom najvećom hiperinfl acijom, dosta znači. Bitkoini se generišu u procesu zvanom „mining”. Kompjuter nam zadaje kompleksan matematički problem, a cilj je šezdesetčetvorocifreni broj. Ukoliko kompjuter uspešno reši ovaj algoritam, postajemo vlasnici pedeset bitkoina. Mreža je programirana tako da povećava ponudu novca prema predodređenom rasporedu sve dok ukupan broj bitkoina ne dostigne 21 milion. Trenutno se u proseku izbacuje oko dvadeset pet novčića na svakih deset minuta. Ovaj broj biće prepolovljen do 2017, i tako svake četiri godine dok ne dostigne limit. Novembra 2012. kreirana je polovina ukupne ponude bitkoina od 21 milion, a oko 2140. bi trebalo i cela ponuda.

Vrednost bitkoina u odnosu na dolar rapidno se uvećava - od svega trideset centi januara 2011. do 125 dolara marta 2013. Iz tog razloga ljudi koriste bitkoin radije kao investiciju, nego kao sredstvo plaćanja.

Mt.Gox je najveća svetska bitkoin berza (eng. exchange) gde ljudi mogu da trguju bitkoinima bilo s kim u svetu, mogu da ih kupuju lokalnom valutom, a mogu čak i da ih skladište. Ipak, ni ovo nije bez rizika: hakeri mogu da upadnu u sistem i da ga ozbiljno ugroze. Bitkoin je, takođe, poznat po tome što je moguće, uz određeni softver, kupovati nelegalne proizvode poput droge, što skeptici vide kao negativnu stranu ove valute. Ali, ako znamo da nož može da ubije čoveka, ali i da iseče hleb, da li to onda znači da treba da zabranimo proizvodnju noževa?

Najveći interes za novu digitalnu valutu pokazuju zemlje koje nemaju tako jak bankarski sektor kao Kina, Rusija, zemlje Latinske Amerike i Afrika. Postoje dva aspekta bitkoina koja izazivaju sumnju u naše razumevanje novca: on je istovremeno i valuta i način plaćanja (nešto kao „pejpal” sa svojom valutom). Svakako da se vladama i ostalim regulatornim telima ovaj koncept ne sviđa. Oni vole kad akademci razmišljaju o monetarnoj politici, pišu radove i predaju svoje ideje nadležnima, koji ih prihvate ili odbace. Satoši Nakamoto, tvorac bitkoina, nije tako razmišljao: on je napravio valutu i pustio je u upotrebu, pa ko hoće, može da je koristi. Ovo je prvi put u istoriji da jedan čovek može da šalje i prima novac bez učešća ijedne druge osobe, bilo gde na planeti. Nije bitno da li ima bankovni račun, nije bitno da li ima kreditne kartice, ako ima kompjuter i pristup internetu, može da šalje novac odakle god želi i niko ga ne može sprečiti u tome. Neki idu i toliko daleko da kažu da je ovo i najveći izum posle interneta. Ako je tako, to znači da će tražnja rasti, a kako je ponuda predvidiva i ograničena, znači da će i cena da raste. Ako je zaista tako, hajdemo onda svi po bitkoine.

ЋАЦИ У ШКОЛЕ! ...

2025-05-28T14:48:06Z

ЋАЦИ У ШКОЛЕ!

quoting
nevent1q…7px5
nostr:

nevent1q…9hey

I guess our fellow American Bitcoiners are too busy with ...

2025-05-28T14:36:21Z

In reply to nevent1q…575v
_________________________

I guess our fellow American Bitcoiners are too busy with conference in Vegas.

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748376276381/

2025-05-27T21:11:21Z

In reply to naddr1qq…ucak
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748376276381/

These 700 sats went to @nprofile…fapz

2025-05-27T18:45:55Z

In reply to nevent1q…58he
_________________________

These 700 sats went to sviublokadefdu (nprofile…fapz)

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748356708308/

2025-05-27T14:52:51Z

In reply to naddr1qq…mwhg
_________________________

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748356708308/

Šta je tačno komplikovano?

2025-05-26T20:15:16Z

In reply to nevent1q…hr5x
_________________________

Šta je tačno komplikovano?

Nostr event nevent1qqsgusstp5pusunlwa0p0cn46amajguvpqwkjzel4vfez889m6a2ueszyzl50sv7z4mdcfq03pehvd54rpnggfxcf8vx8gmj408alrxr6ftnky8grnu

2025-05-26T20:10:10Z

In reply to naddr1qq…dc07
_________________________

https://primal.net/e/nevent1qqsr82nath30n9sgn9nu68dptf30d3dal882q747ufwp2m6a5zf4hvsnk9hey

Upravo sam ih zapovao, snašli su se :D

2025-05-26T19:57:07Z

In reply to nevent1q…juvw
_________________________

Upravo sam ih zapovao, snašli su se :D

@nprofile…zx3h @nprofile…l2yj @nprofile…zyc0 ...

2025-05-26T19:45:22Z

In reply to nevent1q…8sg5
_________________________

ODELL (nprofile…zx3h) MartyBent (nprofile…l2yj) BitcoinUniversity (nprofile…zyc0) gladstein (nprofile…xncl)

@nprofile…eymm

2025-05-26T19:35:35Z

In reply to nevent1q…s2mm
_________________________

thunder (nprofile…eymm)

"Studenti u blokadi" sada i na Nostru! PUMPAJ! ⛽ ...

2025-05-26T19:34:42Z

"Studenti u blokadi" sada i na Nostru! PUMPAJ! ⛽
https://primal.net/p/nprofile1qqst5uyur8lch5u2axqg05ha3ukw3jjlxuh6vc868sjhfl0k4xxd30c20fapz

quoting
nevent1q…l87e
Dragi Bitcoineri,

Kako se bliži treći mesec izostanka ličnog dohotka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a dosadašnji vidovi podrške ne mogu da pokriju sve profesore, nephodno je da preduzmemo dalje korake kako ne bi više ispaštali profesori zbog svoje otvorene podrške studentima u borbi za pravednije društvo.

Možda nekad, kad se spolja gleda, deluje kao da se ništa ne dešava na fakultetima ali u našoj zajednici konstantno vri. Borbu sa studentima osećamo kao svoju moralnu i građansku dužnost, a namera nam je da istrajemo na tom putu ka instuitucionalnoj odgovornosti, slobodi i pravdi.

Doniraj BTC! Sve donacije idu u bitcoin wallet studenata u blokadi FDU! Hvala unapred ❤️

https://coinos.io/sviublokadefdu

Nostr notes by BTCSRB

Because that chain would be wiped out because if BIP-110 chain ...

At first minority hash should make blocks generation slow which ...

So better for miners to switch sooner rather than later in order ...

He is sounding like Shinobi, probably even worse. Shinobi was at ...

Sorry, not making deals with shitcoiners.

I've slain so many heroes these past few months that my heart ...

Odell didnt have problem welcoming "Andy" Back on Citadel ...

Who is "Andy" Back then? You welcomed him at Citadel ...

#nevent1q…saqa

The OP_return limit was proverbial "Chesterton fence". ...

#nevent1q…saqa

The fact that something is "within consensus" doesn't ...

Odell should watch your discussion with @nprofile…3hw8. Can ...

You keep repeating that BIP-110 is an attack on Bitcoin because ...

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/lymokmv8rd2a9epfgorsh/

"Fiat-pećina": alegorija o monetarnoj obmani ...

Dakle, šta je tačno "Fiat-pećina"?

Kratka istorija korupcije novca

Konstrukcija "Fiat-pećine"

Zarobljenici monetarnog sistema

Finansijske krize: transfer bogatstva u ruke "Fiat-tamničara"

Senke na zidu: dvopartijski sistem

Satoši Nakamoto: naš vodič prema svetlosti

Monetarna istina

Oslobađanje iz "Fiat-pećine"

Neprijateljstvo pećine

Popravite novac, popravićete svet

Dobra žena S03E13 - Bitkoin za početnike (2012) - HRVATSKI ...

WTAF I've played the same, especially CIV & RTW!

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/qkvxnlufadq7s6jpxfodu/

Džo Hol je otputovao u Lugano kako bi istražio kako se odvija ...

Danas su nam naši prijatelji iz @nprofile…qykd-a ponovo ...

E-novac: Misterija bitkoina (2024) - SRPSKI PREVOD ...

Kako kupiti avio-karte putem Bitkoina: bitcointravel.com ✈️ ...

Šta "Bitcoin-only" znači za BitcoinTravel.com?

Prednosti "Bitcoin-only" koncepta

BitcoinTravel.com i posvećenost isključivo Bitkoinu

Zašto odabrati platformu Bitcoin-only platformu?

Budite deo Bitcoin-only revolucije uz BitcoinTravel.com

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/b9ii4xlsumin3tn0we-cx

"Inconfiscable" - dokumentarac o Bitkoinu (2025) - SRPSKI ...

Istina o kubanskoj Bitkoin revoluciji: kako zapravo izgleda? ...

Human B: Putovanje kroz zečju rupu Bitkoina (2021) - SRPSKI ...

U drugoj epizodi @nprofile…qykd-a Toni i Braca pokušavaju da ...

Doprinesite odmah putem BTC Lightninga (bitchamler@geyser.fund)

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/zbebyprkyfuxu_ajhwjpt/

Do ovog izvanrednog eseja iz 2006. godine koji svima ...

Ok, posle nedelju dana rada da se pohvalim svojim najvećim ...

Prevod izvanrednog teksta za orange-pillovanje autora ...

Plan B

Sakupljajte satošije počevši od danas

Zašto je Bitkoin neophodan

Najbolji novac koji smo ikada imali

Zašto je sakupljanje satošija superiorno

Kada budete spremni, spremni ste

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/q62uxrix3lkoq93rocl_i/

Članak iz 1921. godine koji je objavio New York Tribune ...

Ford bi zamenio zlato energetskom valutom i zaustavio ratove

Najavljuje izuzetan uspeh

Nova jedinica vrednosti

Pored veoma popularne "Giftoncard Multibrand" ...

Kako do Wolt poklon-kartice?

Kako iskoristiti Wolt poklon-karticu?

Prva epizoda dokumentarnog serijala "Bitchamler - Freedom on ...

Doprinesite odmah putem BTC Lightninga (bitchamler@geyser.fund)

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1756468941487

Zanimljiva stvar je da su se finansijska tržišta tradicionalno ...

Autor: Met Mežinskis

The power trend (stepenski trend)

Ulazne vrednosti (inputs)

Grafikon

Log-log grafikon

Još jedan način posmatranja stvari

Kažeš da ovo predviđa budućnost?

Kako se dalje razvija?

Povezano istraživanje

Zapratili smo stranicu @putizobilja i radi se o pravom dijamantu! ...

Inicijativa @nprofile…qykd je nastala je iz potrebe da se spoji ...

https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1754756715178/